петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Виктор Петрович Иванов: Косово је нарко-база Европе
Хроника

Виктор Петрович Иванов: Косово је нарко-база Европе

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 24. август 2011.

БАЛКАНСКОМ кријумчарском рутом, из Авганистана се годишње прокријумчари 80 процената од 150 тона хероина који заврши у земљама Западне Европе. Посебно место у овом „послу“ има територија Косова и Метохије. У јужној српској покрајини су стационирани велики нарко-картели, а међу њима је и један од пет најјачих у свету - Камила, који годишње у трговини хероином обрне 500 милиона долара.

Ово у разговору за „Новости“ открива генерал Виктор Петрович Иванов, директор федералне службе Руске Федерације за контролу обрта дроге, који је у Београду потписао споразум о сарадњи са министром полиције Србије Ивицом Дачићем. Тај споразум, како каже, односи се на размену оперативних података о криминалним групама, њиховим вођама, куририма, али и путевима којима се хероин пребацује из Авганистана у земље Западне Европе. Подразумева и обуку оперативаца.

* Да ли Агенција на чијем сте челу зна које су групе и картели највећи снабдевачи хероином?

- Имамо податке о криминалним групама, које пребацују дрогу из једне земље у другу, знамо њихове вође, курире... У слабим земљама које не могу да се изборе са оваквим групама оне прерастају у картеле, који осим транспорта дроге имају и политичке циљеве. Ови картели покушавају да преузму потпуну контролу над рутама. Финансирају и политичке кампање, улажу новац у промоцију политичара и странака и покушавају тако да утичу на рад министара, владе и државе.

* На које земље се то односи?

- Европске земље су прилично јаке, као и Србија, и овде нема картела, али има криминалних група. Косово је творевина слаба и аморфна и тамо постоје картели, а најјачи је Камила, који је међу пет највећих на свету.

* Како то објашњавате ?

- На Косову је килограм дроге 10.000 евра, а у земљама ЕУ цена достиже и 150.000 евра. Приход од продаје је већи за 1.500 процената. Незапосленост на Косову је 35 одсто. Зато није ни чудо да је Косово постало наркотичка енклава у Европи.

* Како Русија и државе Балкана могу да се супротставе томе?

- Русија прилично сарађује са САД и режимом у Авганистану, али и Пакистаном и Ираном, као и са Турском. Размењујемо информације. То је полазна основа за сузбијање наркотика. План је да створимо и мултилатерални облик сарадње који би укључивао Русију, Србију, Црну Гору, Македонију, па чак и Албанију и који би створио нарко-фронт.

* Каквим подацима располажете када је реч о кријумчарењу хероина?

- Почетком овог миленијума производња хероина достигла је рекордне димензије. Тренутно се у Авганистану производи два пута више ове дроге него пре десет година у читавом свету. Таква количина дроге не може да се прода само у тој земљи и то је довело до формирања две највеће кријумчарске руте дроге. Једна је северна, иде преко Русије, а друга је балканска.

* Који је пут прометнији ?

- Балканска рута је много прометнија. Према оценама УН у земље ЕУ испоручује се 711 тона производа опијума, док у Русију 540.

* Какве су информације када је реч о балканској рути ?

- Моји партнери у Италији, Србији, Аустрији и Немачкој наглашавају да косовска дијаспора има јаке контакте са мафијом у Италији. На пример, у близини Милана и Торина, косовски Албанци већ се баве дистрибуцијом хероина, слична је ситуација и у Швајцарској.

* Како ће се одвијати сарадња са Србијом?

- Директно. Како треба радити, пример је једна операција у провинцији у Авганистану, када смо уништили четири нарколабораторије.

* Имате ли податке о сарадњи руских и српских криминалних група?

- Нема присне сарадње, јер су у географском смислу наше земље прилично удаљене. Али, са друге стране, имамо податке да испоруке дроге кроз територију Русије и Србије раде исти људи који су смештени у Авганистану, Ирану и Турској.

* Шта је са новцем зарађеним од трговине наркотицима?

- Наш је задатак да идентификујемо те токове прљавог новца. Имамо информације о прању новца и знамо да то иде кроз више етапа. Прво се „опере“ у банкама земаља Персијског залива, а одатле стиже у европске банке.

* Поред хероина и кокаина, у Европи је доста и синтетичке дроге. Знају ли се места производње и путеви транспорта?

- Хероин стиже у Русију, углавном преко централне Азије, а у ЕУ, балканском рутом, која има више кракова. Један крак иде преко Турске, Бугарске и Црног мора, други из Авганистана иде у Иран, одатле у Северну Африку, а затим стиже у Европу преко Црне Горе и Србије. Из Европе, пак, у остале крајеве кријумчаре се синтетичке дроге.

* Који је најефикаснији начин борбе против трговине наркотицима?

- Један је уништавање засада. Ако нема усева мака, нема ни дроге. Одлуке о уништавању засада доносио је и УН. Ипак, десило се нешто чудно, после доношења такве одлуке 1988. године производња опијума и мака, самим тим и хероина, повећала се за два пута. Када сам НАТО скренуо пажњу на ту чињеницу и питао их зашто се НАТО не бави ликвидациом производње поља мака, они су ми рекли да је то ствар режима у Авганистану. Кажу да би на тај начин узели авганистанским сељацима једино средство за живот. Од употребе авганистанског хероина годишње умре 100.000 људи. Предложио сам НАТО и у Европском парламенту руски план. Међу тачкама тог плана је и та да се уништавају плантаже мака које нису у власништву сељака, већ људи који више не живе у тамо, него у Америци и Европи. Представници НАТО кажу да ће таква мера гурнути сељаке код Талибана.

* Како се руска држава бори против најјачег вида организованог криминала у свету, нарко-мафије?

- У јуну је председник Дмитриј Медведев донео указ о припреми стратегије. Ми смо то разрадили, а у њеном стварању консултовани су стручњаци многих друштвених области, укључујући социјалне и медицинске службе, правнике... Реч је о државној Стратегији антинаркотичке политике. Први корак је смањење количина дроге на унутрашњем тржишту, затим међународна сарадња у борби против нарко-група, а на крају комплексна мера смањивања потражње за наркотицима, кроз различите програме едукације, рехабилитације и лечења.

Агенција којом руководим је чисто полицијска организација која се бави елиминисањем наркоструктура и идентификацијом људи који се баве нелегалном трговином дроге, а радимо и на сузбијању ширења дроге. Председник сам и државног антинаркотичког комитета, који чине руководиоци 30 министарстава и ресора Руске Федерације. Свакодневно радимо и усаглашавамо заједничке акције на сузбијању наркоманије.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер