четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Весна Пусић: Срамотно што је „Олуја“ и даље изазов за односе Хрватске и Србије
Хроника

Весна Пусић: Срамотно што је „Олуја“ и даље изазов за односе Хрватске и Србије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. август 2022.

 Сматрам срамотним да је 27 година после војно-полицијске акције “Олуја” то још “изазов” за односе Хрватске и Србије, изјавила је у интервјуу за дневни лист Данас бивша шефица дипломатије Хрватске Весна Пусић, која сматра да то показује како данашња вођства земаља у региону обилно политички експлоатишу ратове деведесетих.

Она да не види ништа чудно у томе да су у Хрватској били срећни када су видели да рат завршава и да ће Хрватска постојати на целој својој територији, „али то никако не значи да се слави чињеница да је тај рат окончан и са између 150.000 и 200.000 избеглих и прогнаних грађана српског етницитета, нити значи да се славе злочини почињени с хрватске стране”.

“Што се Хрватске тиче, ‘Олуја’ је била војна операција која је де факто завршила рат у Хрватској и ослободила главнину привремено окупиране територије и тако спречила формирање трајног дестабилизатора, неке врсте ‘Републике Српске’ у Хрватској“, објаснила је Пусић за Данас.

Без тога, како је оценила, Хрватска не би могла постати стабилна држава, не би могла ући у ЕУ, НАТО, Еврозону и генерално не би могла функционисати.

Главна одговорност и грех тадашњег хрватског руководства, указала је Пусић, догодио се после „Олује“, у три, четири недеље у којима „дозвољено безвлашће у ослобођеним подручјима“.

„Већина злочина над хрватским Србима цивилима догодила се управо у том раздобљу и то је свакако црна мрља, мислим више на тадашњем хрватском политичком вођству, него на хрватској војсци”, сматра Пусић.

Хрватске владе су у више наврата покушале укључити одавање пијетета тим жртвама у обележавање годишњица акције ‘Олуја’, тврди она, али мисли да би то требало да буде јасније, недвосмисленије и експлицитније изражено.

„Но, људи страдали у рату и од рата никада неће доживети ‘поштену правду’. Најбоље што им можемо осигурати је да њихови наследници живе у праведној, демократској, правној држави, без дискриминације и ратног хушкања”, нагласила је Пусић, уз поруку да ћемо се сви у региону око тога морати још мало потрудити.

Осврћући се на оцене о историјском ревизионизму у Хрватској, оценила је да је свако негирање злочиначког карактера усташког режима историјски ревизионизам који треба разоткрити и проказати.

“Но, то ни на који начин не објашњава нити оправдава покушај српског председника Вучића да искористи жртве усташког концентрационог логора Јасеновац за данашњу политичку мобилизацију на мржњи према суседима. Ако ишта, то може бити место помирења или заједничког пијетета”, закључила је Пусић.

(Фонет)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер