четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Врховни касациони суд одбио захтев Министарства грађевинарства да преиспита одлуку Управног суда којом су привремено обустављени радови на изградњи жичарe на Калемегдану
Хроника

Врховни касациони суд одбио захтев Министарства грађевинарства да преиспита одлуку Управног суда којом су привремено обустављени радови на изградњи жичарe на Калемегдану

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 18. септембар 2019.

Врховни касациони суд (ВКС) одбио је захтев Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да преиспита одлуку Управног суда којом су привремено обустављени радови на изградњи жичарe на Калемегдану. Управни суд је у априлу ове године такву одлуку донео након тужбе Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ). У образложењу одлуке Врховног касационог суда се наводи да одлука Управног није правоснажна, односно да још није одлучено о основаности тужбе РЕРИ-а, те да се странка у поступку може жалити ВКС само у случају када је реч о правоснажној судској одлуци.

Врховни касациони суд се током одлучивања о тужби Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није упуштао у основаност навода Министарства, које је тврдило да у овом случају нису били испуњени законом предвиђени услови за одлагање извршења оспореног управног акта, односно грађевинске дозволе, нити да ли је Институт РЕРИ могао бити странка у поступку.

“Одлука Управног суда не представља правноснажну одлуку чије преиспитивање странка може тражити пред Врховним касационим судом подношењем захтева за преиспитивање судске одлуке као ванредног правног средства. Врховни касациони суд нашао је да је захтев недозвољен”, наводи се у образложењу ВКС.

Суд даље наводи да решење о одлагању извршења (привремена обустава радова) представља меру привременог и превентивног карактера установљену у складу са Препоруком Комитета министара Савета Европе о привременој судској заштити у управном поступку.

“Тим решењем се не одлучује о предмету спора, нити се прејудицира исход управног спора”, наводи ВКС.

Министарство грађевинарства тужбу Врховном касационом суду поднело је убрзо након одлуке Управног суда да привремено обустави припремне радове на изградњи жичарe на Калемегдану, речено је Инсајдеру у том министарству. Како су тада навели, захтев ВКС су поднели јер група грађана (организација РЕРИ) по чијој тужби је донета одлука о привременом обустављању радова “не може бити странка у поступку”.

Одлуку о привременој обустави радова на реализацији пројекта изградње жичара Управни суд је донео пре пет месецу. Наиме, Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) тужио је Министарство грађевинарства, које је издало грађевинску дозволу за припремне радове на изградњи жичаре на једној парцели на Калемегдану, након чега је Управни суд радове привремено обуставио до доношења коначне одлуке о законитости одлуке.

Управни суд је закључио да је захтев РЕРИ-ја за одлагање извршења решења основан, те да би извршењем решења о грађевинској дозволи могла била нанета штета ширим интересима јавности која би се тешко могла надокнадити.

Иако је Министарство у првој реакцији саопштило да ће поштовати овакву одлуку Суда, убрзо је поднело тужбу Врховном касационом суду (ВКС).

“Сматрамо да група грађана која је поднела тужбу Управном суду не може бити странка у поступку. Осим те групе грађана, по истом основу тужбу је Управном суду поднело и више физичких лица, а у једном случају тужба је одбијена”, речено је Инсајдеру у Министарству грађевинарства.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је 1. априла ове године издало грађевинску дозволу којом се одобравају припремни радови на Београдској тврђави за изградњу жичара и то на катастарској парцели 64/17. Како су тада навели у организацији РЕРИ, реч је о подручју археолошког налазишта “Антички Сингидунум”.

Како је наведено у грађевинској дозволи, припремни радови укључују постављање градилишне ограде, инсталација и опрема "привременог карактера", земљане радове и радове на стабилизацији терена, као и осигурање ископа према суседним парцелама бушеним шиповима.

Готово целокупна стручна јавност против градње жичаре

Градњи жичара у Београду успротивила се готово целокупна стручна јавност, односно више од двадесетак струковних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа, који су захтевали да се пројекат обустави. Петицију за то потписало је око 14.000 грађана.

Након што је Републички завод за заштиту споменика културе дао сагласност за изградњу жичара, огласили су се конзерватори тог завода, који су апеловали да се градња жичаре на Београдској тврђави обустави.

Конзерватори су указали на то да нису учествовали у доношењу дозволе за градњу, већ само архитектонско одељење РЗЗСК које, како је наведено, такође није било једногласно.

Градњи жичара успротивило се и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности (САНУ), које је оценило да би тај пројекат "грубо нарушио целину јединственог споменика и визију положаја Београдске тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град".

Према истраживању Инсајдера, планови развоја града разликују се један од другог и док урбанистички план предвиђа жичаре, али не прецизира где, План генералне регулације забрањује њену градњу на Београдској тврђави.

Последњи усвојен План детаљне регулације за гондолу позива се на оба документа, а предвиђа градњу баш на Калемегдану. Сва три документа усвојила је градска скупштина у протекле три године.

Заменик градоначелника Горан Весић је у изјави за Инсајдер рекао “да не разумемо шта са чим треба да буде усклађено и да је све у складу са законом”. Према његовим речима, они који се сада буне то су могли да раде у време док је била јавна расправа.

Према плану београдских власти и ЈП Скијалишта Србије, које се води као инвеститор овог пројекта, пројекат изградње жичара у Београду требало би да буде реализован до краја ове године. Министарство грађевинарство издало је локацијску дозволу за градњу жичаре у престоници, као И грађевинску, али само за спровођење припремних радова на овом пројекту. На грађевинску дозволу се још чека, јер није завршена пројектно - техничка документација.

(Инсајдер)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер