Александар Вучић у Јасеновцу: На нама је да премостимо понор искреним праштањем, не требају нам нове територије и променe границе

"Јасеновац је најстрашније стратиште и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштањем", рекао је премијер Александар Вучић, додајући да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.

Вучић је, на церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац, на спомен обележју у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, поручио да на том месту јасно српски народ каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род, и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.

Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.

"Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране", нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети.

Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет; или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.

Према његовим речима Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а да ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају.

"О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве. Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно", поручио је Вучић.

Он је истакао да Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације.

„Јасеновац мора да постане место окупљања“

"Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања. Мржња која је градила Јасеновац и Градину је страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно - морамо и можемо, али је страшно" подвукао је премијер.

"С тога овде можемо само две ствари овде да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста, која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо: ви крвници сте урадили свој посао, али слабо, ми смо опстали и живимо. Живи Србија, живи Српска", нагласио је Вучић.

"Ево нас са обе стране Дрине и немамо намеру да одемо било где, немамо намеру да се склонимо. Никада нећемо да нестанемо. Ми смо Срби где год да живимо и шта год други да нам раде. Ми смо баш они Срби који хоће и могу да буду велики народ. И не требају нам нове територије, не треба нам промена граница на Балкану, поштујемо све друге, поштујемо Босну, поштујемо Хрватску, никакав рат нећемо. Подићићемо себе на своме. Изградићемо и запослићемо. Створићемо и то што створимо биће толико велико колико смо и ми велики", подвукао је он.

Колико је за време Другог светског рата Јасеновац био својеврсни понор људске врсте, како је наставио Вучић, на нама је да тај понор премостимо истинским и искреним праштањем, и пруженом руком помирења савремених генераицја свих овдашњих народа.

То је, према његовим речима, потез који захтева свест и одговорност за будућност, а изнад свега храбар потез који морамо учинити сви заједно.

"Данас недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу јасно кажемо: Не пристајемо на смрт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати. Мали је тај ваш злочиначки посао колико су наше главе високо и Србија и Српска велике, не територијално већ духовно, не да би некога нападале, већ да би пркосно опстајале и снажно напредовале. На данашњи дан кажемо поносно и уздигнута чела: Живела Српска, живела Србија, слобода и вечна слава онима који су ту слободу овде направили и нама у је аманет оставили", закључио је Вучић у свом говору.

Данас се обележава "Дан сећања" на жртве геноцида усташког концентрационог логора Јасеновац, у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075 , успело да се домогне слободе.

Церемонији у највећем стратишту тог логора, у Доњој Градини у Републици Српској, поред премијера Вучића присуствује и председник РС Милорад Додик, као и члан Председништва БиХ Младен Иванић.

У логору Јасеновац убијено је 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Вучић данас у Јасеновцу на обележавању Дана сећања на жртве геноцида

Премијер Србије Александар Вучић присуствоваће данас обележавању Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини, саопштила је Влада Србије.

Церемонија обележавања у спомен подручју Доња Градина почиње полагањем венаца, након чега ће бити одржан помен жртвама, а затим ће се обратити званичници.

После тога је планирана Меморијална академија, којом ће та церемонија бити завршена, наводи се у саопштењу.

Обележавање Дана сећања на жртве Јасеновца

"Дан сећања" на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц".

За датум обележавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.

Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар "Симон Визентал", у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.

Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", формиран је у августа 1941. године.

Дан сећања на жртве Јасеновца

Јасеновац -- Полагањем венаца на спомен обележје у Меморијалном центру Доња Градина, почело је обележавања Дана сећања на жртве у концентрационом логору Јасеновац.

Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић.

У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор...

Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.

После полагања венаца биће одржан помен жртвама, обраћање званичника, а затим Меморијална академија којом ће се завршити церемонија.

Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц".

а датум обележавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.

Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар "Симон Визентал", у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.

Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", формиран је у августа 1941. године.

(Танјуг-Спутњик)