Vladimir Todorić i Predrag Simić: Nastavak dijaloga neophodan i zbog Srba i zbog Evropske unije

I pored svega što se dogodilo poslednjih dana, Beograd treba da nastavi dijalog sa Prištinom, koji je, zbog nemogućnosti da se postigne dogovor oko katastra, carinskog pečata, diploma, „Telekoma” i struje, 20. ovog meseca odložio Robert Kuper, posrednik Evropske unije. Zastupajući ovakvo mišljenje, analitičari sa kojima je „Politika” razgovarala ukazuju da bi se odbijanje nastavka tog dijaloga loše odrazilo, prevashodno na položaj Srba na Kosovu, ali i na odnose sa Briselom.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra čak da bi „prekid pregovora bio samo ponavljanje Miloševićeve pameti”.

„Sasvim je opravdano što se iz beogradskih krugova čuje zahtev za nastavak pregovora. Bez obzira na to koliko bi ti pregovori bili teški, komplikovani, neizvesni i opterećeni embargom, smrću albanskog policajca i događajima na prelazima, mislim da su oni važni, pre svega za Srbe na Kosovu, jer oni mogu osetiti posledice zaoštravanja odnosa Beograda i Prištine”, kaže Simić.

Pregovori su, kako naglašava, za Beograd važni i zbog toga što „samo kroz njih možemo i napredovati u odnosima sa EU”. A, EU je prekjuče osudila događaje, i to mnogo eksplicitnije nego SAD, „koje su takođe to osudile, ali nisu bile do kraja jasne u svom stavu”.

Takođe, mišljenja da Beograd ne treba da bude prvi koji napušta dijalog, Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, kaže da je, ukoliko se stvari smire i ne bude više eskalacije nasilja, moguće zamisliti da će doći do sledeće runde dijaloga, mada je napravljena šteta i poverenje je poljuljano.

„Očigledno je da Priština pokušava da natera Beograd da odustane od pregovora i da čak oni na Beograd svaljuju krivicu i za odlaganje poslednje runde. To govori da žele da se dijalog prekine, a da oni ne budu krivi za taj prekid, kako bi se onda razvio neki scenario koji bi bio nepovoljan za Beograd”, navodi on.

A, da li je u ovom trenutku manevarski prostor Beograda uži, odnosno da li je njegova pozicija sada lakša ili teža?

Naši sagovornici ukazuju na to da Beograd niko ne doživljava kao vinovnika poslednjih događaja. Todorić kaže da je, sudeći po izjavama nekih EU zvaničnika da ona nije saglasna sa ovim potezom, narušen kredibilitet Kosova. A, Simić naglašava da je Beograd izbegao da bude uhvaćen u zamku, da primeni silu i prekine dijalog sa Prištinom.

Ukoliko, ipak, dođe do nastavka odloženih pregovora, na dnevnom redu pregovarača našlo bi se, između ostalog, i pitanje carinskog pečata. Priština, kao što je poznato insistira na pečatu sa kosovskim grbom, što je za Srbiju neprihvatljivo, jer bi time indirektno priznala nezavisno Kosovo.

Simić je uveren da Srbija to neće učiniti, ali je „zasad pitanje od milion dolara da li će uspeti da pronađe diplomatsko rešenje koje će biti dovoljno uverljivo da se ta prepreka otkloni”. „Sada je na diplomatiji i njenoj umešnosti da pruži takvo rešenje”, dodaje on.

Uporedo sa krizom na severu Kosova, u posmatračkim krugovima već nekoliko dana teče debata o tome da li je priznanje nezavisnosti Kosova jedan od uslova da Srbija postane članica EU. Ova rasprava je posebno podstaknuta prošlonedeljnom izjavom Štefana Filea, evropskog komesara za proširenje. A, da je tema i dalje na dnevnom redu potvrđuje izjava Tima DŽude, dopisnika britanskog „Ekonomista” za Balkan, koji je rekao da je „sudbina Srbije u rukama Prištine”. „Kosovo neće moći da postane članica UN bez odobrenja Srbije, ali bez postignute saglasnosti s Prištinom, Srbija neće biti u prilici da uđe u EU”, misli DŽuda.

Međutim, Todorić ne očekuje formalni pritisak EU na Srbiju. „Ali nije isključeno da će neke zemlje EU, i to veoma uticajne, pojačati bilateralni pritisak”, dodaje on. S tim u vezi, on pominje i konkretne događaje. Prvo, krajem avgusta sledi rasprava u Savetu bezbednosti oko rezolucije posvećene trgovini organima na Kosovu. Zatim, kaže da oko Cefte EU ne može zvanično da formuliše pritisak, jer je Unmik potpisnik Cefta sporazuma. A, Srbija ne mora da pristane na aktuelni embargo prištinske strane, jer će ta roba naći svoj put do kupaca sa Kosova, preko Crne Gore ili Makedonije.

Treći „ispit” za moguća velika uslovljavanja iz nekih zemalja EU će, kako kaže, biti popis, u oktobru, koji Srbija namerava da sprovede na severu Kosova. Todorić dodaje da će postojati pritisak, i kada se raspišu izbori u Srbiji, da se ne održavaju na severu Kosova.

Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da nađe „kreativni pristup” rešavanju problema, pod čime podrazumeva da se „suština ne odbija, nego se forma prilagođava”.

I Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, misli da ne bi trebalo očekivati neki jači pritisak zvanične EU na Beograd da prizna Kosovo, jer sve zemlje EU nisu priznale nezavisnost Kosova. „Jedan od zahteva briselske administracije u predstojećem periodu odnosiće se svakako na položaj Kosova u radu regionalnih inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi. Ne da se obezbedi položaj Kosova u smislu punopravnog članstva u tim inicijativama, već da se olakša njegovo učešće u radu regionalnih inicijativa, poput Cefte, Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Regionalnog saveta za saradnju”, kaže Đukanović.

(Politika)