Владимир Јакуњин: Не смемо делити терористе на своје и туђе

Француски председник Франсоа Оланд разговараће данас са Путином о антитерористичкој коалицији, али Владимир Јакуњин, опуномоћени амбасадор Министарства спољних послова Русије, каже да ће обарање руског бомбардера трагично утицати на стварање опште европске, чак и светске коалиције која би окончала тероризам.

Јакуњин за „Политику” каже да су управо појавом руских ратних авиона нанесени ударци по инфраструктури која је обезбеђивала финансијску подршку делатности Исламске државе (ИД).

„Тек након тога амерички ратни авиони нанели су ударац по нафтним складиштима у Ираку, као да нису пре тога знали одакле ИД добија средства”, каже Јакуњин, који је скоро окончао деценијско управљање Руским железницама, једним од највећих руских али и светских предузећа. Јакуњин је, деценијама врло близак сарадник председника Путина, помињан у медијима и као његов могући наследник. Нашао се и међу онима који су на црној листи, према којима ЕУ и Америка примењују санкције, а што је једна од казнених мера за „анексију Крима”.

У сусрет данашњем разговору Оланда и Путина додаје да је, независно од разних поступака, Оланд имао и низ храбрих корака, попут састанка са Путином после посете Казахстану, који је допринео постизању споразума „Минск два”, као и покретање такозване нормандске четворке (Русија, Украјина, Немачка и Француска).

„Када мислим на тероризам, не мислим само на војну коалицију, већ да је огромна група људи заражена исламизмом. Они искрено верују да нису злочинци него да наступају у име Алаха. Водити борбу са тиме много је теже него са војним групацијама, што изискује моћну коалицију која ће методама образовања, економске помоћи, културне размене допринети у борби. Не смемо делити терористе на своје и туђе. Не знам да ли Оланд треба о овоме да разговара са Обамом, али свакако мора са Путином јер би код њега наишао на велико разумевање”, каже Јакуњин за наш лист.

Бомбе убијају терористе, а идеологија преживљава ратове. Бушов рат против тероризма усмртио је стотине хиљада људи, а идеја је остала дубоко уткана...

Питање које сте дубоко исправно поставили наставак је мојих мисли. Можемо да уништимо терористе и све што представља оличење тероризма, али тако не можемо у главама људи да уништимо идеју, којом су многи били заокупљени. Неки су мислили да силом могу да принуде људе да раде шта им се каже. Не стављам све у исту раван, али сетимо се трагедије у Кампучији. Америка је покушала да уништи Вијетнам, неуспешно. Осрамотили су се. Ми смо имали тешко искуство у Авганистану. Али, не да не учимо на туђим грешкама. Не учимо ни на својим. САД су ушле у Авганистан. Веровали су да ће променити ситуацију у Ираку, Либији, Југославији. Опет у Ираку. Али не ради се о војној сили, већ о политичком савезу и признању једнакости цивилизација и недопустивости агресије било које земље.

Александар Чепурин, амбасадор Русије у Београду, каже да су терористи велика претња Балкану и Кавказу, те да ЕУ, Русија и Србија морају бити савезници.

Иако не коментаришем изјаве политичара, морам да кажем да делим његово мишљење и додајем да претњу да се уништи човечанство преставља подршка терористичким организацијама, која је већа од ширења нуклеарног оружја.

Немачка каже да ће бити продужене санкције, уведене после руске анексије Крима 2014. године. Раније је Бела кућа, после састанка лидера САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије у Анталији, рекла да су се сложили да санкције остану на снази до потпуне реализације Минског споразума.

Увек је удобно позвати се на оно што није урађено према Минском споразуму јер је реч о режиму који се налази под спољним утицајем, америчком управом, и сукобе лако подвести под одговорност Русије. А шта се ради да украјинско руководство изврши споразуме из Минска? Не верујем да су мирољубиви амерички саветници који сада говоре Кијеву шта треба да ради.

Говорили смо о разорној моћи идеологије. Да ли она може бити једнако успешна и у позитивној улози, рецимо, у случају наше жеље да очувамо Косово. Идеологија некако делује моћније када треба разорити него бранити.

Као територију где се налази важно културно наслеђе, држава и народ морају да уложе напор да сачувају Косово. Проблем државног суверенитета је много компликованији. Кад се пролије крв, потребне су деценије да она избледи из меморије. Неопходно је уложити напоре да се обезбеде права српског становништва на Косову. Важна је иницијација јавног мњења у Европи против вандала који руше православне храмове. А шта ће бити даље, постоји изрека „Ако желиш да се Бог смеје, направи план”. Ми нисмо признали вештачки образовану државу Косово, за разлику од земаља западне Европе и Америке, јер је настала грубим кршењем Повеље УН, као последица НАТО агресије.

Добитник сте ордена Светог Саве првог реда за љубав према српском народу, а председник Томислав Николић одликовао Вас је златном медаљом за заслуге у јавним и културним делатностима. Оснивач сте и председник светског друштвеног форума „Дијалог цивилизација”. Хоће ли Ваша делатност ићи у овом правцу?

Посветићу се научној и друштвеној делатности у области међународних односа, по линији форума „Дијалог цивилизација”, по линији друштвених организација „Центар националне славе” и „Андреј Првозвани”, развијаћемо односе са Србијом јер је то историјска правда оба народа. Чини ми се да је ово деловање много сложеније него руковођење тако великом компанијом као што су Руске железнице.

(Политика)