Владимир Костић: Критичко размишљање потенцијално најопасније ако се имају у виду могући неспоразуми са влашћу; САНУ неће бежати и избегавати питање КиМ

 Критичко размишљање данас потенцијално је најопасније ако се имају у виду могући неспоразуми са влашћу и различитим групама у друштву, изјавио је председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић на годишњој скупштини САНУ.

Извесне реакције на ставове САНУ поводом идеје о изградњи гондоле у Београду указале су на фрагилност тог односа, указао је Костић.

Он је додао да ће САНУ наставити и, нада се, издржати, да љубоморно чува право на различитост мишљења и независност његовог креирања.

Председник САНУ је констатовао да смо сведоци "све непријатнијег убрзања" које, како је оценио, захвата све сфере наших живота.

"Измештени смо у време инстант ставова и експрес одлука које, чак иако се покажу као катастрофалне, не подлежу анализи", упозорава Костић.

Он је подсетио да САНУ има важну улогу чувара сећања и критичког тумачења историје, али да ће посебан изазов бити постављање према актуелним питањима, а да се не подлегне таблоидној ефемерности свакодневице.

"Бојим се да се управо то често тражи од Академије", напомиње Костић и додаје да је Академији потребно умеће да међу свакодневним догађајима препозна и укаже на оне ретке са стратешким значајем, на њихове позитивне и негативне последице.

"САНУ неће бежати и избегавати питање Косова"

Костић је навео и да САНУ неће бежати и избегавати питање Косова и Метохије.

Костић верује да је чување идентитета предуслов за усправну и слободну комуникацију са светом, а она нам је, истиче председник САНУ неопходна.

Он је, говорећи о раду САНУ, указао на "недостатно" присуство уметничких области и уметника у Академији. Истиче да је кораке за уклањање те диспропорције потребно предузети одмах.

Говорећи о будућности САНУ и плановима, Костић је поставио питање: имамо ли довољне потенцијале да их реализујемо, данас када нас има мање него у претходним деценијама?

Истакао је и потребу да се САНУ прилагоди актуелном тренутку развоја дигиталног друштва, што, према његовом мишљењу, подразумева већу транспарентност и јавност ове институције.

Осврнуо се на питање аутономије САНУ.

"Самосталност и право чланова САНУ да будуће чланове бирају без икаквог уплива са стране темељ је саме идеје устројства националних академија и то право морамо да чувамо", поручио је Костић.

Говорећи о односу јавног мњења према САНУ, Костић је изнео и податке из истраживања које је показало да је само половина испитаника бар приближно знала на шта се односи скраћеница САНУ, а 81 одсто није знало да наведе ниједног садашњег члана.

Већина испитаника није је посетила неки догађај који је САНУ организовала, нити је отишла на њен сајт.

"Ипак, више од половине сматра да би САНУ требало више да се ангажује око важних друштвених питања", указао је Костић.

Потпредседник САНУ Зоран Поповић осврнуо се на старосну структуру САНУ и указао на податак да је од укупно 136 чланова свега њих 22,8 одсто у радном односу, док су остали у пензији.

Генерални секретар САНУ Марко Анђелковић, подносећи годишњи извештај о раду навео је да је организовано више од 200 догађаја, а укупно их је обишло 170.000 посетилаца.

Данашњој годишњој Скупштини САНУ присуствовала су 84 члана, од укупно 136.

(Фонет)