Војислав Коштуница: Време је за одговор национално самосвесне и слободне Србије

Када је режим превршио сваку меру, реаговао најважнији део српске јавности, а то је национално одговорна интелигенција. И зато је ово важан и преломни тренутак

Поштовани пријатељи,

Већ скоро три године траје свакодневна режимска кампања против Демократске странке Србије. Да се режим обрачунава са Демократском странком Србије не треба никоме доказивати, то зна и види сваки грађанин Србије. Зна се веома добро и да је циљ ових непрекидних напада да се заправо уништи Демократска странка Србије. У последњих месец дана овај напад режима на нашу странку добио је у појединим медијима свој најогољенији, најпримитивнији и најбескрупулознији израз неприкривене мржње. Као у мрачним временима у медијску харангу против нас укључио се и специјални тужилац. Преко медија исписана је оптужница и пресуда целој једној политичкој странци, њеној политици, њеним члановима и њеним присталицама. Овакав подухват режимског насиља према једној парламентарној странци данас не постоји ни у једној европској држави.

Поставимо сада питање зашто се против Демократске странке Србије спроводи ово насиље. Нема дана а да се у режимским медијима не појави поуздано сведочење експерата и аналитичара како Демократска странка Србије има незаустављив тренд пропадања. Тако по њиховом стручном мишљењу свакога дана већ пуне три године нама пада рејтинг. Свако ко зна да броји макар до сто морао би, ако верује овим режимским експертима, да закључи да данас нико, ни један грађанин није више за Демократску странку Србије. Па зашто се онда када је то већ тако, у режимским медијима готово до побеснелости води кампања против нас. Неће ипак бити да они који организују и спроводе ово насиље бацају паре и плаћају кампању против странке која више и не постоји.

Прави и једини разлог зашто режим без икаквих обзира напада Демократску странку Србије јесте наша политика, заправо национално одговорна политика уопште. А шта је суштина  те  политике коју делимо са великим делом српске јавности? Наша политика је да грађанима Србије говоримо истину. Да им говоримо истину о Косову, да им говоримо истину о НАТО пакту, да им говоримо истину о Европској унији, да им говоримо истину о неизвесности, беди и сиромаштву у коју је режим гурнуо земљу. Истина о којој сведочи политика Демократске странке Србије боли, али и пече образ садашњем режиму. И зато би они да се и специјални тужилац обрачуна са том и таквом, нашом политиком.

Нема ништа ново у томе што режим кидише на Демократску странку Србије. Али десило се зато нешто ново и охрабрујуће. Када је режим превршио сваку меру, не само у својим нападима на нас, него је пре свега превршио сваку меру у понижавању Србије, реаговала је јавност Србије. Ново је, дакле, да је реаговао најважнији део српске јавности, а то је национално одговорна интелигенција. И зато је ово важан и преломни тренутак. Ово је тренутак када је сазрела одлука најодговорнијег дела јавности да више ниједна ружна реч не сме да падне на Србију а да не добије заслужени одговор. Не може више било коме год падне на памет да вређа нашу историју, нашу културу, нашу Цркву, нашу веру, нашу традицију, наше писмо, наше вредности а да одмах не добије одговор.

И увек када је у Србији била угрожена слобода од стране арогантне власти, када се ниподаштавало све оно вредно у српском друштву, у јавност су иступали наши најодговорнији интелектуалци. Не може се више ћутати на увреде ставом да нећемо да се спуштамо у блато и примитивизам оних који не хају за пристојност. И зато су јавна обраћања једног од најодговорнијих из националне интелигенције од највеће важности. А то је свакако академик Добрица Ћосић.

Питања која је Добрица Ћосић јавно поставио  нису значајна само сама по себи, већ говоре да је дошло време да и национална интелигенција узме своју реч и каже шта има о Србији и о њеној будућности. Крупна је реч Добрице Ћосића који јавно пита државног тужиоца да ли ће покренути поступак против адвоката Срђе Поповића који је својевремено у друштву стотинак западних јавних личности и из безбедног комфора Запада  потписао  познати захтев да се бомбардује Србија. Јер Република Српска и Србија јесу бомбрадоване и многи невини људи су изгубили животе. Српска јавност је та која треба да да своју реч и свој суд о моралној одговорности овог  учесника у ратном покличу. Или, пак, због свега овога адвокат Поповић са својим истоделатницима треба ни мање ни више него да буде унапређен у моралног арбитра у данашњој Србији?

