четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > VOICE: Ратари у Гакову остали без њива, држава их дала проблематичним фармама и локалним тајкунима - партијски и локални моћници одлучују о државном земљишту
Хроника

VOICE: Ратари у Гакову остали без њива, држава их дала проблематичним фармама и локалним тајкунима - партијски и локални моћници одлучују о државном земљишту

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. јул 2018.

Ратари из Гакова у сомборској општини остаће ове године без државног пољопривредног земљишта које су досад могли да закупљују, јер су готово све њиве у овом селу подељене сточарима, по праву пречег закупа, пише VOICE.

Како тврде, комисија за доделу државног земљишта у Сомбору њиве је делила под утицајем партијских и локалних моћника, па су гаковачке парцеле дате проблематичним фирмама које имају фарме у овом селу. Такође, додељене су и сточарима из других катастарских општина иако је у тим местима било довољно земљишта за закуп и није било потребе да се фармерима дају оранице и у Гакову. 

Међу новим закупцима државног земљишта у Гакову нашли су се и Фарма Гаково, у којој је зимус нађена лабораторија марихуане, као и предузеће ЛТМ Анимал Траде, које дели власништво са Фармом Гаково. Тим фирмама припало је око 900 хектара државних њива у овом селу.

Говедарској Фарми Гаково, која је некада припадала пољопривредном комбинату Граничар, а на којој је у јануару ове године у заједничкој акцији ПУ Сомбор и жандармерије откривена лабораторија марихуане, дато је право закупа 396,57 државних хектара, иако, према сазнањима VOICE-а, у том тренутку није имала довољно грла стоке на основу којих би могла добити толико ораница, па је довозила телад с друге фарме, а враћала их је по изласку инспекције. „Фарма Гаково“ у власништву Перице Јовановића из Краљева највећи је закупац гаковачких ораница међу сточарима који у овом селу имају газдинства и предузећа.

Просечна цена закупа у Сомбору 175,5 евра

Право пречег закупа омогућује сточарима да добију земљиште јефтиније него што је на тржишту. Закупнина пољопривредног земљишта у државној својини по праву пречег закупа по основу сточног фонда је просечно постигнута цена закупа по хектару, с тим што не може бити већа од просечне цене закупа по хектару на територији Републике Србије у последње три године. Цена закупа државних њива на подручју Сомбора, по годишњем програму из 2017. године у првом и другом кругу лицитације била је у просеку 175,56 евра по хектару. Реч је о другој класи земљишта која преовладава у сомборским атарима.

У закуп 503,97 хектара у Гакову ушло је предузеће ЛТМ Анимал Траде, које има фарму свиња. Седиште ове фирме је у Змајеву, а како је VOICE већ писао, њен већински власник је Томислав Вишњић, адвокат из Београда и бранилац оптужених за ратне злочине на Косову пред Хашким трибуналом. Власништво у уделу од 45 одсто у овој фирми има Љиљана Кузманов из Змајева. Укупно ће ЛТМ Анимал Траде у закупу имати 573,57 хектара, а 69,60 хектара добио је у катастарској општини Сомбор II, која је, као и Гаково, остала без државних њива за ратаре.

Највише је, према подацима из Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Сомбора за 2018. годину, припало предузећу Влашкалић ДОО, у власништву Миодрага Влашкалића, сточара из Сивца. Он ће у Гакову у аренду добити 970,85 хектара државних њива иако његова фарма свиња у Милчићу није у овој катастарској општини већ се налази између Светозара Милетића и Сомбора и ближа је Чонопљи и Алекси Шантићу, у којима је било довољно њива за закуп.

Иначе, Влашкалић је, према подацима градске управе, ове године највећи закупац државних хектара на подручју Сомбора, када је о сточарима реч. Укупно је за издавање земље сточарима у сомборским атарима предвиђено 8.820,94 хектара, а сивачки бизнисмен узеће от тога 2.051,02 хектара. Према сазнањима VOICE-а Влашкалић на пар фарми има око 1.500 крмача, на три места има товилишта, а у последњих пар година убрзано развија тај посао.

Паори: Комисија за изадавање земљишта корумпирана

У Гакову, према подацима сомборског одељења за пољопривреду, има 2.939,10 хектара државних њива, а уз воћњаке, вртове, винограде и ливаде обрадиво је 4.003,11 хектара. Од тога, ратарима ове године за лицитирање ће остати мање од 500 хектара. Али махом су то пашњаци и јако мале парцеле, тако да ратари на њима не могу да заснују производњу.

– Чак 1.800 хектара земље у Гакову дато је онима који нису из овог села. Државно земљиште на подручју Сомбора давано је у закуп ван сваке логике, на штету пољопривредника који се баве ратарском производњом у Гакову. Слично је и у катастарској општини Сомбор II, која је такође остала без њива које ће ићи на лицитацију за ратаре. Уместо да су из сваке катастарске општине процентуално узели број хектара, очигледно је сомборска комисија за земљиште настојала да остави више слободних њива за закуп у другим местима, попут Чонопље, Алексе Шантића и Станишића. Из тих села су, наиме, појединци који имају јак утицај на чланове комисије за издавање земљишта. Њима је у интересу да у својим местима имају што више земљишта на располагању и да се на овај начин домогну већег броја хектара по цени нижој од тржишне – каже за VOICE пољопривредник из Гакова Данило Кричка.

Министар: Измене закона смањиће јаз између сточара и ратара

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић у последњих пар месеци у више наврата је изјављивао да ће Закон о пољопривредним земљишту опет бити измењен. У радној групи коју формира министарство биће представници свих релевантних удружења произвођача са подручје целе Србије, и оних који се баве ратарством и оних који се баве сточарством, казао је он.

–Развој сточарства је наравно важан за пољопривреду и добро је било право пречег закупа које су сточари добили, међутим, оно нам се негде од 2010. године извитоперило. Имали смо злоупотреба са пољопривредним земљиштем, нарочито у сектору свињарства и живинарства. Било је много подзакупа, који по закону није дозвољен, али о томе се мало говори – изјавио је раније Недимовић и додао да ће бити ограничене површине земљишта које на овај начин може да се добије у закуп.

Према његовим речима, овим су пољопривредна газдинства која се баве ратарством у Гакову доведена у проблем у каквом нису пољопривредници у осталим сомборским селима.

– Сточари из катастарских општина Станишић, Чонопља и Алекса Шантић добили су по праву пречег земљу у Гакову и К.О. Сомбор II, иако Станишић има 1.800 хектара обрадивих ораница, Чонопља 2.200, а Алекса Шантић 2.100 хектара. Комисија за израду годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта је свесно оштетила град Сомбор и село Гаково, то јест пољопривреднике чија је егзистенција тиме доведена у питање. Чланови те комисије су корумпирани, а све се одигравало под палицом владајуће партије у Сомбору. У нашем селу било је 2.300 хектара обрадивих површина, а сада немамо готово ништа – каже Кричка.

Град Сомбор: Све по закону и критеријуму – да се сточари не померају

У Одељењу за пољопривреду Града Сомбора кажу пак да је цела процедура око издавања државних њива спроведена по закону и да паори у Гакову и КО Сомбор II нису остали без могућности да учествују на лицитацији.

– Нико није остао без земље. Пољопривредници нису укључили ливаде и пашњаке, а под обрадивим пољопивредним земљиштем сматра се и то, што значи да је више хектара остало за лицитацију – каже за VOICE начелник Одељења за пољопривреду и рурални развој Владимир Катанић.

Он наводи да по Закону о пољопривредном земљишту право првенства закупа државних њива имају правна лица која се обраћају Министарству пољопривреде по расписаном конкурсу и од укупне површине државног пољопривредног земљишта града или општине, њима припада 30 одсто. Приоритет су и сточари који остварују право пречег закупа по условном грлу животиња и пољопривредници, односно фирме које имају изграђену инфраструктуру. Што преостане, иде за лицитацију.

– Као и сваке године, као и све општине, расписујемо у шестом месецу јавни позив за пријаву оних који остварују право пречег закупа, а то су сточари, власници њива на којима је инфарструктура и они који имају право првенства дугорочног закупа. Ми први смо филтер, прегледамо документацију и шаљемо министарству. Потом, у складу са усвојеним правилником, односно коефицијентима по врсти животиња сваком сточару се опредељује површина. Комисија за израду програма за издавање земљишта води рачуна о томе да је то право пречег закупа и да нико не буде оштећен – каже Катанић.

За ратаре ће бити још мање хектара

Владимир Катанић објашњава да се ту меша и Закон о реституцији. Процес враћања пољопривредног земљишта наследницима је убрзан и управо је Сомбору стигло око 50 решења Агенције за реституцију. Наводи да се око 280 хектара државног пољопривредног земљишта преводи у право својине, те да је 220 хектара због тога умањено сточарима.

Катанић каже да око 7.000 хектара на подручју Сомбора треба да буде враћено у поступку реституције, тако да ће ратари убудуће имати још мање њива за закуп.

– У сваком случају, формално-правно, ратари немају основа да се жале на поступак који сада спроводимо. Наш годишњи програм сад је у фази валидације одлука за сточаре и када то буде завршено шаљемо им те одлуке, тражимо од њих да уплате закуп, правимо уговор и када министарство све одобри и уговори буду потписани, знаћемо тачно шта је остало за лицитацију – каже Катанић.

Међутим, он није могао да одговори на питање због чега су државне оранице у Гакову и К.О. Сомбор II дате сточарима из других катастарских општина када је и у њиховим селима било довољно њива за закуп. Зашто су, рецимо, фирми Влашкалић Д.О.О. припале њиве у Гакову, иако је та фарма најближа Чонопљи?

– Нисам члан комисије, али комисију је именовала скупштина и мислим да су у потпуности радили по закону. Познају терен. Не могу вам одговорити чиме су се инжењери пољопривреде који су чланови комисије руководили. Не могу тај моменат у потпуности да објасним. Али, шире гледано, расподела је сигурно била у складу са одредбама закона. И ту нема колизије. Комисија је заузела став да се земљиште даје у закуп онако како је давано у ранијим годинама, да не померамо тог сточара са земљишта које је користио у претходној години. Такође, да се даје земљиште у близини фарми које имају да не би правили километражу – каже Катанић додајући да има пуно разумевање за ратаре, али да пољопривредници морају да схвате да је обрадиво земљиште и ливада и пашњак и да не могу добити сви њиву прве и друге класе.

Критеријуми ипак другачији

Иако у Одељењу за пољопривреду Града Сомбора тврде да се комисија при издавању земљишта водила тиме да њиве добију сточари који су и лане били на тим парцелама да се не би померали, у случају Гакова није тако. Увидом у Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Сомбора за 2017. годину, показује се да лане „Фарма Гаково“ и фирма ЛТМ Анимал Таред гаковачке њиве уопште нису имале у закупу.

Влашкалић ДОО изнајмљивао је гаковачке њиве и прошле године, али сада га следују знатно веће површине. Укупно је у 2017. у аренду узео 1.560,40 хектара, од чега у Гакову 436 хектара, а ове године у том селу има на располагању око 970 хектара.

Ове године се на списку закупаца у Гакову по праву пречег, поред ове три фирме, нашло и 17 сточара који 2017. у овом атару нису изнајмљивали њиве, што доводи у питање критеријуме по којима је комисија у 2018. давала земљу по том праву, односно тврдњу Одељења за пољопривреду да се гледало да се исте оранице истим фармерима дају и ове године.

Укупно се на територији Сомбора у односу на 2017, када је за сточаре било опредељено 5.516,36 хектара, у 2018. повећао број хектара за око 3.300. То значи да се увећао број условних грла, да су се појавили нови фармери, који су њиве могли да добију у било којој катастарској општини, а не већином у Гакову или Сомбору II.

(Слађана Глушчевић – VOICE)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер