Хроника | |||
Владимир Путин у Пекингу: Русија и Кина ће проширити употребу националних валута у међусобним трансакцијама; Русија и Кина потписале више десетина споразума о сарадњи |
субота, 25. јун 2016. | |
Русија и Кина ће проширити употребу националних валута у међусобним трансакцијама ради смањења зависности од спољних фактора, изјавио је председник Русије Владимир Путин у Пекингу. „Ради смањења зависности од спољних фактора ми проширујемо употребу националних валута у међусобним плаћањима. Удео руске рубље у таквим плаћањима је 3 одсто, док је кинеског јуана много већи — 9 одсто. Притом, последњи показатељи треба осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији“, изјавио је руски председник на крају руско-кинеских разговора. Председник Русије је саопштио да је разговарао са кинеским колегом о заједничким напорима у борби против међународног тероризма, о Сирији и о нуклеарном проблему Северне Кореје. „Разговарали смо о последњим акцијама у решавању најважнијих светских и регионалних проблема, заједничким напорима у борби против међународног тероризма, јачању безбедности у Пацифичком региону, осигурању ненуклеарног статуса Корејског полуострва“, рекао је Путин. „Међу заједничким спољнополитичким задацима су помагање у решавању сиријске кризе и подршка миру и стабилности у Јужнокинеском мору и у Централној Азији“, додао је председник Русије. Руски председник је саопштио да су се Москва и Пекинг договорили о сарадњи и по питању развоја нуклеарне енергије у трећим земљама. „Развија се сарадња у сфери коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Радимо на томе да до 2018. године у Тјангванској нуклеарној централи прораде још два енергетска блока која су изграђена по руским технологијама. Договарамо се да активније радимо и на тржиштима трећих земаља“, рекао је Путин. Путин је нагласио да је Кина водећи трговински партнер Русије. У 2015. години трговински обрт две земље износио је 63,5 милијарди долара. Позитивна динамика се може видети и почетком 2016. године, навео је руски председник. Према Путиновим речима, енергетика остаје локомотива пословне сарадње две земље. „Русија повећава обиме испорука преко руско-кинеског гасовода, наставља се реализација пројеката изградње рафинерије нафте ’Тјанцзински‘, строго и по плану се гради гасовод ’Сила Сибира‘ који треба да проради пуном снагом 2020. године. У току је усаглашавање услова за испоруку руског гаса западном трасом у Кину“, рекао је Путин. Кинески партнери повећавају своје учешће у „Јамалу“, највећем руском пројекту за производњу течног гаса, додао је председник Русије. Русија и Кина ће до краја године усагласити и питања о изградњи брзе пруге Москва-Казањ. Према речима руског председника, ради се о трансевропској магистрали која треба да унапреди саобраћај на огромном континенту. Кинески председник је позвао руског председника на самит Г20 који се на јесен одржава у Кини. „Руска страна ће пружити неопходну подршку кинеским пријатељима током њиховог председавања групом ’двадесет‘ и у припреми самита ’двадесеторице‘ који ће бити одржан 4. и 5. септембра у Ханџоу, пошто смо ми већ председавали том организацијом. Знамо да кинески партнери веома озбиљно прилазе припреми тог догађаја“, рекао је руски председник. Путин: Руско-кинески односи имају добру перспективу Односи Русије и Кине имају добру основу за успешан развој и заснивају се на обостраним интересима, изјавио је у суботу руски председник Владимир Путин на састанку са премијером Кине Ли Кећијангом. Руски лидер је нагласио да у основи билатералних односа лежи економија, али да се на тој бази гради партнерство и у другим правцима — на међународној арени, у сфери културе и образовања. „Међутим, практично све на овај или онај начин има економску базу“, нагласио је Путин. Он је похвалио пажњу кинеских колега у тој сфери. „Знамо колико је тежак рад у различитим правцима, какве напоре тражи израда конкретних пројеката, усаглашавање ставова, тражење равнотеже интереса. Ми и ви увек градимо односе узимајући у обзир обостране интересе и успевамо у томе“, рекао је председник. Путин је нагласио да односи Русије и Кине имају свеобухватно стратешко партнерство и „имају добре перспективе за будућност“. „Кључ тога је основа која је раније била изграђена, пре свега, у економској сфери, захваљујући напорима наших влада — Вашим напорима и напорима председника Владе Руске Федерације“, обратио се руски председник кинеском премијеру Ли Кећијангу. Са руске стране у преговорима учествују шеф администрације Кремља Сергеј Иванов, министра иностраних послова Русије Сергеј Лавров, потпредседници Владе Русије Игор Шувалов, Олга Голодец, Дмитриј Рогозин и Јуриј Турутнев, помоћник председника Јуриј Ушаков, као и низ министара. Си Ђинпинг: Посета Путина има посебан значај Кинески лидер је топло поздравио председника Русије Владимира Путина који је допутовао у званичну посету Кини. У Пекингу се одржава састанак руског и кинеског лидера. На дневном реду су питања економске сарадње, реализације важних пројеката у сфери енергетике, производњи авиона и високе технологије. Две државе ће заједно радити на изградњи авиона са широким трупом и тешком цивилном хеликоптеру. Лидери веома цене добросуседске и партнерске односе између две земље. За последња три дана то је трећи састанак Путина и Си Ђинпинга. „Ми се веома често и редовно састајемо и сваку пут наш састанак је садржајан. Споразуме који су постигнути пре 15 година успели смо да ’оживимо‘ и попунимо веома потребним садржајем за наше државе и народе“, констатовао је председник Русије, назвавши кинеског лидера драгим пријатељем. Шеф кинеске државе Си Ђинпинг је током сусрета са руским лидером Владимиром Путином нагласио да су стратешко партнерство и сарадња Русије и Кине допринели здравом развоју регионалне и међународне политике. „Поздрављам председника Путина. Ових година одржавамо веома блиске контакте. На тај начин одржавамо наше односе стратешког партнерства и свеобухватне сарадње на високом нивоу. Тиме доприносимо здравом развоју регионалне и међународне политике“, реко је кинески лидер. „Ове године је 15. годишњица потписивања Споразума о пријатељству, добросуседству и сарадњи и 20. годишњица успостављања односа стратешког партнерства. Зато ова посета председника Путина Кини има посебан значај. Јуче смо присуствовали самиту ШОС-а и са другим земљама-чланицама разговарали о перспективама развоја те организације. Задовољан сам резултатима самита“, додао је он. „Високо ценим наше заједничке напоре са председником Путином за јачање билатералних односа у новој ери“, изјавио је кинески лидер. Си Ђинпинг: Кина против једностране политике санкција Кина се противи употреби силе, претњи силом, лаком увођењу санкција и примени једностраних акција без сагласности заинтересованих страна, изјавио је председник Кине Си Ђинпинг након разговора са руским лидером Владимиром Путином. „Ја и господин Путин сматрамо да Кина и Русија, као сталне чланице Савета безбедности УН и конструктивне снаге осигурања регионалне и међународне безбедности и стабилности, треба одлучно да се придржавају циљева и принципа Повеље УН, главних норми међународног права, како би се осигурале глобална стратешка равнотежа и стабилност и чврсто бранила међународна правичност“, рекао је Си Ђинпинг. „Увек се залажемо за политичко решавање међудржавних спорова и актуелних регионалних проблема путем пријатељских консултација и мирних преговора, противимо се употреби силе и претњи силом, лаком увођењу санкција и претњи њиховом употребом, једностраној политици и примени једностраних акција, без договора заинтересованих страна“, изјавио је он. Русија и Кина потписале више десетина споразума о сарадњи Русија и Кина ће проширити употребу националних валута у међусобним трансакцијама ради смањења зависности од спољних фактора, изјавио је председник Русије Владимир Путин у Пекингу. „Ради смањења зависности од спољних фактора ми проширујемо употребу националних валута у међусобним плаћањима. Удео руске рубље у таквим плаћањима је 3 одсто, док је кинеског јуана много већи — 9 одсто. Притом, последњи показатељи треба осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији“, изјавио је руски председник на крају руско-кинеских разговора. Након разговора стране су потписале солидан пакет споразума који се тичу разних аспеката сарадње: од космоса и енергетике до туризма и испоруке жита Кини. Председник Русије је саопштио да је разговарао са кинеским колегом о заједничким напорима у борби против међународног тероризма, о Сирији и о нуклеарном проблему Северне Кореје. „Разговарали смо о последњим акцијама у решавању најважнијих светских и регионалних проблема, заједничким напорима у борби против међународног тероризма, јачању безбедности у Пацифичком региону, осигурању ненуклеарног статуса Корејског полуострва“, рекао је Путин. „Међу заједничким спољнополитичким задацима су помагање у решавању сиријске кризе и подршка миру и стабилности у Јужнокинеском мору и у Централној Азији“, додао је председник Русије. Руски председник је саопштио да су се Москва и Пекинг договорили о сарадњи и по питању развоја нуклеарне енергије у трећим земљама. „Развија се сарадња у сфери коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Радимо на томе да до 2018. године у Тјангванској нуклеарној централи прораде још два енергетска блока која су изграђена по руским технологијама. Договарамо се да активније радимо и на тржиштима трећих земаља“, рекао је Путин. Путин је нагласио да је Кина водећи трговински партнер Русије. У 2015. години трговински обрт две земље износио је 63,5 милијарди долара. Позитивна динамика се може видети и почетком 2016. године, навео је руски председник. Према Путиновим речима, енергетика остаје локомотива пословне сарадње две земље. „Русија повећава обиме испорука преко руско-кинеског гасовода, наставља се реализација пројеката изградње рафинерије нафте ’Тјанцзински‘, строго и по плану се гради гасовод ’Сила Сибира‘ који треба да проради пуном снагом 2020. године. У току је усаглашавање услова за испоруку руског гаса западном трасом у Кину“, рекао је Путин. Кинески партнери повећавају своје учешће у „Јамалу“, највећем руском пројекту за производњу течног гаса, додао је председник Русије. Русија и Кина ће до краја године усагласити и питања о изградњи брзе пруге Москва-Казањ. Према речима руског председника, ради се о трансевропској магистрали која треба да унапреди саобраћај на огромном континенту. (Спутник) |