HRONIKA:
NjUJORK: SAD STAVILE VETO NA PUNOPRAVNO ČLANSTVO PALESTINE U UN. DVANAEST ČLANICA SAVETA BEZBEDNOSTI GLASALO ZA PRIJEM, BRITANIJA I ŠVAJCARSKA BILE UZDRŽANE
KRISTALINA GEORGIJEVA: MMF PROCENjUJE DA JE UKRAJINI ZA 2024. GODINU POTREBNO 42 MILIJARDE DOLARA, VERUJEMO DA ĆE KIJEV DOBITI TAJ IZNOS
DUŠKO VUJOŠEVIĆ O VUČIĆU I PARTIZANU: TOMA NIKOLIĆ NAM REKAO – „ČUVAJTE SE, OVAJ JE REŠIO DA VAS UNIŠTI“. BEOGRAD JE UNIŠTEN GRAD
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 19. APRILA 2024. GODINE
SEDNICA SB UN POVODOM HUMANITARNE SITUACIJE U GAZI: NEBENZJA - SVI HUMANITARNI NAPORI OSUĐENI SU NA PROPAST U NEDOSTATKU PRAVOG I ODRŽIVOG PRIMIRJA. STEJT DEPARTMENT - SAD ĆE STAVITI VETO NA PRIJEM PALESTINE U UN
MARIJA ZAHAROVA: GLASANjE O „KOSOVU“ U SAVETU EVROPE JE SRAMOTA KOJA GAZI MEĐUNARODNO PRAVO I RUŠI TEMELjE ODNOSA U EVROPI
NOVA.RS: ZBOG POSEDOVANjA MARIHUANE UHAPŠEN GLUMAC SERGEJ TRIFUNOVIĆ
UNICEF: VIŠE OD 13.800 DECE UBIJENO JE U GAZI OD POČETKA RATA
NEMAČKA ŠTAMPA: SRBIJA NIJE KLjUČ STABILNOSTI NA ZAPADNOM BALKANU, NE POSTOJI NAČIN DA SE ZAOBIĐE PRIJEM KOSOVA U SAVET EVROPE
BEOGRAD: ZAPALIO SE BG VOZ U BATAJNICI, POTPUNO IZGOREO JEDAN VAGON, NEMA POVREĐENIH
PREDSEDNIK KENIJE VILIJAM RUTO: ŠEF ORUŽANIH SNAGA FRANSIS OMONDI OGOLA, I JOŠ DEVET VOJNIH ZVANIČNIKA POGINULI SU U UDESU HELIKOPTERA NA ZAPADU ZEMLjE
BANjALUKA: DESETINE HILjADA LjUDI NA MITINGU "SRPSKA TE ZOVE", POVODOM REZOLUCIJE O SREBRENICI. DODIK: U SREBRENICI JE BIO ZLOČIN, ALI NIJE BIO GENOCID
Početna strana > Hronika > Vladimir Gligorov: Sada postoji prilika za rešenje spora sa Grčkom oko imena Makedonije
Hronika

Vladimir Gligorov: Sada postoji prilika za rešenje spora sa Grčkom oko imena Makedonije

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 11. februar 2018.

 Profesor Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov ocenio je da sada postoji prilika za obostrano prihvatljivo rešenje spora Grčke i Makedonije oko njenog naziva.

U intervjuu za grčki sajt "protothema.gr" Vladimir Gligorov, sin prvog predsednika nezavisne Makedonije Kire Gligorova, ocenio je kao pozitivan korak to što se vlada Zorana Zaeva "odrekla antičkomakedonske ideologije" svog prethodnika Nikole Gruevskog.

On je ukazao na posebnost identiteta i jezika Makedonaca, a kako je rekao, "svađa oko Aleksandra Velikog, to je sramota".

Gligorov je rekao da se "pitanje naziva može rešiti politički dostojanstveno" i ocenio da su premijeri Aleksis Cipras i Zaev "moderni političari nove vrste" koji "žele da gledaju napred".

Na pitanje o Ustavu Makedonije, Gligorov je rekao da smatra da ga "treba revidirati iz unutrašnjih razloga, a i radi približavanja Evropskoj uniji, kako bi se rešila i pitanja koja postavlja Grčka".

Gligorov je rekao da nema osnova za zabrinutost Grčke zbog navodnog postojanja iredentističkih, ekspanzionističkih namera Makedonije što je glavno obrazloženje zahteva Atine da sused promeni naziv.

"Nema dokaza ni o iredentizmu, niti o podršci Makedonije iredentističkim idejama. Naravno, nema ni naznaka terorističkih aktivnosti van granica. Radi se o istorijskim referencama (u Ustavu, na istoriju regiona i stanovnika Makedonije), ali ako je potrebno garantovati nepostojanje iredentizma i teritorijalnih pretenzija, onda: 'Da!', trebalo bi da tih garancija i bude", rekao je Gligorov.

Dodao je da je i da je "teorijski zbunjujuće boriti se za vlasništvo nad prošlošću", ali da ne veruje da postoje teritorijalne pretenzije Makedonije prema njenim susedima ili da će ih biti.

Na pitanje da li su Grčka i Makedonija nekada bile blizu rešenja, Gligorov je rekao da smatra da jesu i da su Kostas Simitis - socijalistički premijer od 1996 do 2004. godine, i Jorgos Papandreu - Simitisov ministar spoljnih poslova od 1999. do 2004. godine, "imali veoma dobar pristup celom problemu" i da je atmosfera za dogovor bila "bolja nego ikada pre".

"Papandreu je tokom predsedavanja Grčke EU (2003. godine) radio na rešenju (spora Atina-Skoplje) u kontekstu integracije Balkana u EU. Potom su u obe zemlje vlast preuzeli nacionalisti", rekao je Gligorov.

(Beta)