Владимир Путин: Нема застоја у пројекту "Јужни ток"

Премијер Русије Владимир Путин оповргао је данас гласине о проблемима између руске компаније "Гаспром" и италијанске ЕНИ, који би могли угрозити рокове за реализцију пројекта гасовода "Јужни ток".

"Нема никаквог застоја у пројекту 'Јужни ток'", рекао је Путин на конференцији за новинаре после разговора са премијером Италије Силвијем Берлусконијем.

"'Јужни ток' није нешто потпуно ново. Руска компанија је већ рализовала један пројекат изградње гасовода из Русије у Турску који добро ради и транспортује 16 милијарди кубних метара гаса годишње. Све је технолошки испробано", указао је Путин.

Он је подсетио да је међувладин споразум са Аустријом о "Јужном току" потписан прошле седмице, пренела је агенција Прајм-Тас.

"Ми смо, практично, тим споразумом окончали формирање правне основе за 'Јужни ток'. Сада само треба да отпочнемо практичан рад и да га завршимо у другој половини 2015.", додао је он.

Споразум са Аустријом је последњи документ, неопходан за почетак реализације тог стратешког енергетског пројекта, уз гасовод "Северни ток", за испоруке руског гаса у Европу. Аустрија је тиме постала седма држава учесница копненог дела тог пројекта, а раније је Русија потписала међувладине споразуме са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом и Хрватском.

"'Јужни ток' ће руске испоруке природног гаса Европи учинити сигурнијим", указао је Путин.

"Јужни ток", који ће заједнички градити "Гаспром" и ЕНИ, транспортоваће годишње 30 милијарди кубних метара руског гаса у јужну Европу, при чему ће Грчка бити транзитна земља јужног огранка тог гасовода који ће допремати руски гас до Италије.

Аналитичари су проценили да ће тај пројекат, чији је циљ повезивање "Гаспромових" сибирских налазишта гаса са Европом и који се сматра конкурентом гасоводу "Набуко" који подржава Европска унија, коштати око 10 милијарди евра (15,82 милијарде долара). Планирано је да "Јужни ток" пође од компресорске станице "Береговаја" на руској црноморској обали и да по дну Црног мора стигне до бугарске луке Варна, одакле ће се гранати на два огранка.

Југозапани огранак ће ићи до Бриндизија у јужној Италији, преко Грчке и Јадрансклог мора, док ће северозападни пролазити кроз Србију до северне Италије. За тај огранак још није одређена тачна рута јер се разматрају две могућности - од Бугарске преко Србије, Мађарске и Аустрије до Италије или од Бугарске преко Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије до Италије.

Планирано је да "Јужни ток" постане оперативан 2013. године. Подморска деоница дуга је 900 километара а њена највећа дубина је 2.000 метара.

"Јужни ток" је стратешки пројекат за европску енергетску сигурност који би требало да буде у потпуности реализован до краја 2015. У току су радови на израдњи студије изводљивости за подморску деоницу по дну Црног мора и копнену деоницу преко транзитних земаља.

(Танјуг)