Војкан Ристић: Геоксово „ариведерчи“ Врању

Још једном су врањански обућари остали голи и боси. Двадесет година откако је пропала Коштана сада се прича поновила са италијанским Геоксом, а под покровитељством државе Србије.

На улици остало 1.200 радника, који су прво послати на колективни годишњи одмор, а после њега и у социјални амбис економске бесперспективности.

Ана Брнабић је изјавила да „она нема стопроцентну информацију да Геокс затвара фабрику у Врању“, а колико јуче председник Вучић преко свог „ружичастог јавног сервиса“ тврди да је „он већ два месеца знао да ће Италијани отићи“

Током посете Врању премијерка Ана Брнабић је изјавила да „она нема стопроцентну информацију да Геокс затвара фабрику у Врању“, а колико јуче председник Вучић преко свог „ружичастог јавног сервиса“ тврди да је „он већ два месеца знао да ће Италијани отићи“. Још једна фарса, али овога пута са димензијом играња људским животима. Уз то и утешна нада, да ће се он лично потрудити да запосли бар 500 радника бившег Геокса.

Ако ствари стоје тако, онда је Вучић, као премијер који је отворио фабрику у Врању 2016. године, знао да је посао са Геоксом орочен на пет година и тачка. Знао и парама пореских обвезника Србије финансирао нешто што је користило највише њему и СНС-у, јер је знао да ће му са југа требати подршка за оно за шта се спремао – а то је да постане председник Србије. Испада да је уз помоћ Геокса и пара грађана то урадио.

Нико други није искористио раднике у Врању за задовољење својих политичких амбиција макијавелистичке провинијенције, са којима се сада тако транспарентно суочавамо из дана у дан. За овај прагматични експеримент су одабрани јужњаци, а ко би други.

Е, сада долазимо до лутријског питања за награду стан у Београду на води: После Геокса ко је следећи на листи за одлазак из Србије? Премијерка то сигурно не зна, не зна ни Зорана Михајловић, Синиша Мали – али зна се ко све зна. Председник који трговачким манирима искоришћава своје грађане, сасвим сигурно да у рукаву има неки нови штих којим ће пронаћи „решење“, не само за раднике у Врању, већ и у Сјеници, Тутину, Прешеву, Бујановцу, Дољевцу, Црној Трави…

Поштено би било да приликом отварања сваке нове фабрике, па и оне која треба да стигне у Врање, ако ништа друго председник грађанима каже на колико година је сваки од тих пројеката орочен и шта их сем потопа после тога чека.

(Данас)