Владимир Костић: САНУ није званично позвана да учествује у припреми декларације о опстанку српске нације и народа и о томе нема неки посебан став

Српска акaдемија наука и уметности није званично позвана да учествује у припреми најављене декларације о опстанку српске нације и народа и о томе нема неки посебан став.

- Лично сам убеђен да је то процес који надмашује тренутак било које декларације. Неће једна декларација, било каква и било којих умних људи решти проблем, уколико то као друштво не почнемо заједно да сређујемо - изјавио је данас председник САНУ Владимир Костић, одговрајући на питања новинара окупљених у Академији поводом отварања Аудио-визулног архива и Центра за дигитализацију.

Што се тиче "унутрашњег дијалога о Косову и Метохији", према Костићевим речима, САНУ стоји иза изјаве свог генералног секретара да "као национална институција осећа част да учествује у свим разговорима који се тичу државе и грађана" и да ову тему више неће коментарисати док не добије званичан позив за тај разговор, о чијим детаљима ништа не зна.

- Ми смо за озбиљан демократски дијалог, под условом да постоји нулта толеранција за различито мишљење, јер је без тога разговог је немогућ - рекао је Костић, напомињући да Академија може да да стручно мишљење о демографским кретањима и уметничкој баштини на КиМ.

На питање како ће САНУ реаговати ако политички потези власти обесмисле најављени дијалог и претворе га у аминовање њених одлука, Костић је одговорио да "Академија у својој историји никад није аминовала нешто што се од ње тражи и да неће одступити од традиције".

Академик Костић и копредседници Одбора за Аудио-визелни архив и Центра за дигирализацију САНУ Радослав Зеленовић и академик Александар Костић, најавили су јуче да ће у згради у Кнез МИхаиловој улици број 36, прекопута седишта Академије, 15. септермбра почети радови на уређењу простора тог центра и архива. Реч је адаптацији два спрата са филмском двораном, за коју је тендер затворен - посао је добио конзоцијум од пет фирми. Како је речено, за прву фазу радова Влада Србије обезбедила је средства за две исплате по милиона евра на три године.

Архив ће бити отворен у децембру, али ће почети с радом у првој половини 2018. године. Један од првих задатака на стварању аудио-визелног архива САНУ биће дигитализација целокупне грађе која се чува у њеним архивама, библитеци и другим просторима не само у Београду, него широм Србије. Међу првим документима који ће бити дигитализовани су Новине сербске, радови Вука Стефановића Караџића и 850 негатива првог српског фото-репортера Ристе Марјановића.

Костић је представио и план манифестација САНУ до краја године, укупно 79 програма.

Боја пропадања

- О дигитализацији смо почели да размишљамо чим су нас обавестили да су документа нулте категорије - од непроценљивог значаја почела да мењају боју - добијају боју пропадања. Стање поједних архива, попут оног у Сремским каловцима, који припада СПЦ, али је на старању САНУ, такво је да се осећам као злочинац који не ради свој посао, јер документа исијавају небригу - рекао је Владимир Костић. У САНУ сматрају да сада "последња прлика да држава донесе дугорчну стратегију за систематичну заштиту културне баштине".

(Н1)