Волфрам Мас: Нисмо тражили одрицање од Резолуције 1244

Немачки амбасадор Волфрам Мас одбацио је тврдње да је Немачка тражила од Србије признавање Косова као услов за додељивања статуса кандидата, додавши да одлуку коју је 9. децембра у Бриселу донео Европски савет треба схватити само као одлагање које Београду пружа прилику да почне имплементацију споразума постигнутих у дијалогу с Приштином.

– Признавање Косова никада нисмо нити очекивали, нити смо га од званичног Београда тражили, али се од Србије очекује да нормализује односе с Косовом – изјавио је амбасадор Мас за „Дневник”.

Шта конкретно значи та „нормализација односа с Косовом”?

– Можда је најбоље да то објасним на примеру две Немачке. Пре 60 година је СР Немачка имала суседа којег не само да није признавала него би аутоматски прекидала дипломатске односе чим би неко признао ДДР. Међутим, убрзо се показало да та политика није корисна те се пошло у потрагу за решењем које ће бити у сагласју са чињеничним стањем а не емоцијама, и које ће у фокус ставити животне проблеме грађана с обе стране границе. Излаз је пронађен у моделу „слажемо се да се не слажемо у једној тачки: међусобном признавању”, али да ће се за све остала питања бити пронађена решења. Као резултат тога, СРН и ДДР нису постали најбољи пријатељи, али су нашли начин како да на цивилизован начин нормализују своје односе и живе једни поред других и једни с другима. 

Ипак, власти у Београду тврде су уочи 9. децембра „суочене с бруталном понудом: одрекните се Резолуције 1244 и добићете кандидатуру”?

– Наравно, поставља се питање ко је изрекао тај захтев. Немачка није. Понављам, ми нисмо никада очекивали од Србије да призна Косово! А када је реч о регионалном представљању Косова, постоји више модалитета за решење тог питања и верујем да се у предстојећем периоду о њему може постићи сагласност у дијалогу Београда и Приштине.

А да ли ће Берлин инсистирати на укидању паралелних институција на северу Косова?

– Нико никада није ни помислио да би требало да буде затворена нека школа или дом здравља. Али Резолуција 1244, која се радо цитира у Србији, говори управо о томе да се Косовом административно не управља из Београда. Ако је та резолуција за некога толико битна, не може се данас тврдити да је она темељ свега, а сутра се потпуно игнорисати. Нико не оспорава Србима са севера Косова право да на демократски начин образују локалну власт, али мора и њима бити сасвим јасно да по Резолуцији 1244 одговорност за те демократске процесе није у Београду.   

У којој мери је на несумњиво тврђи став Немачке у последње време утицала чињеница да су на барикадана рањени немачки војници, као и да је изостала озбиљнија реакција власти у Београду на те инциденте?

– Најпре, није тачно да смо ми уочи 9. децембра заоштрили став или шта слично, већ смо само инсистирали на јачању базе поверења. Битно је, наиме, рационално сагледати шта се, заправо, догодило на северу Косова: пуцало се на војнике Кфора, а ту чињеницу су у Београду дуго порицали, па је чак српска влада послала Народној скупштини извештај у којем о томе уопште није било говора. Надлежни министар је при томе образложио да су те информације и за њега биле тајна!? У којм ми свету живимо?

Наравно да се то све пратило и код нас, поготово у нашем парламенту. И разумљиво је што се од будућег члана европске породице очекивала бар искреност. Али ако високи функционери српске владе данас стоје на барикадама и позивају грађане да им се придруже, а сутра тврде да немају тамо никакав утицај, то није уверљиво. Зато је логична последица свега било и заузимање позиције наше владе пред Европским саветом: ми желимо да се потпуно, недвосмислено и искрено имплементирају постигнути споразуми. И зато је у закључцима Европског савета јасно формулисано да је Влади Србије дато још додатног времена да увери европске партнере у своју кредибилност. Дакле, не ради се ни о каквим новим захтевима који се постављају Београду, већ се само инсистира на томе да се договорено и спроведе у дело.

Срби на северу Косова нису, међутим, прихватали ни досадашње договоре Београда и Приштине. Прети ли опасност од ескалације њиховог незадовољства, коју би једва дочекале неке политичке снаге и у Србији и на Косову?

– Надам се да не, односно да ће и Срби на северу Косова увидети да њихова будућност није на барикадама већ у развоју и напретку простора на којем живе. Подразумева се да је услов за то да се и Влада у Приштини понаша на одговарајући начин и видимо да је последњих дана и косовски премијер Хашим Тачи схватио да се од њега тражи да прави рационалне понуде које ће донети жељене резултате. Уосталом, будимо реалисти: и Србија и Косово као крајњи циљ своји политичких стремљења дефинишу улазак у ЕУ. А у Европској унији границе нису оно што су биле некада, оне више не раздвајају људе. И зато је крајње време да се одустане од гледања у прошлост и да се окренемо концептима који воде у будућност.

Министри унутрашњих послова ЕУ подржали су пре два дана механизам суспензије безвизног режима и остало је још само да се о томе  изјасни Европски парламент. Амбасадор Мас, међутим, тврди да то не значи и да грађанима Србије поново прети чекање у редовима за визе.

– У успостављању овог механизма видим само проширење инструментарија за супротстављање таласу лажних азиланата – каже немачки амбасадор. – До сада смо, наиме, на располагању имали само споре, тешке и гломазне процедуре, а показала се потреба да се у одређеним ситуацијама реагује ефикасније. Јер, у протекле две године били смо сведоци феномена с којим нисмо рачунали: да су умногостручени захтеви за добијање политичког азила, а у чијој је основи жеља да се од земље-домаћина искамче стан, храна и мало кеша. Ипак, не очекујем да ће те одлуке на било који начин погодити Србију. Јер, по мом чврстом уверењу, српска влада је веома озбиљно схватила овај проблем и покушава да учини све што је у њеној моћи да га реши.

Разговарао: Мирослав Стајић

(Дневник)