уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Билчик: Војно неутралне чланице ЕУ не изводе војне вежбе са Русијом и Белорусијом као што то ради Србија, тај избор може имати последице на њеном путу ка чланству у Унији
Хроника

Владимир Билчик: Војно неутралне чланице ЕУ не изводе војне вежбе са Русијом и Белорусијом као што то ради Србија, тај избор може имати последице на њеном путу ка чланству у Унији

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. јун 2021.

Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик изјавио је да никада не би довео у питање оно што Србија одлучује да ради, јер је то њен суверен и слободан избор, али да је важно истаћи да неки од тих избора могу да имају последице на путу ка чланству у ЕУ.

„Србија је земља која развија односе и са земљама ван ЕУ. Ми такође у ЕУ имамо земље чланице које су (војно) неутралне, али ниједна земља чланица ЕУ не изводи војне вежбе са Русијом или Белорусијом“, рекао је Билчик у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Поводом реакције српског председника Александра Вучића да Билчик нема права да одређује Србији са ким ће учествовати на војним вежбама, известилац ЕП наводи да је његов коментар био о томе да треба имати у виду контекст и моменат у времену.

Билчик је 13. јуна рекао да заједничка војна вежба Србије са Белорусијом и Русијом „Словенско братство 2021“ не доприноси напретку Србије у евроинтеграцијама.

„Ове недеље расправља се о санкцијама које ће циљати власти у Белорусији након државног тероризма који су учинили киднаповањем ЕУ авиона између две ЕУ државе. Моја изјава је била у правцу тога да, док имамо разговоре о важној међувладиној конференцији (Србије и ЕУ), одржавање војне вежбе у том моменту са руским и белоруским специјалним снагама, у Русији, јесте сигнал на који један број држава чланица неће гледати позитивно“, казао је Билчик.

Навео је да покушава да „отворено пренесе какво је расположење у Бриселу“ по том питању.

„Мој задатак, као известиоца Европског парламента за Србију, јесте да радим отворено и на конструктиван начин, на односима измедју Београда и Брисела, Србије и институција Европске уније. Мој коментар је дат као пријатељска порука, која је подвукла да је ово важно питање“, додао је.

Билчик је рекао да жели да „охрабри развој догађаја“ који могу да помогну Србији у придруживању ЕУ.

„Био бих усхићен када би постојала трунка могућности да Србија отвори кластер поглавља за придруживање 22. јуна. Желим да се постарам да се кластер поглавља отвори касније током године“, казао је Билчик.

Билчик наводи да у јуну поново нису отворена нова поглавља у преговорима са Србијом зато што је потребно да се свих 27 земаља чланица Европске уније усагласи.

„Та сагласност није постигнута. Иако је било напретка. Верујем да су напредак Србије потврдиле и земље чланице ЕУ, након недавних напора српске владе да ради на важним реформама, нарочито када је реч о владавини права, као и након важних сигнала које је послала српска влада ЕУ институцијама, пре само неколико недеља. Сви ови сигнали показују да постоји нова динамика у односима“, рекао је Билчик.

Он је рекао да му се „чини да се ситуација поправља“ у процесу приступања Србије Европској унији.

„Имаћемо медјувладину конференцију 22. јуна, и чини ми се, на основу порука које сам добијао, да постоји стварна спремност да се узме у разматрање отварање кластера поглавља, или чак више кластера поглавља у наредним месецима, ако Србија настави свој ангажман и покаже конкретне резултате који ће бити убедљиви свим институцијама, укључујући Савет ЕУ“, навео је.

Додао је да је убедјен да је чињеница да ће се 22. јуна одржати медјувладина конференција „јасан сигнал да ЕУ примењује нову методологију“.

„Да, могли бисмо да кажемо да се промене дешавају, помало, споро, имајући у виду да смо имали политички договор о новој методологији ране 2020. године, али од тада се више ствари десило, пре свега пандемија, која је ограничила могућности за политичке међувладине конференције“, рекао је известилац ЕП.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер