Vučić na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma: Kompromis nema alternativu, ali on ne može podrazumevati da Srbija prizna Kosovo i da ne dobije ništa zauzvrat; Hoti: Kosovo je spremno za konačni sporazum

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti danas su na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma ocenili da postizanje kompromisnog rešenja kosovskog pitanja nema alternativu, ali su izneli poznate suprotne stavove o njegovoj eventualnoj sadržini.

Na panelu "Beograd-Priština: nema rešenja bez poverenja", Vučić je rekao da je obema stranama potreban kompromis "jer nema druge alternative", ali da on ne može da podrazumeva da Srbija prizna Kosovo i da ne dobije ništa zauzvrat.

"Albanci kažu da su spremni za kompromis, i za njih to znači da Srbija treba da prizna Kosovo. Ali to ne ide tako, stvari su mnogo komplikovanije od toga", kazao je Vučić.

On je naveo da je stav Beograda da prvo treba sprovesti sve što je potpisano, počevši od Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine, a da onda "postepeno treba menjati opštu atmosferu".

"Što se tiče naših društava, mislim da smo daleko od pomirenja, jer postoje pitanja koja neće biti lako rešena, ali moramo da nađemo načine da se približimo jedni drugima", dodao je predsednik Srbije.

Hoti je rekao da je Kosovo posvećeno potpunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom i povećanju saradnje u svim poljima.

"Dijalog pod okriljem EU je ključni mehanizam za punu normalizaciju odnosa naše dve zemlje. Naravno, dogovor iz Vašingtona je veliki istorijski korak ka sporazumu o normalizaciji. Kosovo je spremno za konačni sporazum", kazao je Hoti.

On je naveo da postoji "jasna podrška" građana Kosova za proces pristupanja EU i da se radi na izgradnji konsenzusa oko procesa dijaloga sa Srbijom.

"Za nas je vrlo jasno da pristupanje EU i NATO nema alternative, postoji jedan put, mi ćemo čekati koliko treba i raditi naporno da ispunimo zahteve", rekao je Hoti.

Lajčak: Tri cilja u dijalogu

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da "bez mira nema rešenja bilo kog problema" i da "rešenja nema bez poverenja". "Iako ne možemo da promenimo prošlost, možemo da učimo iz nje.

Prošlošću se moraju baviti stručnjaci, pravnici i istoričari, a ne političari, oni treba da se bave današnjicom i boljom budućnošću", kazao je Lajčak.

Lajčak je rekao da je nedavna istorija uticala na sve zemlje Balkana, ali da region ima više zajedničkog "nego što se misli", uključujući zajedničku evropsku budućnost.

"Svaki lider u regionu mora stalno da postavlja sebi pitanje da li će odluka koju će doneti približiti njegovu zemlju Uniji ili obrnuto. Ne vidim da političari u regionu dovoljno često postavljaju to pitanje. Da to čine, bili bi bliže EU", naveo je Lajčak.

Dodao je da u dijalogu Beograda i Prištine postoje tri cilja, među kojima su normalizacija odnosa dve strane, učvršćivanje evropskih normi i vrednosni i doprinos regionalnoj stabilnosti. Lajčak je ocenio da Vučić i Hoti čine "značajne korake napred".

"Vi ste deo istorije i istorija će to prepoznati", rekao je specijalni predstavnik EU.

Zamenik pomoćnika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Rajan Tali rekao je da je američki predsednik Donald Tramp "rešio da se fokusira na ekonomsku normalizaciju" posle 20 godina ograničenog napretka u odnosima Srbije i Kosova.

"Potrebno je izgraditi poverenje između dve strane. Nedostatak slobodnog protoka robe i loša infrastruktura negativno su uticali na odnose. Oba lidera su pokazala veliku hrabrost i posvećenost obavezama", kazao je Tali.

On je naveo da će SAD "rado nastaviti da podržavaju" Beograd i Prištinu i da će ostati angažovane u regionu. "SAD su tu i ostaće tu", rekao je Tali.

Dodao je da je sastanak Vučića i Hotija u Beloj kući, kada je postignut dogovor o normalizaciji ekonomskih odnosa, bio "temelj na osnovu kojeg će SAD i EU moći da sarađuju i da približe dva partnera".

