Воја Жанетић: Данке Бундестаг

 Драги Бундестаже, законодавна страно још драже Немачке,

Штета је што реч "Данке" има само пет слова, за разлику од, рецимо "Rindfleischetikettierungsberwachungsaufgabenbertragungsgesetz" а како је својевремено (1999 године) само једном речју назван некав пропис који дефинише обавезе при обележавању говеда и говедине у савезној држави Мекленбург-Западној Померанији. Јер ни ова малопре поменута 63 слова не би била довољна да једном речју опишу нашу скоро па и благотелећу срећу што је, после тешких порођајних мука, из скоро братске Немачке, стигло одобрење да можемо да започнемо са отварањем поглавља наших европских интеграција. Али ето, "Данке", колико год сиромашна била словима, јесте реч која нам запиње у грлу и очајнички вапи да је изговоримо. И да није оног шлагера из комшијских деведесетих, сад бисмо је ми и запевали. Него ето.

Наравно, пошто захвалност упућујемо према месту које је свету дало Лајбница, Канта, Хегела и (таман посла да изоставимо) Макса Вебера, ми разумемо да ви нисте глупи па да поверујете да су разлози те захвалности у нашем радовању скором приступању Европској унији. Толики идиоти баш нисмо, наравно. Јербо ако нам је 15 година требало да отворимо прва два од 35 поглавља, ми ћемо последње поглавље, тим темпом, отворити за 255 година. Али ајде, да рачуницу изводимо од потписивања ССП-а: онда испадне да ће се последње поглавље отворити за читав век и десет година приде. Године господње 2125. Кад и наши и ваши чукунунуци буду говорили арапски, руски или енглески језик. И ако их уопште буде било - и језика и унука. Ево сад то управо решавају на Блиском истоку, јавиће нам кад заврше.

Наша захвалност није пореклом ни од тога што смо ми сад сигурни да ће та два поглавља уопште бити и отворена. Можда сте ви нама овим учинили неки уступак, иако нам избацивање Кристијана са Фарме замагљује сећање на то шта се заправо десило са оним амандманима над којима се овде онолико кукало. Надаље, можда ово гласање у Бундестагу има и неке везе са бројем избеглица које тек треба да прођу овуда... или се оданде овде врате... или да их више не примате, па да овде остану заглављени... ђаво би га више знао колико њих има и шта ћете ви уопште с њима. Без обзира, дакле, на вашу нечим изазвану добру вољу, лако може се деси да још нека од чланица ЕУ из фиоке извуче какав додатни услов, који ће опет успорити отварање та од вас одобрена прва два поглавља. А која се, узгред, баксузно баве баш о оним чега понајмање имамо: Косовом и финансијама. Тако да, дакле, не - нисмо вам ни због отварања поглавља захвални.

Ми вама ово наше "Данке" упућујемо јер ћемо, ваљда, неколико дана да одморимо душу. Већ скоро као да напамет знамо садржаје будућих изјава о "потврдама наших реформи", "напретку на европском путу", "историјском успеху ове власти", али то је песма у поређењу са оним што смо слушали и гледали у последње време. Надметање у поштењу таблоида ближило се финалу, састављала се магловита листа кандидата за дестабилизаторе иначе традиционално стабилне државе, параноја је будила контрапараноју и обрнуто, па су се обострано бројали дани до повратка Премијера - ко да нас је он, далеко било, на укљученој рингли оставио и отишао у Пекинг. И да није било вашег гласања, још би то и потрајало и загорело. Јер јака је рингла, а далека је Кина.

Данке, дакле, онолико. Ако вам падне на памет још неки начин да нас неком оваквом својом одлуком замајете и дате нам пар дана одмора од овако импровизованог спиновања, само изволите. Велика је Немачка, моћна је њена обавештајна служба, силни су њени политички и дипломатски капацитети. Шта год смислите, ту смо да се тиме бавимо, па макар и само док локални лумени не скупе нову снагу за ново истицање својих медијских способности. Сваки дан њиховог одмора нам значи, свака тема за ту намену је добро дошла. А за случај да за то немате времена, јер имате нека паметнија посла пред овај први светски рат који нисте изазвали, и за ово мало вам дугујемо захвалност. Колико год да потраје, спас је за сваку увређену интелигенцију.

Данке, море, мало ли је.

(Вечерње новости)