уторак, 05. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Костић: Рат у Украјини тектонски поремећај већи и од пада Берлинског зида. Србија нема привилегију да сама буде острво или континент
Хроника

Владимир Костић: Рат у Украјини тектонски поремећај већи и од пада Берлинског зида. Србија нема привилегију да сама буде острво или континент

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 27. мај 2022.

 Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић оценио је да је рат у Украјини можда већи тектонски поремећај од рушења Берлинског зида и да Србија нема привилегију да сама буде острво или континент.

Он је на редовној годишњој скупштини САНУ рекао да стрепи да у овим геополитичким околностима „не постанемо непожељни усамљеници Европе“.

Костић је поручио да Србија нема привилегију да се „распростире на више континената – она је дубоко утиснута у ткиво и културу Европе и од ње не може одвеслати ка неким другим просторима, обећаним или које сами себи неодговорно обећавамо“.

Председник САНУ је изјавио да Академија, користећи научну и уметничку методологију, покушава да разуме данашњи свет и да види шта то Србију очекује одмах иза угла.

"Чини ми се да смо у овом нашем животу, и то не само на овим нашим меридијанима, пауперизовани, у том смилу што је политика појела све", рекао је Костић, преноси РТС.

Академици се у четвртак окупљају на редовној годишњој скупштини, на којој се подносе извештаји о активности свих јединица САНУ и Академије у целини.

Ову годину Академија посвећује архитекти Николи Добровићу, а недавно је публиковала и збирку радова о крају Првог светског рата и формирању Југославије. Издата је и једна варијанта Душановог законика.

Академија делује кроз различите одборе. Покушава да утиче на политику науке и уметности, даје мишљење о читавом низу ствари.

"Последње је један апел који се, рекао бих четири-пет година заредом полако развио. То је да Академија полако покушава да антиципира догађаје, како у шали кажемо, да се не би изнова изненађивали шта нам се догађа, него да на фону коришћења научне и уметничке методологије покушамо да разумемо свет око нас и да видимо шта нас то очекује одмах иза угла. Колико смо у томе успешни, то је друга прича", рекао је Костић.

Улогу и функцију Академије, каже академик Костић, не треба занемаривати.

"Питање је, међутим, што ми се чини да смо у овом нашем животу, и то не само на овим нашим меридијанима, пауперизовани, у том смилу што је политика појела све. Питање је колики је општи интерес за те ствари. Ми смо имали неке изложбе и за време короне које је посећивало у доба короне 40.000 људи, а да у медијима нисмо нашли готово никакав одјек", рекао је Костић.

Председник Академије истиче да постоји нека врста занемаривања. "И ако се то не поправи, не за академију, него за културу уопште, за науку као такву, бићемо у проблему. А ми ћемо наставити да вршимо ту своју улогу", навео је Костић.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер