среда, 08. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Билчик: Нормализација односа са Приштином и усклађивање са европском спољном политиком одредиће динамику српског пута према ЕУ
Хроника

Владимир Билчик: Нормализација односа са Приштином и усклађивање са европском спољном политиком одредиће динамику српског пута према ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. јануар 2023.

 Известилац за Србију у Европском парламенту, Владимир Билчик, објавио је данас свој нацрт извештај о Србији у којем се поздравља чињеница да чланство у ЕУ и даље представља стратешки циљ Србије, али наводи да ће нормализација односа са Приштином и усклађивање са европском спољном политиком одредити динамику српског пута према ЕУ.

Билчик сматра да је добро усклађивање Србије са ЕУ у гласању за релевантне резолуције Генералне скупштине УН и суспензију Русије из Савета за људска права.

Међутим, он у извештај критикује што Београд није успео да се усклади са рестриктивним мерама ЕУ против Русије и додаје да „жали због блиских односа Србије са Русијом”.

Билчки у извештају „жали због континуираног ниског нивоа усклађености Србије са спољном политиком ЕУ, посебно у контексту руског рата против Украјине” и подвлачи чињеницу да „Србија, као земља кандидат, мора да се придржава принципа и политике ЕУ, а усклађивање са ратнохушкачким аутократским режимом је неприхватљиво”.

Што се тиче дијалога са Приштином, Билчик даје подршку специјалном представнику ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославу Лајчаку, позива на пуну имплементацију свих релевантних споразума, укључујући успостављање Заједнице општина са српском већином.

Очекује да се Београд и Приштина укључе у дијалог да би се постигао свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, у складу са међународним правом.

Билчик је „дубоко забринут због тензија на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече” и подсећа „на заједничку одговорност за мир и владавину закона за све људе на Косову”.

За Билчика, „кључне компоненте српске спољне политике су у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума којима се утврђују заједнички спољнополитички приоритети између Србије и Русије за 2023 годину и 2024 годину”.

Критикује и састанке „са високим званичницима из Русије који су у ЕУ на списку санкција„, као и „именовање директора Безбедносно-информативне агенције, који је познат по својој анти-ЕУ и прокремљској реторици”.

Билчик је забринут због „све мање подршке јавности за чланство у ЕУ у Србији”.

Што се тиче визне политике, Билчик наглашава „почетне кораке које је Србија предузела да се усклади са листом земаља које нису чланице ЕУ, чијим држављанима су потребне визе за ЕУ, и позива на даље усклађивање”.

У извештају критикује, како каже, „стагнацију слободе изражавања, случаје говора мржње и кампање клеветања”, све већег броја стратешких тужби против учешћа јавности у земљи и понавља да су „притисци и напади на активисте, новинаре и медијске куће неприхватљиви”.

Билчик позива власти да истраже и кривично гоне сва таква кривична дела, укључујући она против истраживачке куће КРИК и дневног листа Данас, и „да створе окружење у којем слобода изражавања може истински цветати”.

У овом делу извештаја, Билчик „осуђује отварање канцеларије РТ-а (бивша „Раша тудеј”) у Београду и покретање њеног онлајн сервиса вести на српском језику„и тражи од Србије да се бори против дезинформација, укључујући манипулативне анти-ЕУ наративе”.

И медијска стратегија Србије је део извештаја због „закаснеле имплементације медијске стратегије и повезаног акционог плана” и позива владу да „повећа транспарентност власништва и финансирања медија и осигура независност Регулаторног тијела за електронске медије”.

Тражи и да се додели пета лиценца за националне фреквенције преко транспарентог процеса и сматра да су четири додељене фреквенције биле дате „каналима који су у прошлости кршили новинарске стандард”.

Билчик у извештају изражава задовољство због ангажовања Србије у иницијативама за регионалну сарадњу, подстиче је да појача напоре за помирење и тражи решења за раније спорове и наглашава да „нема места за порицање геноцида или величање ратних злочинаца у земљи кандидату”.

У делу посвећом економији и енергетици, извештај поздравља пакет енергетске подршке Европске комисије за помоћ Западном Балкану и позива српске власти да припреме кредибилан план за смањење зависности земље од руских фосилних горива и изградњу еколошки прихватљивих енергетских система.

Србија добро напредује у развоју функционалне тржишне економије, истиче се у извештају, али наглашава да је потребно отклонити слабости у владавини права да би приватни сектор могао да се боље развија.

Билчик изржава „дубоку забринутост због инвестиција Русије и Кине у Србији и њиховог утицаја на политичке и економске процесе у регион”, док, с друге стране, постоји „значајна помоћ” ЕУ која је пружена земљи и позива „српске власти да ојачају стратешку комуникацију и побољшају видљивост финансирања ЕУ”.

Овај први нацрт извештаја Билчика ће претрпети извесне промене преко амандмана других политичких група у Европском парламенту у наредним недељама, а затим, када извештај добије финалну форму, биће предмет гласања на пленарој сесији Парламента на пролеће.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер