Voja Žanetić: I šta sad?

 "I šta sad?"...

... reče Patrijarh u sebi, razmišljajući da li i Premijer ima neku svoju inauguraciju, ko će sve tu još da bude pozvan, koliko će fotografa da bude okolo i kakav ono beše protokol po pitanju ljubljenja svetovne i duhovne vlasti. Ili je to pitanje - a i ko tu sad kome ljubi ruku - koje je ostalo otvoreno za inauguraciju Predsednika? Bog će ga znati. A možda više ni on.

... izgovori naglas - gledajući u svoje dosadašnje partijske knjižice - Predsednica Skupštine. Da li je sad u stvari najbolje biti vanstranačka ličnost, treba li dati ostavku u sadašnjoj partiji? Da li je bilo bolje sačekati još koju nedelju pa se prihvatiti funkcija u nekoj agenciji za LGBT bezbednost, a ne da se u ovim godinama uče napamet odgovori o cepanju atoma i jonizujućim zračenjima? Ko da nemam pametnija posla. Ili možda i imam, ali mi još nije javljeno.

... podvrisnu pred ogledalom predsednica Hrvatske, probajući haljinu koja bi možda i mogla da se dopadne Trampu i pokušavajući da se seti odgovora na politički izazov iz Beograda. Da li Plenković ima baku i deku u Srbiji, kod kojih je svake godine išao? Ako ima, što će bakini i dekini susjedi pjevati u znak podrške, te ako ništa od toga ne postoji, kako naći Premijera adekvatnog podrijetla i što o tome nitko nije mislio tokom "Bljeska" i "Oluje"? Tompsona mu, sve moram sama.

... visilo je pitanje u vazduhu, dok je dosadašnji Predsednik razmišljao da li da ponovo uključi svoj mobilni telefon. Šta ako počnu da zovu iz Stranke i traže da ih povedem u Odlučni Boj? Šta bi bilo da sam se ja ovog Mandatara setio, da sam mu, joj, kako god, makar orden dao? Da odgodim tu penziju, makar do glasanja u Skupštini? Ne znam, ali da sam znao šta evo sad znam, još bih bio Predsednik.

... lupao je glavom u tastaturu urednik Tabloida, očajan što Mandatar nije neka osoba iz Opozicije. Kakvi bi se tu sve naslovi mogli staviti, šta bi se tu sve moglo iskopati od poverljivih i privatnih informacija, kakav bi se bes kod čitaoca mogao stvarati! A ovako ništa. Jedan pogrešan naslov ili tekst, ma i jedna pogrešna reč - i stići će Poruka Odozgo. I onda zbogom oglasi, zbogom jutarnja gostovanja, zbogom uplate iz trafika, zbogom curenje informacija. Izeš ovu žutu štampu, kad Mandatar za nju nije dovoljno žut.

... upitao se Aktivni Član Stranke ispred televizora. Jesam li zbog ovoga išao na mitinge, jeo jeftine sendviče i klackao se u autobusima? Je l' to sad samo Krk ostao od Karlobaga, Ogulina, Virovitice i Karlovca? Šta je falilo makedonskom scenariju, ako je ovo srpski scenario? Šta objašnjavam glasačima ili samo dupliram količinu poklona? I kako se sad sa ovim osvaja Beograd? Ako ne pojačamo muziku na Fontani, propadosmo.

... zamislio se Funkcioner građanske opozicije nad sopstvenim političkim programom, uvidevši da je jako malo toga u njemu ostalo, a da već nije vladajuća politika. Precrtao je stavke "Politika prema LGBT" i "Odnos sa američkom ambasadom", a potom pogledao u zbir godina koje na vlasti ima Milo Đukanović. I zatim duboko uzdahnuo. Kako vreme sporo ide. A tek će.

... pomisli Mandatar, gledajući paralelno skicu svog Ekspozea, podatke o rastu BDP i stanju javnog duga, kao i nove izveštaje o kreditnom rejtingu zemlje. "Šta mi bi da prihvatim?" A potom je telefon zazvonio, kao i pre deset minuta. "Alo? Ponovo Vi, Predsedniče? Opet ste se setili nekoga ko bi mogao biti ministar? Recite, zapisujem!"

... reče jedna novinska kolumna samoj sebi. Pa ništa, da se završim.

I eto šta sad. Zasad.

(Večernje novosti)