среда, 24. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владица Цветковић: Рудник литијума само уз велику репресију. Не могу да се сложим са прекомерном еко популистичком реториком која застрашује народ
Хроника

Владица Цветковић: Рудник литијума само уз велику репресију. Не могу да се сложим са прекомерном еко популистичком реториком која застрашује народ

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. јул 2024.

 "Саосећам са грађанима Недељица, они јесу препуштени сами себи, а то је стање у које су доведени понашањем власти али и оних који су користили превише популистичку еколошку реторику с намером да их одбране", каже за Н1 академик Владица Цветковић.

„Сутрашњи скуп испред Уставног суда, који је једним делом везан за то саосећање, а са друге стране се своди на чињеницу да живимо у држави у којој институције не раде или раде кад им се нареди и како им се нареди. Ја не могу да се сложим, нити ћу моћи у скорој будућности са том прекомерном еко популистичком реториком која застрашује народ“, казао је Цветковић у „Иза вести“.

Литијум је неколико година у оптицају у Србији, а власт грађане који живе у долини Јадра нити је штитила, нити им се обраћала, већ их је углавном кињила и називала издајницима. А онда смо чули министра Синишу Малог који каже, после четири године, да се отвара јавна расправа о литијуму.

„То је једна политичка бесмислица, друштвена бесмислица. Ја не могу да коментаришем понашање власти о којој имам врло мало позитивног или немам ниједан позитивни коментар у последњих 12 година, нити од њих нешто очекујем. Позив на дијалог је нешто на шта не треба обраћати пажњу. Не зна се шта они планирају, ако желе да праве рудник, биће то уз тешке репресалије. Да сам на месту компаније која жели тај пројекат, рекао бих им да се никад не понашају овако како се понашају“, нагласио је Цветковић.

Према његовим речима, и друга страна се понашала „исто као Вучић“.

„Мени је жао што ми нисмо том народу тамо дозволили да цивилизацијски одбије тај пројекат…да се одлучи без појачане реторике и застрашивања, без лажи“, казао је Цветковић.

Људи у Јадру су сатерани у ћошак и једино могу да легну на пругу, да би их људи чули, сложио се Цветковић.

„Ја њих не осуђујем што иду у екстремне ствари, говорим о реторици одговорних људи“, додао је.

Он, како каже, има само један предлог, а то је – да се не причају глупости у јавности.

А како доћи до одговора ако нема дијалога?

„Па никако, закључак ће увек бити везан за негативну одлуку, да се не реализује тај пројекат, ако буду хтели да га реализују, мораће уз огромне репресалије. Питање је струке, како ћете поставити нов пројекат ако у Левчу стоји натпис – нећу рудник. У Бору немају алтернативу, то је потпуно друга прича. Овамо нема рудника и људи треба да живе како они хоће. А да би то одлучили требало је да буду информисани. Сада то нису“, сматра Цветковић.

Гост Н1 подсећа да је источна Србија 100 и више година живела од рударства.

„Тамо је било раубовање и није било одговорно, јер да је било сада би требало да буде потпуно друга слика у том делу Србије. Међутим, они су пре доласка Зиђина били у безизлазној ситуацији, тамо је девастирана животна средина“, каже Цветковић.

Он каже и да је „рударство највећи узрок проблема у источној Србији и једина нада коју они имају“.

„Излаз за тај народ није да им причаш о алтернативи која не постоји. За њих је алтернатива да се Зиђин контролише милион посто, да информације буду доступне сваког дана, да се ради мониторинг за девастиране делове и да се крене у санацију. Што би значило, сада ће ми се економисти смејати, да сва рудна рента треба да иде доле, а не у Београд“, каже.

Додаје да је „врло лако доћи до радикалних ствари“.

„Залуђивање иде од оног да смо ми имали много боље опције… а ми ту алтернативу нисмо имали никада“, нагласио је.

Како контролисати?

На питање да ли држава може да буде гарант и да контролише тај рудник литијума, Цветковић каже:

„То је једно од суштинских питања које самим тим што не знамо одговор тиме доказујемо да никакве јавне расправе није било. Све шта се данас говори, ви ћете ту имати потпуно збуњујуће приче, негде ћете имати утисак да смо ми технолошки ‘топ’ земља која не знам зашто је дозволила да јој пљачкају рудно благо. То није тачно. Зар није чудно да су се људи определили да отерају компанију која је уложила пола милијарде с вером да ће решитт спор лако, него да виде да ли је тај рудник изводљив у некој расправи“.

Према његовим речима, ако је Рио Тинто уложио пола милијарде у тај пројекат, он ће се за то и борити.

„Имају они и излазне стратегије, али можда виде могућност сада да се све смири. Ја га не видим, али можда га они виде“, наводи Цветковић.

Литијума има и у Немачкој, у Португалу, и тамо постоје протести, али Србији је та тема дигнута на кључно политичко питање.

„То је повезано с мојим жалом што тај пројекат није могао да буде одбачен на цивилизовани начин“, каже Цветковић.

На питање да ли је „за“ или „против“ ископавања литијума, академик каже:

„Па како да знам, ја не знам ништа о том пројекту. Ја бих волео да сам на месту људи који тамо живе и да ми је неко од почетка демонстрирао шта је корист или штета да бих могао да се о томе одлучим“.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер