Вучић за Глас Америке: Залажем се за компромис, али да Албанци добију све, а Србија да не добије ништа – за то мој потпис нећете добити

 Председник Србије Александар Вучић у ексклузивном разговору за Глас Америке, објашњава да није дошао на разговоре у Америку да би мењао још давно донесену одлуку САД о независности Косова. Вучић понавља да никад не би потписао независност Косова.

Глас Америке: Били сте на разговорима са државним секретаром Америке Мајком Помпеом, имали сте још разговора овде у Њујорку. Кажете да сте тражили да Америка на неки начин утиче на Приштину да укине таксе. Да ли сте добили неки одговор од америчких званичника?

Александар Вучић: Добио сам одговор да пре свега, Америка се од увођења такси залаже за њихово укидање. Јер то је не само противправна мера, веч је супротна међународном јавном праву, цивилизацијским нормама и ономе на чему Америка почива, а то је слободно тржиште, слободан проток робе, капитала,услуга, онога на чему почива модеран свет. Да ли Америка може да изврши снажнији притисак – уверен сам да може. Да ли ће то бити случај – мислим да сад сви чекају расписивање избора у Приштини и окончање избора. Тамо је ситуација таква да имате четири политичке листе које су око двадесет одсто, тако да је тешко предвидети коначан исход и како ће се кретати ствари током кампање. И да се онда изврши притисак да би се кренуло у разговоре. Рачунајте, ако су 6. октобра тамо избори, највероватније, у децембру се формира та влада у Приштини, и онда би требало очекивати снажнији притисак за отпочињање суштинског дијалога између Београда и Приштине. Ја сам у име српске стране рекао да смо ми спремни да разговарамо чим укину таксе, јер морају да постоје елементарни услови и поверење између међународне заједнице и свих нас да о нечему можемо да разговарамо и да се о томе договоримо. А ако ви уводите таксе на начин на који сте их увели, онда такво поверење апсолутно не постоји.

Глас Америке: После разговора са Помпеом сте рекли да „није важна политичка цена која треба да се плати, а људи у нашој земљи имају прилично нежне уши, не воле да слушају ствари које имају везе са реалношћу, већ ствари које имају везе са нашим митовима“. Шта то тачно значи, на који мит мислите, шта је политичка цена, шта то људи у нашој земљи не желе да чују?

Вучић: Ми се све време правимо помало блесави као да не знамо о чему се ради када причамо о Косову и Метохији и мени то није тешко да кажем. И када погледате, 2000. године су људи говорили „срушимо Милошевића, Косово је демократско питање“. Онда су нам рекли „стандарди пре статуса“ и тадашња власт у Београду и међународна заједница. Онда су почели да дочекују Хавијера Солану на црвеном тепиху и све остале, да кажу да они у ствари нису бомбардовали Србију, веч Милошевића и његов режим и да је то био кључни разлог. Онда смо имали 17. март 2004, први велики погром, протеривање српског становништва, убијање наших људи, рушење и паљење наших светиња на КиМ – реакција Србије је била никаква. Иако смо упозоравали да нам је потребно јединство, чини ми се као сви грађани, онда су се тукли унутар власти ко ће да буде велика власт, и онда смо добили 2008. проглашење независности Косова. И шта је то што сам ја говорио јуче? Америка је 2008. признала независност Косова. Све важне западне земље су 2008. и 2009. признале независност Косова. Је л ви заиста мислите, иако је Србија данас у бољем економском стању, иако је војнополиитчки снажнија и има више поштовања у свету него што је имала тада, да ли стварно мислите да смо ми у могућности да мењамо одлуку САД?

Глас Америке: То значи да Србија треба да призна Косово?

Вучић: Не значи то. То значи да ми морамо да се боримо, али и да разумемо какав је став Америке. Јер ја не могу да прихватим оно што читам у нашим медијима, неретко у медијима за које кажу да подржавају политику владе, а о другима да не говорим – критикују све што им падне на памет без икаквог промишљања и озбиљнијег приступа, а то је да је Трамп променио политику, само да остане овако све ће бити другачије. Људи, они су признали независност Косова, то је њихова политика, неће се променити. Оно што ми тражимо то је да се боримо за своје интересе, да извучемо највише што можемо за наш народ на КиМ и највише што можемо за Србију. То је нешто што људи треба да разумеју. Крећемо се по танкој жици, у оквирима који су ужасно мали, ломљиви, танки и дајемо све од себе, трудећи се и борећи да за земљу извучемо највише. Можда је проблем у томе што ја не желим као сви други, када се са неким састајем, да изигравам националног хероја и да кажем све смо променили, јер сам се ја таквих глупости наслушао и кад смо били у Бриселу и када неки људи дођу овде или у неке друге земље. Људи, наша ситауција је тешка, неће бити лакша у наредном периоду, напротив, али смо се борили до сада, показали да земљу можемо да гурамо драматично напред и у економском и политчком смислу. Оно што мислим да је добра последица свих разговора које сам имао у САД, а можда ћу опет доћи за месец дана па ћу имати још разговора са свим светским државницима, јесте да су хтели да нас чују. Да су хтели да саслушају шта Србија има да каже, шта је то што не можемо, а шта желимо да радимо, каква је будућност Балкана, како ми видимо напредак српске економије, зашто је он важан да нам не би одлазили, да нам не би сви отишли у Америку, Немачку, Швајцарску, Аустрију итд. Имате са једне стране и ствари које су ту непомирљиве, и у постојећим оквирима радимо оно што можемо. Услови су за нас тешки, хвала секретару Помпеу што ме је саслушао и хтео да чује позицију Србије. Имао сам данас разговоре и са господином Метјуом Палмером (замеником помоћника државног секретара САД, прим.нов) и са господином Дејмоном Вилсоном /извршним потпредседником Атлантског савета, прим.нов) и добро знате да су то људи који се суштински баве Србијом, Балканом, Косовом и Метохијом, ти разговори нису лаки, али су то разговори озбиљних и одговорних људи.

Глас Америке: Ви кад разговарате са тим људима и сами сте свесни да Америка подржава независност Косова и договор Београда и Приштине. У том смислу, када се говори о нормализацији, очекује се узајамно признање. Када тражите подршку од Америке да притисне владу у Приштини да укине таксе да би се отворио дијалог – шта је крајњи исход тог дијалога, шта Ви нудите као решење у том дијалогу?

Вучић: Слушао сам шта је то што они нуде, а ви знате шта сам ја својевремено нудио, али то нико у свету није желео, да Албанци нису желели...

Глас Америке: Мислите на разграничење?

Вучић: Да. А да су разне светске службе и у Београду пронашле много политичара који желе да раде за туђе, а не српске интересе.

Глас Америке: А да ли сте тражили подршку у Америци за разграничење?

Вучић: Позиција Америке је нешто другачија и нисам могао по том питању да говорим лоше о позицији САД. Њихова је позиција да, не у том смислу, наша позиција је тежа овде него на другим местима. Указаћу на те разлике између Америке и Европе: Немачка је посебно имала став – нема разграничења, али нећемо да причамо о томе шта ће бити крањи исход, то ће Србима извући тло под ногама и Срби ће сами хтети да се склоне из преговора што никако не желимо. Дакле, ја сам то сад превео како то стварно изгледа. Американци су били отворенији, они су рекли не интересује нас какав је договор, нисмо одушевљени Вучићевом идејом јер смо признали Косово у оваквим границама и желели бисмо, и данас то кажу отворено, да дође до обостраног признања. Јер они све што су хтели да постигну, постигли су 2008. Имали су никакву реакцију владе у Београду, саопштење су издали, прича о независном Косову је за њих тада завршена. Онда се појавила нешто снажнија Србија коју градимо већ 6,7 година и којој данас покушавају да кажу да на Косову и Метохији је мало од српских интереса. Ту сад постоје различите иницијативе, нема званичног предлога, ја могу да кажем да видим у ком смеру то иде. Могу да кажем какви су ми страхови и стрепње.

Глас Америке: Будући да је мање више у Америци макар јасно шта се од Србије очекује да уради - да призна Косово - да ли ћете Ви бити тај политичар који ће признати Косово?

Вучић: Ја могу да кажем да сам на то питање одговорио више пута. Можете да разговарате, можемо да разговарамо о свему само ако је реч о компромису. А о томе да Албанци добију све, а Србија да не добије ништа – мој потпис нећете добити никада. Ни моју подршку за то нећете имати. У овом тренутку сам председник Србије, можда пронађете неког другог ко ће желети да без икаквог компромиса, следећи само ултиматуме, да то прихвати. Зато сам нудио компромисна решења и јуче сам о свим различитим опцијама компромисних решења, нису у питању само разграничења, већ смо разговарали о свему што се збивало, како је ишло, Халштајнова доктрина, па две Немачке, па смо кроз различите мдоалитете, концепције, много тога смо пролазили у нефгормалним разговорима...Али, ако смем да вам кажем како ја видим да ће ствари у будућности да се одвијају по овим питањма – чини ми се, уколико до тога уопште буде дошло, јер данас сте у Бијарицу видели да је Европа лупила политички шамар Америци због такозване заједничке безбедносне политике и због, како кажу, погрешне Трампове трговинске политике, да ли ће Запад моћи да се договори између себе, а ја претпостављам да хоће, на крају крајева. Ја очекујем веома тешке притиске на Београд, неће нам бити лако, али борићемо се. Али треба да разумемо да наши пусти снови немају везе са реалношћу. И ко ми каже да је то све лако, питао бих их што сте пустили браћу Мазреку 2000. године, а што сте пустили погром 2004, а што сте пустили независност Косова 2008, а што им ставили границу на Јарињу и Брњаку итд. А при свему томе, данас сам вам рекао, пошто сам врло озбиљан јер знам да не смем да угрозим односе између Србије и САД, и нећу, знам колико сам као појединац мали и колико је Србија мала у односу на САД, а Србију волим свим срцем, а Америку поштујем као велику и највећу силу. А Србију волим и за Србију се борим и знам шта је за Србију катастрофа. Сваки рат, сваки сукоб, свако понижење, све то је за Србију катасатрофа и све то сам рекао нашим саговорницима.

Глас Америке: То значи да сте их упозорили уколико би било узајамног признања, да би могло евентуално, можда да дође до нестабилности у региону, да не кажемо и рата?

Вучић: Не, ја нисам говорио о томе. Напротив. Ја сам говорио о могућности о постојању нестабилности уколико нема дијалога, нема разговора. А о оваквој могућности уопште нисам говорио.

Глас Америке: Али дијалог се очекује да се заврши нормализацијом односа која би подразумевала и међусобно признање?

Вучић: Чекајте, то кажу Американци, Европљани то још нису рекли, а ми смо рекли да под оваквим условима није могуће. Ја кажем – ако постоји могућност да неко други те проблеме решава, имате народну вољу, изаберите неког другог.

Глас Америке: А докле мислите да ће и Америка и Европа бити расположене да раде на решавању проблема Косова?

Вучић: А шта је алтернатива?

Глас Америке: За сада имате добру позицију код Американаца, имате подршку Американаца, имате подршку Европе, то значи да се очекује да Ви нешто урадите?

Вучић: Зато што Американци знају једну ствар: знају да сам човек за којег компромис није пораз, да сам човек који је рационалан и који за своју земљу и народ извлачи највише, знају да сам човек којег више интересује Србија него сопствена политичка будућност – што није био случај са свим претходницима. И зато разговарају са мном и зато са различитих страна можете да чујете, иако је раније било „не можемо Вучићу да гарантујемо улазак у Европу 2025, сад ћете на више места да чујете, јер је о томе било речи и у Шопрону у разговору између Орбана и канцеларке Меркел, видели сте шта је било у Бијарицу, видели сте шта се овде збива. У складу са свим тим, наша ситуација у овом тренутку је тешка, али за неке ствари за које су нам раније говорили да не можемо да их добијемо, већ данас сам сигуран да можемо да добијемо. Да ли је то нешто што је близу наших снова или нечега што бисмо ми желели – не, светлосним миљама је далеко. Али, да ли је нешто више у односу на оно што нам је понуђено пре 7,8 година – да, нешто је више.

Глас Америке: А шта ће то Србија да добије?

Вучић: А шта ћемо да добијемо? Ви сада говорите као да је нешто постигнуто, а ми нисмо ни почели дијалог.

Глас Америке: А шта ће Србија да добије? Чак неки од Ваших саговорника помињу какав ће добитак Србија добити ако реши проблем Косова, да ће то људи схватити, у својим породицама и у извесности, могућности и начину на који ће школовати децу, или имати опције да бира шта ће куповати и где ће летовати, да ће у односу на то, можда, народ пре опростити јако тешку одлуку о признању Косова.

Вучић: Ја нисам ту да ми неко прашта било шта, ја нисам урадио ниста лоше за своју земљу, напротив. Ево ја вас питам, па кажите грађанима ако смете, за шта сте Ви? Да ли бисте волели да признате независност Косова? Ја знам какав би био Ваш одговор и не очекујем да га изговорите јавно, само вам говорим о општем лицемерју у Србији, општем лицемерју код свих нас. Јел Вам то циљ, да пребаците на мене? Независност Косова проглашена 2008, па да ја будем крив за то? То је смисао?

Глас Америке: Нико на Вас ништа не пребацује, Ви сте председник Србије, Ви учествујете у преговорима, Ви сте тај који доноси одлуке о будућности Србије…

Вучић: Јесам, али ја сам Вас питао, кажите ми..

Глас Америке: Јесте, али ја сам Вас звала на интервју, то кад будете Ви мене звали на интервју…

Вучић: Нећу да Вас зовем на интервју, ја сам мислио да разговарамо и да смем да Вам поставим питање, најобичније, људско. Али у Србији, ја то питање ником не смем да поставим. Сећам се својевремено Милошевић када је донео одлуку да, де факто потпише капитулацију Кумановским споразумом, свих 99 одсто људи у Србији се радовало што агресија престаје, сви су га нападали због тога, иако су се сви радовали. Данас би сви да очекују да лепо живе, када губимо на таксама 350 милиона долара, ћутаће људи, и већ после два дана има да кажу, е Вучићу, обезбеди народу на Косову да има да једе и да пије, а не знамо како ћеш да обезбедиш, а ти си нам крив ако не обезбедиш. Ако нам не обезбедиш много веће плате и много веће пензије, ти си нам крив, а бићеш нам посебно крив ако после векова, а посебно након последњих деценија катрастрофалне наше политике око Косова, будеш учествовао у било чему што не одговара нашим сновима и митовима. Одговорићу јос једанпут: нећу у томе да чествујем, а ако се за нешто будем залагао, од тога нећу да бежим, то ће значити да смо постигли компромис, а не то да ми не добијемо ништа, а да они добију све. И никада нећу да се кријем иза било кога и урадићу све да људи у Србији имају више летовања и да људи у Србији живе боље и да виде будућност, иако се више радујем добром раду, него летовању, али различити су људи. Видим да је постало популарно у Србији да радите 3-4 дана, уместо 5 или 6, ја не знам шта бих са собом да не радим 6 или 7 дана.

Глас Америке: Да, али исто је постало популарно да људи одлазе из Србије, и одлазе медицинске сестре, одлазе лекари, возачи. Одлазе људи из Србије и наводе да им је тешко да зиве у Србији.

Вучић: А јел’ било лакше кад сте Ви отишли? Више људи је отишло у том периоду, него данас, иако и даље људи одлазе. Глобализација је такав процес. Мање нам лекара одлази него из било које друге земље у региону.

Глас Америке: Али Вас не забрињава да један лекар не може да живи са својом платом у Србији?

Вучић: Ја ћу да Вам одговорим. Лекари много мање одлазе из Србије него у свим другим земљама, него чак из неких земаља ЕУ. Медицинске сестрре нам одлазе.

Глас Америке: Не може лекар без медицинске сестре…

Вучић: Пустите ме да кажем. У претходне две године смо повећали за 10 и 12 одсто кумулативно за 23 одсто плате медицинским сестрама, ове године ће бити јос 15 одсто што значи 30 одсто у 3 године. Номинално, реално то је 23, 24 одсто, имајући у виду међугодисњу инфлацију. Ако Ви можете да ми кажете, да ми покажете да је мало да се увећа за 23, 24 одсто за 3 године, ја ћу вам рећи да је немогуће више, али ја знам да је увек лако критиковати и говорити лоше и оно сто смо наследили је било стање ужасно и то данас поправљамо. И те плате које су биле 329 евра просечне, данас иду на 500, 510 евра. Са друге стране, минималац који смо затекли на 16.000 динара, ићи ће на, претпостављам 30.000 и више од 30.000 динара. То су огромне промене, али ако ви мислите стyварно да ми можемо за 2 или 3 године да стигнемо Немачку и Аустрију које су нам 500 година бежале, или Хрватску која нам је 200 година бежала, а стижемо је, а смањујемо ту разлику, далеко смо још. Сманујемо разлику, за разлику од претходног периода, онда реците да сам крив. Ја сам поносан на то што смо урадили и за напедак који постижемо, и желим да Вас обавестим да очекујем да следеће године поновимо титулу најбољег у привлачењу страних директних инвестиција. Добио сам данас податак од Јоргованке Табаковић и Народне банке да имамо 2 кома 32, чак скоро 40 одсто више инвестиција него у 6 или 7 месеци претходне године.

Глас Америке: Али то људи не осећају у својим новчаницима…

Вучић: То је иначе флоскула коју понављате већ 5 година свуда и на сваки начин.

Глас Америке: Није флоскула ако видите да се има пара да се ради по Београду, да се има пара за неке ствари, а да се нема пара за плате.

Вучић: Како то мислите да нема пара за плате?

Глас Америке: Кажете да је јако тешко повећавати плате…

Вучић: Наравно, али ево повећавамо за 15 одсто медицинским сестрама. И оне опет одлазе. Одлазе зато што добијају, зато што се сви туку за њих, добијају веће плате, јер је њихова основа била ужасно мала, јер смо наследили плате на 32.000 динара. Мислите ли да је могуће да исплатимо медицинским сестрама плате од 100 хиљада динара. Из чега, како? Који то доктор економије може да ми објасни како. Кажите ми како, а у свему смо најуспешнији, цео свет нас хвали као што знате. У свему! Од привлачења страних инвестиција, од изградње инфраструктурних објеката. Па ми имамо више аутопутева дупло него сто има Румунија која је 4 пута већа од нас, која је чланица ЕУ, која је добила 60 милијарди под ЕУ. Бугарска која је добила 42 милијарде од ЕУ. Пустите те приче не осећају! Осећају људи, задовољнији су људи. Да ли су задовољни да ли живе лепо, па не живе лепо и не може тако лако да се живи лепо.

Глас Америке: Да, али један део људи везан за СНС живи лепо.

Вучић: Нарочито живе лепо људи везани за Драгана Ђиласа и Вука Јеремића.

Глас Америке: Али они нису везани за СНС…

Вучић: Драган Ђилас је најбогатији, али није везан за СНС.

Глас Америке: Мислим на људе везане за СНС, оне који су запошљавани преко странке… Дакле, то су људи који живе добро. Зар не?

Вучић: Мислим да најбоље живи Драган Ђилас. И Драган Шолак. И мислим да добро

живе и многи други људи. Мислим да има људи у СНС-у који живе као обични људи пристојним и нормалним животом. Али има и оних који се понашају бахато и арогантно и они неће бити више на функцијама. Управо зато и предвиђам Конгрес партије да млађе снаге преузму вошству, као и они који су се показали као одговорни и озбиљни.

Глас Америке: Постоје људи чији се докторати доводе у питање, чије се понашање доводи у сумњу. Пре свега мислим на кривично понашање и бахату вожњу И ништа се не решава. Дозволићу да ћете то решити на Когресу странке….