Поштовани пријатељи, време је да наша интелектуална јавност узме у своје руке важна питања са којима се суочава земља. Ма колико режим затварао све медије неће и не може успети да угуши јавну реч. Недељник Печат је постао место окупљања слободне српске мисли. Све више се јавља слободних сајтова на којима се воде расправе о важним питањима која се односе на будућност земље. А ја сам уверен да одговорна национална интелигенција треба пре свега да пружи прави одговор на пројекат који је на делу да се промени морална, духовна и историјска вертикала српског народа.

Јер под пропагандом о путу без алтернативе, који треба да нас одведе у Европску унију, врши се систематско поништавање и преиначавање свих правих вредности на којима почива историја Србије и традиција српског народа. По овом моделу који се намеће Србији, наставак евроатлантских интеграција  треба да се плати не само одрицањем од Косова као дела територије, него одрицањем од Косова као основне земље и родног места српске духовности, историје и традиције. Док се други народи боре за свој национални идентитет и своје интересе у оквиру Европске уније, а видели смо како то раде Чеси, Ирци, да не помињем највеће земље у Европској унији, дотле се у Србији многи утркују ко ће пре и брже да обавести Брисел како постоји спремност да се одрекнемо од себе самих и свих наших националних и државних интереса, јер тобоже Европска унија нема алтернативу.

Србија је стигла дотле да јој свака па и најмања држава држи лекције и мења одлуке. Само у последњих неколико месеци Србија је своје званичне државне одлуке мењала на захтев земаља из окружења. Како се осећао српски народ када је Србија тражила па одустала од изручења Пурде? Како се осећао српски народ када је Србија тражила па одустала од Ганића?  Шта уопште значи да на протест Подгорице Влада Србије мења своју националну стратегију? А да не помињем најдрастичнији пример када се Србија обрукала у Генералној скупштини Уједињених нација променивши своју резолуцију коју је поднела, тачније заменивши је резолуцијом Европске уније, којом се само питање Косова у саставу Србије скида са дневног реда. Да ли смо дошли дотле да Србија пре него што донесе неку своју одлуку најпре треба да позове земље из региона да јој дају одобрење?

Поштовани пријатељи, ако Србија треба беспоговорно да слуша диктате из иностранства, и ако треба да се понаша по неком страном скројеном моделу једноумља, одричући се своје културе и свог националног идентитета, онда је то заправо пут нестанка Србије. Дошло је заиста време да свако онај ко заиста држи до Србије, ко држи до наше традиције, до слободе наше културе, треба и мора да подигне свој глас.

Србија је стара европска држава и ми смо стари европски народ, који је самостално и од давнина градио демократске институције, народ који је био привржен правном поретку и са осећањем самопоштовања сарађивао са европским државама, имајући увек и с поносом своје природно место у Европи. Зато је јефтина  бесмислица да Срби доказују да су европски народ и да смо европска држава. Наше припадање Европи је дубље и суштинскије од признаница бриселске бирократије да смо на путу да испунимо услове како би тобоже постали европски народ. Србији је потребно да поврати своје самопоштовање и самосвест да смо увек били и да јесмо народ који је у правом и суштинском смислу равноправан са свим осталим европским народима. Европа и идеја европске културе и европске цивилизације не може се свести на постојећу Европску унију. А када је реч о односима Србије и Брисела као администрације Европске уније, онда треба гласно и недвосмислено рећи да није Србија направила проблем у тим односима, већ је проблем у покушајима Брисела да отме од Србије део њене територије.

Време које је пред Србијом биће пуно искушења и то најбоље показује налет све веће пропаганде која покушава да сруши све што има било какве везе са српским вредностима. То захтева неодложан и свеобухватан одговор националне интелектуалне јавности. Режим ће у почетку игнорисати и правити се да не види да право на реч има и национална интелигенција која по своје мишљење не иде у стране амбасаде. Не треба да обесхрабри ни то што  режим затвара и што тежи да потпуно затвори медије. Ништа од тога, никакве реформе правосуђа и никакви специјални тужиоци, неће моћи да зауставе вапијућу потребу Србије да поврати своје самопоштовање и да се поново у Београду слободно гаји и развија слободна српска мисао. Режим на својој страни има страну подршку и пропаганду да Европска унија нема алтернативу, а национална интелигенција на својој страни има српски народ, српску традицију и српску културу.

Нема више друге него да се на сваком месту и у свакој прилици одмах одговори на све увреде, сваку примитивну клевету, сваки напад на Србију. Одомаћио се обичај да је онима који нападају Србију све дозвољено, а да је онима који је бране осим ћутања све забрањено. Дара је превршила меру, време је за одговор национално самосвесне и слободне Србије.

Живела Србија!

Обраћање председника ДСС Главном одбору у Београду 19. марта 2011. године