Владета Јанковић: Никада раније притисци режима нису били толико погани и безобразни; Прави потенцијал се крије у опозицији која је бојкотовала изборе

 Професор Филолошког факултета у пензији, политичар и дипломата Владета Јанковић изјавио је како верује да се "једини прави потенцијал крије у редовима опозиције која је бојкотовала изборе и која би морала да се лиши услуга оних који су је изневерили падајући у Вучићеву клопку тропроцентног цензуса, а од којих ће увек бити више штете него користи".

„Додаћу да би можда требало направити изузетак са некима који су на изборе изашли тешка срца и под објективним притиском попут (Небоше) Зеленовића или (Милана) Стаматовића“, рекао је Јанковић за нови број недељника Време.

Како је рекао, „супротно уобичајеном вајкању над слабостима опозиције, мислим да треба имати у виду да никада раније притисци режима нису били толико погани и безобразни, да су услови за пуки опстанак у сваком погледу очајни, а да се нешто ипак дешава“.

Он је истакао да је „добро што из другог плана почињу да се профилишу личности које делевањем и наступом обећавају, попут Тепићке, Алексића или Поноша“.

„Ако то нешто значи, моје је уверење да у најмању руку Ђилас и Јеремић (које режимска пропаганда касапи као никога до сада) морају наћи заједнички језик, да кандидати за председника и градоначелника морају имати јединствену подршку и да на преговоре о изборним условима треба послати што мању групу стручних, лично незаинтересованих људи, који немају хипотека, а имају дугачке фитиље“, рекао је Јанковић.

Треба, додао је, такође бити спреман на нови бојкот јер је, ако ништа друго, „данашњи изглед Скупштине најбоља потврда колико је то оружје делотворно“.

Говорећи о предстојећој 30-годишњици деветомартовских демонстрација, он је рекао да је „девети март остао и као нека врста мустре како се такве ствари раде, па ће се више или мање насилне демонстрације против режима поновити више пута у току потоње три деценије, уз добре изгледа за нове репризе, са, волим да верујем, потпунијим и трајнијим исходом“.

„Ако нас то искуство нечему учи, то је да такозвана ‘улица’ и те како може нешто да постигне у борби за демократију и правду када год се власт заборави толико да дара преврши меру“, рекао је Јанковић.

(Бета)