Beogradski bezbednosni forum: Pandemija ne sme da uspori reforme

Učesnici panela na Beogradskom bezbednosnom forumu ocenili su da pandemija koronavirusa ne sme da uspori reforme i evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana.

Komesar EU za proširenje Oliver Varheji je rekao da je Zapadni Balkan prioritet za Evropsku komisiju od prvog dana.

"Budućnost celog regiona leži u EU i u obostranom je strateškom interesu da (region) približumo Uniji", rekao je on i dodao da je EU sada fokusirana na dugoročni društveno-ekonomski oporavak regiona.

On je rekao da će ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan ima za cilj da podrži održivi ekonomski rast i pomogne implementaciju reformi koje će približiti region Uniji.

"Plan bi trebalo da poveća zaposlenost u regionu i pomogne da se on transformiše u jedno od najprivlačnijih oblasti za investicije. Za četiri do pet godina, plan bi trebalo potpuno da promeni region", naveo je komesar.

Ministar spoljnih poslova Češke Tomas Petriček je rekao da je Češka jedan od ključnih partnera u podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i da se proces integracija ne sme usporiti zbog pandemije koronavirusa.

"Restartovanje dijaloga Beograda i Prištine pokazuje kako države i region ne mogu da idu napred dok ne razreše pitanja iz prošlosti i uspostave dobre komšijske odnose", naveo je ministar.

Poručio je da jasne akcije moraju biti preduzete u oblasti vladavine zakona, pravosuđa, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da se sprovede reforma javne uprave.

"Moja poruka je jasna. Ne slabite demokratske institucije i ne odustatajte od potrebnih reformi", poručio je Petriček.

Ambasador Holandije u EU Robert de Grut rekao je da članstvo u Uniji pre svega podrazumeva usaglašavanje zakona, vrednosti i vladavine zakona.

"(Evrointegracije regiona) nisu lak izazov i najbitnije je da se uspune osnovni zahtevi pre članstva. Holandija jeste stroga i prema državama članicama i prema državama kandidatima, ali imamo uslove i tražimo da potpunio budu ispunjeni", dodao je on.

On je dodao da je velika većina vladajuće koalicije u srpskom parlamentu sada prilika da dokažu njihovu posvećenost članstvu u EU i reformama u oblasti vladavine zakona.

"Očekujemo da se reforme sprovedu pre svega u oblastima koje su ključne za pregovore", rekao je De Grut.

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu je navela da se region i dalje suočava sa nezaposlenošću i borbom za ekonosmi rast, što su bili problemi i pre pandemije.

Ona je dodala da su na početku pandemije su svi bili fokusirani na sebe i svoje unutrašnje politike jer su ljudi bili anksiozni i frustrirani zbog neizvesnosti šta će se dalje dogoditi, ali da je sada bitno fokusirati se na saradnju.

"Zajedničko regionalno tržište će ovog puta učvrstiti ne samo svest da je potrebna regionalna saradnja, već i potrebu za jačom i dubljom ekonomskom integracijom", rekla je Bregu.

Nemačka diplomatska zvaničnica zadužena za Zapadni Balkan Suzane Šic je navela da je stav njene zemlje da EU nije potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana.

"Vidimo da mi, EU i Nemačka, profitiramo od stabilnog razvoja Zapadnog Balkana", rekla je ona.

Govoreći o dijalogu Srbije i Kosova, Šic je navela da postoji još poteškoća koje se moraju prevazići.

"Verujem da ljudi u Srbiji dobro razumeju da je nezavisnost Kosova realnost i da nema povratka", dodala je ona.

Ona je dodala da aspiracije Kosova i Srbije da postanu članice EU ne mogu da se ostvare bez međusobnog priznanja.

Deseti Beogradski bezbednosni forum nastavljen je danas diskusijom o izazovima za region Zapadnog Balkana i mogućnostima za saradnju i EU integracijama.

Za deset godina, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma je organizovano više od 230 diskusija, koje su okupile preko 4.000 učesnika i više od 900 panelista, među kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.

(Beta)