Влада Србије усвојила предлог буџета за 2012.

БЕОГРАД - Влада Србије усвојила је данас Предлог закона о буџету нза 2012. годину, који предвиђа приходе од 750 милијарди, расходе од око 890 милијарди динара и дефицит од 140 милијарди динара на републичком нивоу.

Државни секретар у министарству финансија Душан Никезић је после седнице владе на конференцији за новинаре рекао да на консолидованом нивоу дефицит износи 152 милијарди динара или 4,25 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Никезић је истакао да је влада усвојила реалан, рационалан и штедљив буџет са елементима антикризне политике.

Он се захвалио свим министарствима и другим буџетским корисницима на позитивном приступу и конструктивној сарадњи у креирању буџета.

Предлог буџета је тренутно на правно-техничкој редакцији и сутра ће бити прослеђен парламенту, рекао је Никезић и изразио очекивање да ће парламент усвојити буџет до краја ове године.

Буџетом за наредну годину предвиђено је усклађивање плата и пензија, како је законом предвиђено, и то повећање у априлу за четири одсто, а у октобру за 0,9 одсто.

Законом је било дозвољено да консолидовани буџетски дефицит у овој години буде 4,5 одсто БДП-а, али се влада определила да га у идућој години сведе на 4,25 одсто како би могла да одговори за потенцијалне непланиране поремећаје на тржишту, објаснио је државни секретар.

Никезић је истакао да ће буџетски дефицит примарно бити финансиран из задуживања државе као и у 2011. години и додао да "износ за задуживање не иде на исплату законом утврђених права, него искључиво за развојне пројекте".

Према његовим речима, буџетом за наредну годину предвиђен је наставак подршке привреди и пољопривреди како би се поспешио раст извоза, привукле стране инвестиције, обезбедило стварање радних места и очувао стандард грађана.

Никезић је споменуо да су укупне субвенције веће за 7,6 милијарди динара у односу на прошлу годину, односно за око 10 одсто, а ако се посматра само привреда - повећање је у приближно истом проценту.

Према његовим речима, штедљивост буџета се најбоље огледа у његовој структури, пошто су трошкови администрације са 3,7 одсто сведени на три одсто.

Говорећи о уштедама у буџету, Никезић је напоменуо да су набавке финансијске имовине смањене за 19,4 милијарди динара, субвенције за 2,4 милијарде динара, а набавка робе и услуга за милијарду динара.

Уштеде су направљене на субвенцијама на тај начин, да уместо да као раније део прихода од акциза иде директно Путевима Србије, од ове године укупан износ акциза иде у буџет, а потом се део распоређује том јавном предузећу.

"Након сваког буџета у старту су сви незадовољни, али на крају сви буду задовољни јер схватају да је пред нама кризна година, да морамо да будемо штедљиви и да морамо и да обезбедимо давање за плате и пензионере, као и давања привреди и пољопривреди", казао је он.

Одговарајући на питања новинара Никезић је указао да у 2012. години није планирано издавање еврообвезница, али није искључио могућност да то буде предмет разматрања.

Што се тиче оснивачког капитала за развојну банку Никезић је навео да је у он предвиђен у буџету за 2012. годину и прецизирао да ће та банка настати спајањем одређених постојећих институција тако да ће капитал за развојну банку доћи из тог извора.

Влада Србије данас је узвојила и Предлог измена и допуна закона о акцизама којим је предвиђена измена стопа акциза за дуванске производе.

Највећа уштеда у издацима за финансијску имовину

Предлог закона о буџету за 2012. годину, који је данас усвојила Влада Србије, предвиђа смањење буџетског дефицита са 4,5 одсто у овој, на 4,25 процената бруто домаћег производа (БДП) у следећој години, или са овогодишњих 142,7 милијарди на око 140 милијарди динара у идућој години.

Највеће смањење буџетских издатака у 2012. години, у односу на ребалансирани овогодишњи буџет, од 19,4 милијарди динара, планирано је за набавку финансијске имовине.

Приходна страна буџета за 2012. годину планирана је на око 750,1 милијарду динара, што је за 42,8 милијарди више у односу на овогодишњи ребалансирани буџет, а расходна страна је увећана за 25,2 милијарде динара - на око 890 милијарди динара. На приходној страни буџета, предвиђено је смањење прихода од пореза на добит предузећа од 28,8 милијарди динара и од царине за 5,8 милијарди, а највећи раст прилива планиран је од акциза (29,4 милијарде) и пореза на додату вредност (21,4 милијарде) и непореских прихода (22,4 милијарде).

На расходној страни буџета, текући издаци су повећани за 47,8 милијарди, расходи по основу отплате камата за 17,1 милијарду, трансфери фонду ПИО за 16,7 милијарди, расходи за запослене за 15,2 милијарде, док су трансфери организацијама за обавезно социјално осигурање увећани за 14,4 милијарде динара.

Умањени су и трансфери за социјалну заштиту из буџета за 4,7 милијарди динара, капитални издаци за 3,2 милијарде, остали текући расходи за 2,7 милијарди и трансфери Националној служби за запошљавање за 2,3 милијарде динара.

Државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић навео је да су укупне субвенције веће за 7,6 милијарди динара у односу на прошлу годину, односно за око 10 процената, а ако се посматра само привреда повећање је у приближно истом проценту.

Према његовим речима, штедљивост буџета се најбоље огледа у његовој структури, јер су трошкови администрације са 3,7 одсто сведени на три одсто, а набавка робе и услуга смањена је за милијарду динара. Уштеде су направљене и на субвенцијама на тај начин да од ове године укупан износ акциза иде у буџет, а потом се део распоређује одређеном јавном предузећу, објаснио је Никезић.

(Танјуг)