Хроника

Високи савет судства: Предложени текст измене Устава повући из јавне расправе; у израду новог укључити представнике науке

Штампа
среда, 14. фебруар 2018.

Високи савет судства (ВСС) оценио је да предложеним решењима за промену Устава Србије у области правосуђа, Министарство правде "манифестује намеру да умањи постојећи ниво гаранција независности самосталности судија и тужилаштава". Тај савет предлаже да се понуђени текст повуче из јавне расправе, а да се у израду новог укључе представници науке.

ВСС на свом сајту наводи да је размотрио Радни текст амандмана Министарства правде на Устав Србије и да је закључио да је значајан део тог радног текста амандмана у супротности са Националном стратегијом реформе правосуђа за период 2013-2018. године и Акционим планом за Поглавље 23, који предвиђају неопходност обезбеђивања независности носилаца правосудних функција од политичког утицаја.

Додаје се да би могао бити доведен у питање и уставни принцип поделе власти.

"Високи савет судства је мишљења да су многобројна предложена позитивна решења која су у функцији јачања независности и самосталности судова и судија, као нпр. искључива надлежност ВСС за избор и разрешење свих судија и председника судова, укидање првог избора судија на пробни мандат на три године, избор судија-чланова ВСС на основу кандидатуре и гласања судија и друго, потпуно дерогирана другим предлозима амадмана на Устав, а посебно оним који се односе на састав и начин одлучивања ВСС", наводи савет.

Како је саопштено, предложеним изменама Устава промењен је и састав и број чланова Високог савета судства, те би овај орган имао десет чланова, уместо садашњих 11, а непаран број је, како су рекли, погоднији за одлучивање и заступљен је у пракси већине земаља које имају ове органе

Предложеним изменама пет чланова ВСС су из редова судија, а других пет из редова правника које бира Народна скупштина.

"Број изборних чланова Високог савета судства који нису судије и које бира Народна скупштина на предлог Одбора за правосуђе повећава се са два на пет, а број изборних чланова Високог савета судства из реда судија, које непосредно бирају судије, смањује се са шест на пет. Када се томе дода да се председник Високог савета судства бира међу члановима савета који нису судије и да се одлуке доносе гласовима најмање пет чланова савета, међу којима је и глас председника Високог савета судства, који има тзв. 'златни глас', онда је јасно да одлуке могу бити донете без иједног гласа чланова Високог савета судства из реда судија", наводи Савет.

Таквим начином одлучивања, како су рекли, може се догодити да о свим битним питањима за положај судија одлуке доносе чланови Високог савета судства који нису судије, већ правници, што доводи до повећања утицаја законодавне власти на судство.

"Сам назив органа - Високи савет судства, указује да се ради о највишем телу судова и судија, а како судије не би требало да представља неко ко није судија и ко је изабран од друге гране власти – законодавне, у таквом саставу Високи савет судства не може да гарантује самосталност и независност судова и судија. Предложеним решењима угрожена је владавина права као основно начело Устава, које се остварује поделом власти и независношћу судске власти", наводе судије ВСС-а.

Савет наводи и да у Уставу мора бити јасно дефинисано из чијих ће редова бити изабрани чланови Високог савета судства који нису судије.

ВСС треба да има непаран број чланова

"Високи савет судства треба да има 11 чланова, од којих је седам судија непосредно изабраних од својих колега. Преостала четири члана Савета може да бира Народна скупштина, два из реда универзитетских професора права које предлаже академска заједница, а два на предлог одбора за правосуђе, после окончаног јавног конкурса. Само у таквом саставу Високи савет судства може да одговори свом Уставом одређеном положају и да гарантује самосталност и независност судова", закључено је.

За ВСС није прихватљиво ни да дисциплински поступак и поступак разрешења судија и председника судова може покренути и министар надлежан за правосуђе.

"Овакво право Министартва надлежног за правосуђе као дела извршне власти није својствено већини демократских друштава", навео је ВСС.

ВСС је оценио да Устав уопште не би требало да дефинише начин избора судија и додао да је игнорисан став радне групе према којем Правосудна академија не треба да постане уставна категорија.

Судије ВСС додају да је предложеним изменама Устава изостављена и подела на судове опште и посебне надлежности, како то дефинише важећи Устав.

"При чему треба имати у виду да је Савет Европе у препорукама на тадашња уставна решења сугерисао да се овако установљена подела судова још више и детаљније разради", наводи се на сајту ВСС-а.

Високи савет судства закључује да Радни текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије "не може представљати полазну основу за квалитетну јавну расправу".

"Стога предлажемо да се понуђени текст повуче из јавне расправе, да се у израду новог иницијалног предлога укључе представници науке (посебно из области уставног права), да се нови радни текст размотри од стране Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа и тек потом организује јавна расправа, за коју треба предвидети више времена него што је сада предвиђено", сматрају судије ВСС-а.

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]