Вучић: Немојте Ви мени да дозвољавате било шта, молим вас да ми ништа не дозволите…. Кажите ми то, кривично понашање, какво је то кривично понашање?

Глас Америке: Уколико возите аутопутем и убијете некога на наплатној рампи…..

Вучић: На пример?

Глас Америке: Убијете особу на наплатној рампи…

Вучић: На пример…

Глас Америке: На пример Зоран Бабић.

Вучић: На пример, Зоран Бабић није убио никога.

Глас Америке: Али, ми то нисмо видели.

Вучић: Шта нисмо видели?

Глас Америке: Нисмо видели ко је возио ауто. Нисте дозволили да се види снимак јавне камере. Сами сте закључили и рекли: “ја сам видео, он није крив”.

Вучић: Снимак је ужасан, а пошто видим да изражавате сумњу, ја ћу да замолим надлежне државе органе као председник Републике да вам покаже то. Да видите каквим сте се лажима служили свих претходних месеци.

Глас Америке: Ја вас молим, хвала…

Вучић: То ћу да урадим, ја Вас молим да изађете на телевизију да се извините за све лажи које смо изговарали о овом случају. И ништа више. Да ли заиста мислите да бих био будала да погледам снимак и да вам кажем да је то тако. А да знам да тај снимак постоји који би доказивао нешто друго.

Глас Америке: Рекли сте сада јавно да ћете дати тај снимак…

Вучић: Не, рекао сам да ћу да ћу да учиним све што је у мојој моћи. Надам се да сам добио обећање од вас да ћете се извинити за све неистине које сте преносили…

Глас Америке: Да.

Вучић: Ја ћу са великом пажњом и жељом да ишћекујем ваше извињење. Као што видите на чапрас диванима и шупљим причама не може да се заснива суштина политике. А то је суштина политике оних који би да сруше успешнију, пристојну и модернију Србију. И у томе неће успети.

Глас Америке: Они ће највероватније бојкотовати изборе – зато што су незадовољни. Разговори власти и опозиције, како разумемо, баш и не иду у том смеру, као да власт чини…

Вучић: Власт много чини.

Глас Америке: Да ли се ради о некој измени закона?

Вучић: Прво, ми смо урадили све да сачувамо демократске законе. Да ли сте сагласни да су то изузетни закони? Да је то врхунац демократије…. Јесмо их све сачували? Све што желе, ми смо спремни и мимо тога. Ако хоће спремни смо да их донесемо.

Глас Америке: Али..

Вучић: Само да ме пустите да одговорим на питање када сте ме већ питали. На тај врхунац демократије, ако им је у међувремену, пало напамет још нешто… И за бирачке спискове и све лажи како је неко потрадао на изборима. Отимао народну вољу. Све што је потребно о Закону о финансирању политичких странака поступили смо по њиховом закону. Усвојили смо оно што су тражили, уз две мање измене, које су значиле да мање пара узимамо народу и мање дајемо странкама. Јер сам желео да моја странка добија мање новца. Да би се понашао домаћински и поштено. А не како су се "досовци" понашали док су били на власти. Па кад су имали огромну већину узимали огроман новац за себе. Што се тиче медија, друштвене мреже су најснажнији медиј у Србији. Око 85 одсто људи у Србији користи друштвене мреже. Што се тиче других медија постоји значајнија поларизација медија и ја немам проблем са тим. Као што постоји и овде у Сједињеним Државама - видео сам то.

Глас Америке: Како се осећате кад људи причају – “ево га овај на свим каналима је”?

Вучић: Никад у животу нисам био на многим од тих канала.

Глас Америке: Сви канали, на пример, преносе васе обраћање…

Вучић: На пример?

Глас Америке: Пинк, РТС….

Вучић: На пример које обраћање?

Глас Америке: На пример сада када сте отварали овај део аутопута.

Вучић: Нажалост, многи нису преносили. Или, неки нису преносили. А ја мислим да не постоји важнији догађај за Србију од такве ствари. Чудим се када неко преноси глупости појединих људи који не знају шта би рекли, ни шта су урадили. Осим што су богатији за 500 милиона евра, три телевизијска канала, десет новина у Србији. И опет кукају. Ајде да упоредимо нешто пошто волим да причам о томе. Много ми је било теже у првом делу гостовања. Имам само један услов око емитовања, а то је да ми не скратите ни реч. То је моја једина молба. Суштина је у следећем: 2012. године имали сте КЦН 3, можете да мислите моћну телевизију која није била под директном контролом режима Драгана Ђиласа, Јеремића, Тадића и осталих. И ниједну више. Све ове фреквенције на овим телевизијама о којима говорите: Пинк, РТС, Хепи, Прва. Све те фреквенције су њима дугорочно дале Демократска странка. Не Српска напредна странка, или било ко од нас. Руководство РТС-а готово у целини од Ненада Љ. Стефановића до Оливере Ковачевић поставила је Демократска странка, или се то десило у њихово време. То су некада били независни експерти, а данас су то Вучићеви ботови. Што се тиче медијске ситуације данас, сви недељници: НИН, Време, оне новине што су измислиле интервју са Трампом – па још добили и награду за то, Недељник, Нови магазине и тако даље – сви су анти - Вучић. Јесмо ли сагласни? И то лупају глупости кад стигну, ништа их не секира, немају проблема. Имате Данас, Блиц, који сигурно ја контролишем преко њихових власника Аxел Спрингер и Рингиер-а. Данас ништа не ради него сваки дан – ајде нешто лоше да кажемо о Вучићу.

Глас Америке: Како можете један корпус медија да коментаришете са – ови причају глупости, а ови други само чекају да критикују Вучића… Није ли основни циљ медија да критикујући владу коригују…

Вучић: Ја сам срећан што…

Глас Америке: Зашто су то Вама онда глупости?

Вучић: Зато што јесу глупости. Зато што слушам да ми објашњавају људи како је било дивно у време Бориса Тадића и Драгана Ђиласа. Ја кажем да су то глупости. Ајде да видимо сад нешто… Јесам ли тужио икога од њих? Иједног новинара, уредника, или новину? За миллион лажи…. Или када су ми децу стављали на насловну страну? Нисам. Да ли плачем због тога што то раде сваки дан? Не. Само за себе задржавам право да одговорим на њихове оптужбе. Ништа не тражим. Па и Н1 је ваљда нешто преносио. Они кажу да сам ја најзаступљенији, иако кажу да никада нисам тамо отишао. Шта чете, да нема мене, не би имали ни програм. Што се нас тиче, ми смо спремни о свему томе да разговарамо.

Глас Америке: А са опозицијом?

Вучић: Увек сам ја био спреман…

Глас Америке: Лично? Са Драганом Ђиласом и Вуком Јеремићем?

Вучић: Они то никада нису тражили од мене. Рекли су да је онај ко разговара са мном – издајник. Ја сам то тешком муком прихватио. То је била тешка увреда за мене, али ја сам то прихватио. Њихову жељу поштујем. Зато данас разговарају онако како треба да разговарају. Са друге стране, ја ћу са њима да разговарам ако то буду желели када пређу ценсус, када буде требало да одредим мандатара. А до тада, ми смо спремни за разговор увек. Спремни смо и по овом питању да разговарамо. Сигуран сам да о РТС-у увек све може да се договори прецизно каква правила да буду, али то не зависи од нас.

Глас Америке: А о Регулаторном телу за елетронске медије (РЕМ)?

Вучић: Шта о РЕМ-у? Ви бисте да рушите независна тела која су они поставили. Све њихове законе и норме да рушите. Интересантан случај, а никако да се питамо одакле канали који су Ђиласови и одакле те паре. Али, шта да радимо – све ваљда то тако да дође. Грађани не морају да брину. Свако има право да бојкотује, посебно они који имају никакву подршку народа и свих њихових партија заједно износи испод десет одсто. Тако да могу да бојкотују, или не морају. Право да вам кажем, мени је свеједно. Волео бих да изађу на изборе и јасно виде како и колико стоје. Али оно што је најважније је да Србије иде напред, да се економски развија. И да у тешким условима сачува своје националне и државне интересе.