Више јавно тужилаштво у Београду: Кршење одлуке МУП да се не дозволи шетња учесника "Европрајд 2022", као ни учесника породичне шетње, имплицира прекршајну одговорност

 Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да кршење одлуке МУП-а да се не дозволи шетња учесника "Европрајд 2022", као ни учесника породичне шетње у организацији "антиглобалиста", у суботу, 17. септембра у Београду, имплицира прекршајну одговорност, а у случају извршења било ког кривичног дела на јавном скупу и кривичну одговорност.

У саопштењу Више јавно тужилаштво у Београду указује да ће, заједно са Полицијском управом за град Београд и основним јавним тужилаштвима предузети све мере и радње из своје надлежности ради заштите јавног реда и мира, имовине, као и физичког интегритетета и спокојства грађана.

„Подсећамо да је МУП поменуту одлуку донео након процене да постоји висок ризик да ће безбедност учесника обе шетње на најављеним трасама бити угрожена, као и безбедност других грађана, обзиром на супротстављене ставове групација које су планирале шетњу“, истиче се у саопштењу.

Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић указује да је Законом о јавном окупљању регулисано окупљање више од 20 грађана, те да је место на коме се окупљају – сваки простор који је без услова или под истим условима, доступан неодређјеном броју лица.

Грађани се, како додаје, такође могу окупити у затвореном простору, а Законом је регулисно и тзв. окупљање у покрету, које подразумева кретање учесника окупљања на одредјеном простору.

Додаје се и да је законодавац је предвидео и могућност ограничења слободе окупљања, и то:

1) када постоји угрожавање безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије;

2) када су циљеви окупљања усмерени на позивање и подстицање на оружани сукоб или употребу насиља, на кршење људских и мањинских слобода и права других, односно на изазивање или подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости;

3) када наступи опасност од насиља, уништавања имовине или других облика нарушавања јавног реда у већем обиму.

„Уколико уочи одржавања окупљања или у току његовог трајања наступе ове околности полицијски службеници су овлашћени су да спрече или прекину окупљање“, напомиње јавни тужилац.

Исто тако, указује да је за непоштовање одредби Закона о јавном окупљању предвидјена прекршајна одговорност, те да запрећене новчане казне варирају у распону од 30.000 до 2.000.000 динара у зависности од тога да ли прописе не поштују физичка лица или правна лица.

Прекршајне санкције прете лицима која не поштују решења којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања, те покушају или одрже окупљање, наглашава Стефановић.

Уколико је физичко лице организатор таквог скупа, прети му новчана казна у износу од 100.000 до 150.000 динара.

За исти прекршај предвиђена је новчана казна у износу од 1.000.000 до 2.000.000 динара за организатора као правно лице, а новчана казна у износу од 100.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу.

Када је у питању кривична одговорност за евентуално извршена кривична дела попут насилничког понашања, напад на службено лице, учестовање у тучи, наношење лаких и тешких телесних повреда и друга, надлежна су основна јавна тужилаштва, а уз одређене квалификаторне околности Више јавно тужилаштво у Београду, истиче се у саопштењу.

„За сва ова кривична дела запрећене су затворске казне“, указује Стефановић и апелује на поштовање решења МУП-а којим нису дозвољене поменуте шетње.

(Н1)