четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Чижов: Учешће Србије у пројекту Трансјадранског гасовода не смета сарадњи с Русијом у области снабдевања енергијом
Хроника

Владимир Чижов: Учешће Србије у пројекту Трансјадранског гасовода не смета сарадњи с Русијом у области снабдевања енергијом

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. мај 2015.

МОСКВА - Могуће учешће Србије у пројекту Трансјадранског гасовода (ТАП) неће значити одустајање од сарадње са Русијом у области снабдевања енергијом, рекао је данас стални представник Русије при Европској унији (ЕУ) Владимир Чижов.

"Нема ничег чудног у томе што земље југоисточне Европе, укључујући Србију, као и Македонију, судећи по недавним изјавама, траже алтернативне варијанте које су у њиховом интересу. То не значи да оне одустају од реализације заједничких пројеката са нама", казао је Чижов новинарима у Москви.

Према његовим речима, учешће Русије могуће је и у Трансајдранском гасоводу, пренеле су Риа новости.

Премијер Србије Александар Вучић ових дана је изјавио да је Србија спремна да диверзификује изворе снабдевања гасом, конкретно, прикључивањем на гасовод из Азербејџана, подсећа руска агенција.

САД подржава изградњу Трансјадранског гасовода пројектованог за транспорт природног гаса из Каспијског региона и Блиског истока у западну Европу. Дужина гасовода који би требало да пролази кроз Грчку, Албанију, Јадранско море до Италије, је 871 километар, а максимална пропусна моћ 10 милијарди кубних метара годишње.

Русија је почетком децембра одустала од пројекта гасовод Јужни ток, који је требало да по дну Црног мора и преко Бугарске доставља гориво појединим балканским земљама, Мађарској, Аустрији и Италији, објансивши то неконструктивном позицијом ЕУ.

Као замена, одлучено је да се гради гасовод кроз Турску, а да се на граници с Грчком направи гасно чвориште за јужноевропске потрошаче.

Став Европске уније у могућем прикључењу Македоније на Турски ток треба узети у обзир, сматра Чижов.

"То ће бити предмет дијалога између владе Македоније и Европске комисије. Верујем да је то питање здравог разума, земља је изабрала пут ка придруживању Европској унији, наравно да став ЕУ не може да игнорише", указао је он.

Према његовим речима, учешће Македоније у руском пројекту треба да буде предмет преговора с Европском унијом.

Раније је македонски премијер Никола Груевски изјави да је Македонија спремна да се прикључи изградњи прикључка на гасовод Турски ток, тек када се ЕУ и Русија договоре о том пројекту.

Русија и Грчка тренутно разрађују меморандум о изградњи гасовода од грчко-турске границе, којим би гас из Турског тока ишао даље у Европу. Претпоставља се да ће грчки крак гасовода ићи до границе с Македонијом.

Чижов је изразио уверење да пројекат руског гасовода Турски ток има добре шансе да постане један од главних снабдевача Јужне Европе гасом.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер