Vladimir Vukčević: Politika prikriva zločine

Od Ujedinjenih nacija očekujem da se drže principa pravde za žrtve i da budu van uticaja politike. Sve drugo su detalji oko kojih se lako dogovara kada se donese odluka o telu koje će sprovoditi istragu.

Ovo je, za „Novosti“, izjavio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, dan pošto je Savet bezbednosti potvrdio da je primio inicijativu Srbije da odredi specijalnog izvestioca za slučaj „trgovine organima“.

* Očekujete li da Savet bezbednosti pozitivno odgovori?

- S obzirom na to da postoji dobra polazna osnova u izveštaju Unmika, koji je dugo bio zataškavan, očekujem da se istraga, kada započne, sprovede efikasno i da privede pravdi lica za koja već postoje ozbiljne indicije, ali i dokazi da su bila uključena u trgovinu ljudskim organima, što je bila samo jedna od aktivnosti koje su sprovodili kriminalni krugovi na Kosovu.

* Vi ste obavili svoj deo posla, a Dik Marti svoj. Zbog čega još nema istrage?

- Slučaj „Trgovina ljudskim organima“ je, posle izveštaja Dika Martija, poprimio međunarodne razmere. SB još nije odlučio da li će poveriti nekom svom organu istragu, ali stižu glasovi iz Brisela, a i od velikih svetskih sila - Nemačke, Francuske, Engleske i SAD - da Euleks to može sam da istraži. Istrage još nema jer nema njihove saglasnosti i ne prate rusku, kinesku, južnoafričku inicijativu da se prevaziđu problemi na terenu koje ima Euleks. Kada kažem problemi, mislim na zaštitu svedoka, na curenje informacija, na pritiske koji su izazvani političkim uticajem.

* Brisel insistira na tome da istragu vodi samo Euleks, a on sem saopštenja da vodi preliminarnu istragu, nije odmakao od mrtve tačke...

- Euleks radi u okruženju koje je otežavajuće za tako osetljiv predmet. Ističem da je ključni posao adekvatna zaštita svedoka. Euleks sprovodi, kako oni kažu, „preliminarnu istragu“, a dalje ništa nisam čuo. Neće dokazi sami stići u kancelariju, neko mora da pokuša da ih prikupi. U svakom slučaju, mi smo spremni na saradnju sa kolegama iz Euleksa. Očekujem mnogo i od posete Ban Ki Muna Rusiji. Mislim da će se i tamo pokrenuti ova tema i da će nas veliki ruski uticaj i dobra volja da se ovo istraži približiti konačnom rešenju.

* Da li je „slučaj trgovine organima“ preveliki zalogaj za međunarodnu zajednicu, tim pre što Marti tvrdi da su mnoge uticajne zemlje znale za zločine?

- Jeste veliki izazov, ali međunarodna zajednica ima snagu da ga iznese. Postoje dva scenarija. Prvi je poveravanje mandata nezavisnom istražitelju koji će biti situiran izvan Kosova i Metohije. Drugi je poveravanje mandata za istragu Euleksu, a na tome insistiraju SAD i Brisel. Osim finansijskih problema, ne vidim zašto se uporno izbegava međunarodna istraga. Ona je garancija da će se utvrditi istina, a nadam se da je to svima cilj. Ukoliko se bitni međunarodni subjekti budu bavili dnevnim politikantstvom, i ovaj fenomen u srcu Evrope biće brutalno zataškan.

* Da li ste u međuvremenu došli do nekih novih dokaza?

- Trebalo bi da se proveri mesto za koje imamo pouzdane informacije da je masovna grobnica, i da se ta provera uradi pred zajedničkom ili mešovitom međunarodnom komisijom. Imamo i druge argumente na koje niko dobronameran ne može da se ogluši, ali ćemo ih izneti onda kada budemo dobili garanciju da će oni biti pravosudno valorizovani. Naglašavam da su na spisku nestalih i Albanci koji su odbijali poslušnost komandantima OVK i njihovoj politici. Rešavanjem slučaja nestanka Srba na Kosovu ili na severu Albanije uspeli bismo da rasvetlimo sudbinu skoro svih nestalih Srba sa KiM. Prema ažuriranim podacima, kao nestala vodi se još 1.821 osoba, među kojima je više od 540 Srba i drugih nealbanaca.

* Kako komentarišete presudu Gotovini i Markaču? Je li u skladu sa onim što vi znate o zločinima u „Oluji“?

