Vladimir Bilčik: Normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom odrediće dinamiku srpskog puta prema EU

 Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, Vladimir Bilčik, objavio je danas svoj nacrt izveštaj o Srbiji u kojem se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali navodi da će normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom odrediti dinamiku srpskog puta prema EU.

Međutim, on u izveštaj kritikuje što Beograd nije uspeo da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i dodaje da „žali zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom”.

Bilčki u izveštaju „žali zbog kontinuiranog niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine” i podvlači činjenicu da „Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU, a usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo”.

Što se tiče dijaloga sa Prištinom, Bilčik daje podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, poziva na punu implementaciju svih relevantnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Očekuje da se Beograd i Priština uključe u dijalog da bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom.

Bilčik je „duboko zabrinut zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče” i podseća „na zajedničku odgovornost za mir i vladavinu zakona za sve ljude na Kosovu”.

Za Bilčika, „ključne komponente srpske spoljne politike su u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti između Srbije i Rusije za 2023 godinu i 2024 godinu”.

Kritikuje i sastanke „sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji su u EU na spisku sankcija„, kao i „imenovanje direktora Bezbednosno-informativne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici”.

Bilčik je zabrinut zbog „sve manje podrške javnosti za članstvo u EU u Srbiji”.

Što se tiče vizne politike, Bilčik naglašava „početne korake koje je Srbija preduzela da se uskladi sa listom zemalja koje nisu članice EU, čijim državljanima su potrebne vize za EU, i poziva na dalje usklađivanje”.

U izveštaju kritikuje, kako kaže, „stagnaciju slobode izražavanja, slučaje govora mržnje i kampanje klevetanja”, sve većeg broja strateških tužbi protiv učešća javnosti u zemlji i ponavlja da su „pritisci i napadi na aktiviste, novinare i medijske kuće neprihvatljivi”.

Bilčik poziva vlasti da istraže i krivično gone sva takva krivična dela, uključujući ona protiv istraživačke kuće KRIK i dnevnog lista Danas, i „da stvore okruženje u kojem sloboda izražavanja može istinski cvetati”.

U ovom delu izveštaja, Bilčik „osuđuje otvaranje kancelarije RT-a (bivša „Raša tudej”) u Beogradu i pokretanje njenog onlajn servisa vesti na srpskom jeziku„i traži od Srbije da se bori protiv dezinformacija, uključujući manipulativne anti-EU narative”.

I medijska strategija Srbije je deo izveštaja zbog „zakasnele implementacije medijske strategije i povezanog akcionog plana” i poziva vladu da „poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tijela za elektronske medije”.

Traži i da se dodeli peta licenca za nacionalne frekvencije preko transparentog procesa i smatra da su četiri dodeljene frekvencije bile date „kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standard”.

Bilčik u izveštaju izražava zadovoljstvo zbog angažovanja Srbije u inicijativama za regionalnu saradnju, podstiče je da pojača napore za pomirenje i traži rešenja za ranije sporove i naglašava da „nema mesta za poricanje genocida ili veličanje ratnih zločinaca u zemlji kandidatu”.

U delu posvećom ekonomiji i energetici, izveštaj pozdravlja paket energetske podrške Evropske komisije za pomoć Zapadnom Balkanu i poziva srpske vlasti da pripreme kredibilan plan za smanjenje zavisnosti zemlje od ruskih fosilnih goriva i izgradnju ekološki prihvatljivih energetskih sistema.

Srbija dobro napreduje u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, ističe se u izveštaju, ali naglašava da je potrebno otkloniti slabosti u vladavini prava da bi privatni sektor mogao da se bolje razvija.

Bilčik izržava „duboku zabrinutost zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog uticaja na političke i ekonomske procese u region”, dok, s druge strane, postoji „značajna pomoć” EU koja je pružena zemlji i poziva „srpske vlasti da ojačaju stratešku komunikaciju i poboljšaju vidljivost finansiranja EU”.

Ovaj prvi nacrt izveštaja Bilčika će pretrpeti izvesne promene preko amandmana drugih političkih grupa u Evropskom parlamentu u narednim nedeljama, a zatim, kada izveštaj dobije finalnu formu, biće predmet glasanja na plenaroj sesiji Parlamenta na proleće.

(Politika)