Početna strana > Hronika > Vladimir Kostić: Rat u Ukrajini tektonski poremećaj veći i od pada Berlinskog zida. Srbija nema privilegiju da sama bude ostrvo ili kontinent
Hronika

Vladimir Kostić: Rat u Ukrajini tektonski poremećaj veći i od pada Berlinskog zida. Srbija nema privilegiju da sama bude ostrvo ili kontinent

PDF Štampa El. pošta
petak, 27. maj 2022.

 Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić ocenio je da je rat u Ukrajini možda veći tektonski poremećaj od rušenja Berlinskog zida i da Srbija nema privilegiju da sama bude ostrvo ili kontinent.

On je na redovnoj godišnjoj skupštini SANU rekao da strepi da u ovim geopolitičkim okolnostima „ne postanemo nepoželjni usamljenici Evrope“.

Kostić je poručio da Srbija nema privilegiju da se „rasprostire na više kontinenata – ona je duboko utisnuta u tkivo i kulturu Evrope i od nje ne može odveslati ka nekim drugim prostorima, obećanim ili koje sami sebi neodgovorno obećavamo“.

Predsednik SANU je izjavio da Akademija, koristeći naučnu i umetničku metodologiju, pokušava da razume današnji svet i da vidi šta to Srbiju očekuje odmah iza ugla.

"Čini mi se da smo u ovom našem životu, i to ne samo na ovim našim meridijanima, pauperizovani, u tom smilu što je politika pojela sve", rekao je Kostić, prenosi RTS.

Akademici se u četvrtak okupljaju na redovnoj godišnjoj skupštini, na kojoj se podnose izveštaji o aktivnosti svih jedinica SANU i Akademije u celini.

Ovu godinu Akademija posvećuje arhitekti Nikoli Dobroviću, a nedavno je publikovala i zbirku radova o kraju Prvog svetskog rata i formiranju Jugoslavije. Izdata je i jedna varijanta Dušanovog zakonika.

Akademija deluje kroz različite odbore. Pokušava da utiče na politiku nauke i umetnosti, daje mišljenje o čitavom nizu stvari.

"Poslednje je jedan apel koji se, rekao bih četiri-pet godina zaredom polako razvio. To je da Akademija polako pokušava da anticipira događaje, kako u šali kažemo, da se ne bi iznova iznenađivali šta nam se događa, nego da na fonu korišćenja naučne i umetničke metodologije pokušamo da razumemo svet oko nas i da vidimo šta nas to očekuje odmah iza ugla. Koliko smo u tome uspešni, to je druga priča", rekao je Kostić.

Ulogu i funkciju Akademije, kaže akademik Kostić, ne treba zanemarivati.

"Pitanje je, međutim, što mi se čini da smo u ovom našem životu, i to ne samo na ovim našim meridijanima, pauperizovani, u tom smilu što je politika pojela sve. Pitanje je koliki je opšti interes za te stvari. Mi smo imali neke izložbe i za vreme korone koje je posećivalo u doba korone 40.000 ljudi, a da u medijima nismo našli gotovo nikakav odjek", rekao je Kostić.

Predsednik Akademije ističe da postoji neka vrsta zanemarivanja. "I ako se to ne popravi, ne za akademiju, nego za kulturu uopšte, za nauku kao takvu, bićemo u problemu. A mi ćemo nastaviti da vršimo tu svoju ulogu", naveo je Kostić.

(Fonet)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner