Хроника

Вијести: Цео текст Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ

Штампа
четвртак, 27. јануар 2022.

 Последњи нацрт Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве претрпео је неколико измена у односу на нацрт који је Влада Црне Горе раније послала патријарху СПЦ Порфирију. "Вијести" су сада објавиле нацрт који је Влада јуче послала СПЦ, која још увек није одговорила на предлог нацрта.

Влада Црне Горе је на јучерашњој седници усвојила информацију и исказала апсолутну спремност за потписивање Темељног уговора са СПЦ, у најкраћем временском року. Седници нису присусутвовали потпредсједник Дритан Абазовић и министар спољних послова Ђорђе Радуловић, а уздржани су били министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и министарка јавне управе Тамара Срзентић.

”Вијести” објављују садржај последњег нацрта Темељног уговора у целости.

Члан 1

Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: држава), свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.

Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу целовитог духовног и материјалног развоја човека и друштва и унапређивање општег добра.

Члан 2

Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим ставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установамаи фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

Надлежна црквена власт има право да самостално уређује незину унутрашњу организацију и да оснива, мења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ.

Надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима.

Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти.

Члан 3

Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним телима, са другим помјесним православним црквама, као и са верским заједницама.

Члан 4

Поштујући слободу вероисповести, Црна Гора признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и веске проповеди.

Члан 5

Црква има искључиво и неотуђиво право на слободу, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.

Члан 6

Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављање архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима донесе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти.

Члан 7

Држава јемчи Цркви слободу богослужења, верских обреда и осталих верских и хуманитарних делатности.

Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности.

Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са законодавством Црне Горе.

Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе.

У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбедоносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи.

Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним местима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине.

Члан 8

У случају вођења кривичног поступка или истраге о клирицима и верским службеницима Цркве због евентуалних кривичних дела која су предвиђена Кривичним закоником, надлежни органи ће о томе претходно обавестити надлежног архијереја.

Члан 9

Тајна вероисповести је у потпуности и увек неповредива.

Члан 10

Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недеље и следећи верски празници:

- Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/6. јануар по грегоријанском календару),

- Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар/7. и 8. јануар),

- Велики Петак,

- Васкрсни Понедељак,

- Први дан Крсне славе.

Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба.

Члан 11

Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са законодавством Црне Горе.

Имовина из става 1 која представља културну баштину Црне Горе не може се отуђити, нити изнети из државе без сагласности Владе Црне Горе, у складу са законодавством Црне Горе.

Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.

Члан 12

Реституција црквених покретних и непокретних добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће регулисати питање реституције у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима.

Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница.

Члан 13

Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.

Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу верских објеката.

Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса.

Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу верских објеката који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја, у складу са законом и аутономним прописима Цркве.

Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност.

Члан 14

Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њеном духовном мисијом, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.

Држава јемчи Цркви право да поседује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале верског, просветног, културног и научног садржаја.

Црква има приступ средствима јавног информисања која су дужна да веродостојно, објективно и без дискриминације обавештавају јавност о ставовима и делатностима Цркве.

Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе.

Члан 15

Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника.

Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом.

Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и важећим законодавством Црне Горе.

Финансирање просветних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са законом.

Члан 16

Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима.

Православна верска настава у јавним школама биће регулисана посебним уговором између страна уговорница.

Члан 17

Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа.

Надлежни органи обезбеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним верницима омогући остваривање слободе вероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима.

Члан 18

Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са законом.

Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власт, и имају исти правни положај као и државне установе исте намене.

Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа.

Члан 19

У циљу праћења примене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мешовита комисија са једнаким бројем представника.

Мешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест месеци.

Уговор се закључује на неодређено време, а може се мењати сагласношћу страна уговорница.

Члан 20

Уговор је сачињен у четири истоветна примерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице.

Уговор ступа на снагу даном потписивања.

Уговор ће се објавити у “Службеном листу Црне Горе” и “Гласнику” - Службеном листу Српске Православне Цркве.

(Вијести)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]