четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вук Драшковић: Прихватити Косово као најближег суседа
Хроника

Вук Драшковић: Прихватити Косово као најближег суседа

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 06. септембар 2011.

Београд - Без слања амбасадора у Приштину, јер то нико и не тражи, треба прихватити Косово као најближег и посебног суседа, рекао је Вук Драшковић.

"Косово, једина држава настала одвајањем од Србије, и са тим Косовом требамо развијати економске и културне односе попут оних између две Немачке или Кине и Тајвана", рекао је он.

Србија зарад сопственог опстанка и уласка у ЕУ мора коренито да промени политику, прихвати стварност на Косову и уђе у НАТО, оцењено на скупу Хелсиншког одбора за људска права.

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић на скупу у Аероклубу у Београду је рекао и да Србија мора да дигне руке од паралелних институција на Косову и очувања непостојећег територијалног интегритета и државног суверенитета и окрене се заштити права косовских Срба и очувању српске духовне баштине, као и да прихвати нестатусни део Ахтисаријевог плана.

"Устав и његова преамбула о Косову као делу Србије намећу се као препрека да будемо разумни. Ја кажем, Устав не обавезује, јер је преамбула непримењива правна норма, а као студент права на првој години научио сам да непримењива правна норма никога не обавезује. Преамбула је као када би донели закон у којем пише `Срби имају крила и морају да лете`", рекао је Драшковић.

Он је навео и да Србија годишње за паралелне институције издваја између 400 и 600 милиона евра, односно 4.000 евра годишње за сваког Србина на Косову, али да тај новац не долази до њих, и додао да је север Косова постао рај за шверц који организују људи из тајних служби Слободана Милошевића.

Историчарка Латинка Перовић рекла је да је процес европских интеграција питање историјског опстанка српског народа и истакла да је зато потребна потпуна промена политике, која се боји да преузме вођство и у предизборно време повлађује већинском мишљењу.

"Каснимо у мишљењу, развитак нас не чека. Србија мора да рашчисти са приступом времену и изазовима модернизације. Нико нас не присиљава, кажу да можемо да живимо у збегу ако хоћемо, а они ће наћи начина да се заштите од нас. Заблуда је да је Србија жртва завере и потребно је направити обрт и рећи да су услови за ЕУ исти за све и да су једноставно дух времена. Посебни услови за Србију су проистекли из ратних злочина", рекла је Латинка Перовић.

Председник Либералнодемократске партије Чедомир Јовановић рекао је да је Србији потребно отрежњење и озбиљан приступ и додао да је у току крај епохе заблуда да је национализам, а не модернизација, одговор на проблеме и да је било довољно ратосиљати се Милошевића и тако ставити тачку на његову политику и све што она симболизује.

"Ангела Меркел говори о новом ставу Запада о Србији. Они су решени да наше проблеме реше мимо нас јер наша власт није способна да их реши. Избор није између Косова и ЕУ, него између агоније и беде и друштвеног преокрета у којем би Косово и Црна Гора постали шанса, а не проблем Србије", рекао је Јовановић.

Аналитичар Предраг Симић цитирао је британског новинара Тима Џуду, који је у листу "Економист" написао да "Србија може ући у ЕУ без Косова или може не ући у ЕУ без Косова".

"То је став ЕУ и САД, порука не може бити јаснија. Ситуација на северу Косова ће се врло брзо мењати, до краја септембра Еулекс ће преузети судове. Изгубили смо много времена, 11 година, Европом смо се бавили а ла карт, бирали смо шта хоћемо и шта нећемо. Иза неуспеха Србије стоји чињеница да ниједна социјалистичка земља није стигла у ЕУ без уласка у НАТО", рекао је Симић.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко рекла је да Београд мора да покаже спремност да Косово третира као равноправног партнера и тиме отвори пут Србије ка ЕУ.

"Охрабрујуће је што грађани имају свест о томе да није могуће вратити Косово у границе Србије и то би требало да буде полазна тачка у грађењу конструктивног односа према Косову и Европи", рекла је Соња Бисерко.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер