Владимир Вукчевић: Политика прикрива злочине

Од Уједињених нација очекујем да се држе принципа правде за жртве и да буду ван утицаја политике. Све друго су детаљи око којих се лако договара када се донесе одлука о телу које ће спроводити истрагу.

Ово је, за „Новости“, изјавио тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, дан пошто је Савет безбедности потврдио да је примио иницијативу Србије да одреди специјалног известиоца за случај „трговине органима“.

* Очекујете ли да Савет безбедности позитивно одговори?

- С обзиром на то да постоји добра полазна основа у извештају Унмика, који је дуго био заташкаван, очекујем да се истрага, када започне, спроведе ефикасно и да приведе правди лица за која већ постоје озбиљне индиције, али и докази да су била укључена у трговину људским органима, што је била само једна од активности које су спроводили криминални кругови на Косову.

* Ви сте обавили свој део посла, а Дик Марти свој. Због чега још нема истраге?

- Случај „Трговина људским органима“ је, после извештаја Дика Мартија, попримио међународне размере. СБ још није одлучио да ли ће поверити неком свом органу истрагу, али стижу гласови из Брисела, а и од великих светских сила - Немачке, Француске, Енглеске и САД - да Еулекс то може сам да истражи. Истраге још нема јер нема њихове сагласности и не прате руску, кинеску, јужноафричку иницијативу да се превазиђу проблеми на терену које има Еулекс. Када кажем проблеми, мислим на заштиту сведока, на цурење информација, на притиске који су изазвани политичким утицајем.

* Брисел инсистира на томе да истрагу води само Еулекс, а он сем саопштења да води прелиминарну истрагу, није одмакао од мртве тачке...

- Еулекс ради у окружењу које је отежавајуће за тако осетљив предмет. Истичем да је кључни посао адекватна заштита сведока. Еулекс спроводи, како они кажу, „прелиминарну истрагу“, а даље ништа нисам чуо. Неће докази сами стићи у канцеларију, неко мора да покуша да их прикупи. У сваком случају, ми смо спремни на сарадњу са колегама из Еулекса. Очекујем много и од посете Бан Ки Муна Русији. Мислим да ће се и тамо покренути ова тема и да ће нас велики руски утицај и добра воља да се ово истражи приближити коначном решењу.

* Да ли је „случај трговине органима“ превелики залогај за међународну заједницу, тим пре што Марти тврди да су многе утицајне земље знале за злочине?

- Јесте велики изазов, али међународна заједница има снагу да га изнесе. Постоје два сценарија. Први је поверавање мандата независном истражитељу који ће бити ситуиран изван Косова и Метохије. Други је поверавање мандата за истрагу Еулексу, а на томе инсистирају САД и Брисел. Осим финансијских проблема, не видим зашто се упорно избегава међународна истрага. Она је гаранција да ће се утврдити истина, а надам се да је то свима циљ. Уколико се битни међународни субјекти буду бавили дневним политикантством, и овај феномен у срцу Европе биће брутално заташкан.

* Да ли сте у међувремену дошли до неких нових доказа?

- Требало би да се провери место за које имамо поуздане информације да је масовна гробница, и да се та провера уради пред заједничком или мешовитом међународном комисијом. Имамо и друге аргументе на које нико добронамеран не може да се оглуши, али ћемо их изнети онда када будемо добили гаранцију да ће они бити правосудно валоризовани. Наглашавам да су на списку несталих и Албанци који су одбијали послушност командантима ОВК и њиховој политици. Решавањем случаја нестанка Срба на Косову или на северу Албаније успели бисмо да расветлимо судбину скоро свих несталих Срба са КиМ. Према ажурираним подацима, као нестала води се још 1.821 особа, међу којима је више од 540 Срба и других неалбанаца.

* Како коментаришете пресуду Готовини и Маркачу? Је ли у складу са оним што ви знате о злочинима у „Олуји“?

- Пресуда Готовини није пресуда Хрватској, то је оно што као тужилац за ратне злочине желим да кажем. Она индивидуализује одговорност војног и политичког врха Хрватске деведесетих и суочава хрватску јавност са ратном прошлошћу. Уколико Жалбено веће Хашког трибунала донесе пресуду која ће потврдити чињенице из оптужнице које се односе на појединачна кривична дела, онда ћемо имати пресуду са „ознаком“ без сваке сумње, догодили су се ратни злочини: протерано је 250.000 Срба, погинуло око 500 војника РСК, око 700 цивила, око 1.800 несталих, спаљено око 15.000 кућа. Верујем да ће се страсти стишати и да ће се хладне главе почети са преиспитивањем одговорности појединаца у рату у Хрватској.

* Приближава се и посета Сержа Брамерца. Јесте ли спремни?

- Никада његову посету, као ни посете Карле дел Понте, нисам доживљавао као „страшни суд“. Између нас двојице постоји однос професионалаца, дакле, поверење и спремност да се прихвате добронамерне сугестије. И то обострана спремност, јер ми сарађујемо и у предметима који се одвијају пред нашим и пред хашким судом.

* Склопљен је Споразум о признању кривице са „јатацима“ Стојана Жупљанина. Шта ће Брамерц рећи на овакав вид решавања предмета?

- То је институт који постоји у земљама са развијеним правним системима. По мом мишљењу, овај споразум је прихватљив за обе стране, праведан је, превентиван и, искрено, не видим зашто би било ко постављао питање. Уосталом, знате да смо преко Акционог тима на дневној вези са Хагом.

* Можемо ли да очекујемо позитивну оцену?

- Он је, преко свог представника који прати активности Акционог тима, свакодневно упознат са активностима које спроводимо у потрази за Младићем и Хаџићем. Очекујем његов објективан став. Сарадње има, резултата - када је у питању лоцирање, хапшење и трансфер Младића и Хаџића у Хаг - још нема. Нема друге него да наставимо рад на државном послу број један и да га завршимо што пре. То је огроман морални терет на плећима Србије.

* Докле сте стигли са ревидирањем оптужница бившег војног тужилаштва? Јавност узбуђује чињеница да Србија олако пушта људе са потерница...

- Тај посао је при самом крају. Потернице које су расписивали Вук Туфегџић и Даница Маринковић су морале да се преиспитају, јер се радило о озбиљним оптужбама за које су докази често изнуђени под различитим околностима, али када имате признање лица да је починило убиство у рату, онда то за нас јесте сумња да је почињен ратни злочин. Засада су остале још четири особе у четири предмета када је у питању Хрватска, 28 за Косово, а за Босну седам. Очекујем да ће Споразум о уступању доказа за чији је нацрт у среду у Сарајеву постигнут коначан договор радних група два тужилаштва, умногоме олакшати рад на тим предметима. Потписивање Споразума очекујем када своју сагласност на нацрт да Министарство правде БиХ, што не може да се догоди пре формирања владе у Сарајеву. Као што знате, доказе за „Тузланску колону“ и за „Добровољачку“ сам спреман да им уступим када потпишемо Споразум. Тако ћемо завршити агонију паралелних истрага која је оптерећивала односе Србије и БиХ.

* Да ли је тачно да је у четвртак у Специјалном суду на информативном разговору био бивши министар правде Драгољуб Јанковић?

- Познато вам је да расветљавамо злочин у затвору „Дубрава“, у Истоку. Тај предмет је још у фази преткривичног поступка, тако да не могу ништа више од тога да вам кажем, осим да не постоје недодирљиви, уколико су се огрешили о законе наше земље.

* Србија и Словенија су прошле недеље потписале споразум о сарадњи. Хоће ли он утицати на оптужницу која је подигнута против Владе Трифуновића и Берислава Попова?

- Став наше државе према генералу Трифуновићу је јасан: Више јавно тужилаштво у Београду одустало је прошле године од оптужнице против њега и четворице официра ЈНА пошто је оценило да су окривљени, приликом повлачења из касарне у Вараждину, 1991. године, поступали у крајњој нужди. Да ли ће Тужилаштво Словеније, као и Државно одвјетништво Републике Хрватске, где је такође оптужен за ратне злочине, одустати од прогона, то је њихова одлука. Незахвално је да прогнозирам. Могу само да изнесем своје лично мишљење да се ради о часном човеку.

(Емина Радосављевић, Вечерње новости)