- Presuda Gotovini nije presuda Hrvatskoj, to je ono što kao tužilac za ratne zločine želim da kažem. Ona individualizuje odgovornost vojnog i političkog vrha Hrvatske devedesetih i suočava hrvatsku javnost sa ratnom prošlošću. Ukoliko Žalbeno veće Haškog tribunala donese presudu koja će potvrditi činjenice iz optužnice koje se odnose na pojedinačna krivična dela, onda ćemo imati presudu sa „oznakom“ bez svake sumnje, dogodili su se ratni zločini: proterano je 250.000 Srba, poginulo oko 500 vojnika RSK, oko 700 civila, oko 1.800 nestalih, spaljeno oko 15.000 kuća. Verujem da će se strasti stišati i da će se hladne glave početi sa preispitivanjem odgovornosti pojedinaca u ratu u Hrvatskoj.

* Približava se i poseta Serža Bramerca. Jeste li spremni?

- Nikada njegovu posetu, kao ni posete Karle del Ponte, nisam doživljavao kao „strašni sud“. Između nas dvojice postoji odnos profesionalaca, dakle, poverenje i spremnost da se prihvate dobronamerne sugestije. I to obostrana spremnost, jer mi sarađujemo i u predmetima koji se odvijaju pred našim i pred haškim sudom.

* Sklopljen je Sporazum o priznanju krivice sa „jatacima“ Stojana Župljanina. Šta će Bramerc reći na ovakav vid rešavanja predmeta?

- To je institut koji postoji u zemljama sa razvijenim pravnim sistemima. Po mom mišljenju, ovaj sporazum je prihvatljiv za obe strane, pravedan je, preventivan i, iskreno, ne vidim zašto bi bilo ko postavljao pitanje. Uostalom, znate da smo preko Akcionog tima na dnevnoj vezi sa Hagom.

* Možemo li da očekujemo pozitivnu ocenu?

- On je, preko svog predstavnika koji prati aktivnosti Akcionog tima, svakodnevno upoznat sa aktivnostima koje sprovodimo u potrazi za Mladićem i Hadžićem. Očekujem njegov objektivan stav. Saradnje ima, rezultata - kada je u pitanju lociranje, hapšenje i transfer Mladića i Hadžića u Hag - još nema. Nema druge nego da nastavimo rad na državnom poslu broj jedan i da ga završimo što pre. To je ogroman moralni teret na plećima Srbije.

* Dokle ste stigli sa revidiranjem optužnica bivšeg vojnog tužilaštva? Javnost uzbuđuje činjenica da Srbija olako pušta ljude sa poternica...

- Taj posao je pri samom kraju. Poternice koje su raspisivali Vuk Tufegdžić i Danica Marinković su morale da se preispitaju, jer se radilo o ozbiljnim optužbama za koje su dokazi često iznuđeni pod različitim okolnostima, ali kada imate priznanje lica da je počinilo ubistvo u ratu, onda to za nas jeste sumnja da je počinjen ratni zločin. Zasada su ostale još četiri osobe u četiri predmeta kada je u pitanju Hrvatska, 28 za Kosovo, a za Bosnu sedam. Očekujem da će Sporazum o ustupanju dokaza za čiji je nacrt u sredu u Sarajevu postignut konačan dogovor radnih grupa dva tužilaštva, umnogome olakšati rad na tim predmetima. Potpisivanje Sporazuma očekujem kada svoju saglasnost na nacrt da Ministarstvo pravde BiH, što ne može da se dogodi pre formiranja vlade u Sarajevu. Kao što znate, dokaze za „Tuzlansku kolonu“ i za „Dobrovoljačku“ sam spreman da im ustupim kada potpišemo Sporazum. Tako ćemo završiti agoniju paralelnih istraga koja je opterećivala odnose Srbije i BiH.

* Da li je tačno da je u četvrtak u Specijalnom sudu na informativnom razgovoru bio bivši ministar pravde Dragoljub Janković?

- Poznato vam je da rasvetljavamo zločin u zatvoru „Dubrava“, u Istoku. Taj predmet je još u fazi pretkrivičnog postupka, tako da ne mogu ništa više od toga da vam kažem, osim da ne postoje nedodirljivi, ukoliko su se ogrešili o zakone naše zemlje.

* Srbija i Slovenija su prošle nedelje potpisale sporazum o saradnji. Hoće li on uticati na optužnicu koja je podignuta protiv Vlade Trifunovića i Berislava Popova?

- Stav naše države prema generalu Trifunoviću je jasan: Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo je prošle godine od optužnice protiv njega i četvorice oficira JNA pošto je ocenilo da su okrivljeni, prilikom povlačenja iz kasarne u Varaždinu, 1991. godine, postupali u krajnjoj nuždi. Da li će Tužilaštvo Slovenije, kao i Državno odvjetništvo Republike Hrvatske, gde je takođe optužen za ratne zločine, odustati od progona, to je njihova odluka. Nezahvalno je da prognoziram. Mogu samo da iznesem svoje lično mišljenje da se radi o časnom čoveku.

(Emina Radosavljević, Večernje novosti)