Владимир Вучковић: Економији Србије најбоље је ишло за време владе Војислава Коштунице

Београд - У протеклих 10 година, од када је формирана влада Зорана Ђинђића, економији Србије најбоље је ишло у време када је премијер био Војислав Коштуница.

Тако барем показују статистички подаци, пре свега подаци о приливу средстава из иностранства на којима је и почивао досадашњи привредни раст земље.

Те податке у политичке сврхе обилато користе представници тзв. народњачке коалиције који су тада водили земљу (иако је управљање економском политиком превасходно било у рукама Г17 плус).

Ипак, економисти истичу да део заслуга ипак има и влада Зорана Ђинђића, која је формирана на јучерашњи дан 2001. године

Професор Мегатренд универзитета Владимир Вучковић каже да економска политика мора да се посматра на средњи и дуги рок и да свака администрација наслеђује и добре и лоше последице деловања претходне.

"Тако је, рецимо, Клинтон наследио добру владавину Буша старијег, па је Буш млађи наследио резултате Клинтона, да би потом Обама морао да се бави проблемима које је оставио Буш млађи. Тако је и овде с тим што грађани не могу да памте све те ствари и онда долази до тога да поистовећују тренутну економску ситуацију са актуелном администрацијом и њој приписују оно што је лоше или добро, а јасно је да вуче последице и из деловања претходне", истиче Вучковић.

Он подсећа да је у првих пар година после петооктобарских промена било проблема и није све одмах кренуло напред. „Ипак, кренуло се са сређивањем земље и створен је њен добар имиџ. За тај имиџ био је заслужан и Коштуница јер су га у прво време ценили у иностранству“, наглашава Вучковић.

"У време Ђинђића покренуте су реформе и приватизација и тада је било добрих инвестиција за које неки сада тврде да су биле лоше, али се с тиме не слажем. Тада је дошао Ју ес стил који је од почетка био носилац нашег развоја. Приватизоване су и цементаре и пиваре. Посејано је семе добрих резултата које смо касније имали у време Коштунице", сматра Вучковић.

Он ипак истиче да је за јаснију слику потребнија озбиљнија анализа ефеката једне владе на другу. „Ако сада продамо Телеком, неко ће рећи да је то успех ове администрације, а опет када дође следећа власт имаће проблеме не зато што је лоша него зато што сада нису створене основе за њен успех“, закључује Вучковић.

Економиста Мирослав Прокопијевић подсећа да је у време Коштуничине владе било највише донација, прихода од приватизације и трансфера новца и слаже се да свака влада мора да утиче на следећу.

„И оно што се у Србији дешавало пре 30 година сигурно да сада има утицај. Када прођете кроз Нови Београд видите да свега тога не би било да Тито није узимао кредите и градио“, истиче Прокопијевић, који је веома критичан и према учинку Ђинђићеве владе.

"'Прошли капитал' у време Коштунице је доста изражен. Међутим, реформа у време Ђинђића није ни лансирана. Више се ишло на продају онога што имамо и на богаћење док су на власти. То су сви радили, и Ђинђић и Коштуница и они после њих", сматра Прокопијевић.

Сарадник Економског института Миладин Ковачевић каже да је тешко рећи када је било најбоље, а када најгоре. „Највећи прилив капитала јесте био у 2006, 2007. и 2008. Међутим, то не може да се похвали јер је то сада наш камен око врата. Новац није усмерен на право место односно у производњу размењивих добара“, наглашава Ковачевић.

Он истиче да не може учинак једне владе да се оцењује са аспекта да ли се тада боље живело већ и које је наслеђе оставила, да ли је реформисала друштво и усмерила га на прави пут.

"Оно што је тачно за владу Зорана Ђинђича јесте да је покренула битне реформе, које није могла да заврши. Касније су те реформе застале и сада се враћамо на крај мандата те Владе у смислу наставка реформи, поглавито у јавном сектору. Сада нас на то тера финансијска криза", сматра Ковачевић.

Два периода од 2001. до данас

"Период од формирања владе Ђинђића до данас може да се подели на два дела. Један је до половине 2006. а други после тога. До половине 2006. владе су имале споразуме са ММФ-ом који су се придржавале. Од друге половине те године политика више није била под аранжмана са ММФ-ом и упало се у замку предизборних циклуса и повећане потрошње", истиче Ковачевић.

Ни за једну владу тројка

"Тешко је рећи шта је Ђинђић зарадио за Коштуничину владу. Не верујем баш много. Ђинђићевој влади дао бих два плус, Коштуничиној двојку, као и овим сада", наглашава Мирослав Прокопијевић.

(Б92)