Вести: Александар Конузин враћа владику Артемија?

Мада се мислило да је "случај Артемије“ за Српску православну цркву окончан његовим умировљењем на мајском заседању Светог архијерејског сабора, проблем је тек од тада почео да се разбуктава, чак до међународних размера пошто се и руски амбасадор Александар Конузин заинтересовао за њега. Тако да ће Артемије поново да буде централна тема новембарског заседања црквене скупштине чији се почетак очекује 17. новембра, тим пре што је у најновијем јавном одговору Синоду (црквеној влади) на њихову последњу забрану да врши свештенослужења, урадио преглед синодских и саборских огрешења о каноне и Устав СПЦ.

Пошто је уклањањем владике Артемија из Епархије рашко-призренске за њим пошао велики део монаштва, а и пошто су уследиле синодске и патријархове забране овом владици да остане духовник монасима, затим да врши богослужења и да јавно говори у Београду, али и да не сме у Русији да учествује на међународној конференцији о односима СПЦ и Ватикана после Јасеновца, владику Артемија недавно је у манастиру Шишатовац посетио Александар Конузин амбасадор Руске Федерације у Србији интересујући се за узроке и детаље проблема са којима се владика суочава, потврђено је "Вестима" у овом фрушкогорском манастиру где се владика Артемије тренутно налази у егзилу.

Руски амбасадор, према речима најближих сарадника патријарха Иринеја Гавриловића, није међутим тражио до сада сусрет са поглаваром СПЦ или Синодом у вези Артемијевог случаја.

"Будући да ће питање владике Артемија опет бити на дневном реду Светог архијерејског сабора од 17. до 21.новембра, а треба имати у виду да руска држава стоји иза Руске православне цркве, те да Московска патријаршија будно прати догматичност и каноничност потеза највиших помесних православних црквених законодавних тела, и то не само српске цркве, а канони су у случају владике Артемија, како је он и навео у обраћању Синоду, систематски гажени, накарадно тумачени и погрешно примењвани, онда је јасно зашто је Конузин долазио у Шишатовац“ речено је "Вестима" у високим црквеним круговима.

Владика Артемије је потврдио да га је Конузин посетио, али није желео да износи детаље разговора.

Указујући да дипломатска правила налажу да амбасадори поступају по инструкцијама земаља које су их послале у иностранство, познаваоци црквене спољне политике, сматрају да је Министарство спољних послова Русије наложило Конузину да се сретне са владиком Артемијем зато што је то тражила Руска православна црква.

"Мада се званично једни другима не мешају у унутрашња питања, све помесне православне цркве итекако прате да ли ће било која од њх, према томе и српска црква, постати лош пример за друге огрешењем о догму и каноне на којима почива православље, па кад процене да је то неопходно, онда неформално интервенишу, адекватним каналима", појашњавају саговорници "Вести" упућени у међуцрквену дипломатију.

Живадин Јовановић, шеф некадашње југословенске дипломатије, у изјави за "Вести“ истиче да "амбасадор у целокупности заступа државу коју представља у иностранству“ и да " има широка овлашћења и слобуду из своје матичне земље да се поставља у зависности од конкретних услова и потреба“

Гледано из перспективе осталих канонских помесних православних цркава Свети архијерејски сабор СПЦ се, према мишљењу упућерних у црквену дипломатију, нашао у великом проблему и незгодној ситуацији по питању владике Артемија. Нарочито након што је Артемијев септембарски допис Синоду и свим архијерејима СПЦ јавно обзнањен, а он у њему кроз детаљну анализу образлаже синодско и саборско огрешење о каноне и Устав СПЦ.

Подсећања ради, умировљени епископ рашко-призренски најпре је синодском одлуком суспендован са епархијске катедре половином фебруара. На мајском заседању Светог архијерејског сабора тајним гласањем умировљен је мимо своје воље, гласовима већине српских епископа. Наложено му је такође да мора да напусти своју дотадашњу епархију, а Синод је одредио да његово ново пребивалиште буде манастир Шишатовац у Епархији сремској. У међувремену више десетина монаха, монахиња, искушеника и искушеница напустило је манастире у Епархији рашко-призренској уз образложење да не могу да прихвате кршење канона од стране највиших црквених законодавних тела у СПЦ. И сам владика је у неколико наврата у обраћању Синоду, навео да му је пресуђено без црквено-судског поступка и противно канонима и Уставу СПЦ. Због тога, како је навео, не може да прихвати досадашње неканонске и противуставне одлуке, и поручујући да се ни убудуће неће повиновати одлукама Синода и Сабора уколико оне буду неканонске и у раскораку са црквеним уставом.

(Вести)