Весна Пусић: Хрватска политика према БиХ је као да пуцате митраљезом у сопствене ноге. Павле Грбовић: Србија мора да усклади своју спољну политику са ЕУ

 Бивша министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић оштро је данас критиковала државну политику Хрватске према Босни и Херцеговини и оценила да је та политика толико против хрватских интереса да све изгледа као да „пуцаш из митраљеза самом себи у обе ноге”.

„Хрватска политика према БиХ је толико против хрватских интереса да ја немам речи, као да пуцаш митраљезом самом себи у обе ноге. Хрватска уствари нема политику према БиХ, већ према ХДЗ-у БиХ. А витални хрватски интерес је стабилна и просперитетна БиХ”, казала је Весна Пусић на регионалној конференцији „Кво вадис, Балкан”.

Навела је да Хрватска има више од хиљаду километара границе са БиХ.

„Самим тим, нема ништа природније него да тежимо да БиХ буде стабилна. Али, наше политике су учиниле све да то упропасте, оне су упропастиле сопствени кредибилитет”, казала је Весна Пусић.

Оценила је да „моментално” треба појачати присуство ЕУФОР-а у БиХ и започети рад на писању демократског устава, јер не може устав једне државе да буде „четврти апендикс мировног споразума”.

Весна Пусић је додала да је у БиХ потребна промена изборног закона, и то по основном демократском принципу „једна особа‚ један глас”, а потом треба уградити и механизме заштите колективних права.

Према њеним речима, ЕУ мора да одлучи да је Западни Балкан њено геополитичко и безбедносно питање које мора да реши.

Саша Магазиновић из Социјалдемократске партије БиХ оценио је да добросуседски односи у регији не постоје, јер Србија и Хрватска врше „тиху агресију” на Босну и Херцеговину.

„Они се лажно представљају као гаранти Дејтонског мировног споразума, они су страна потписница мировног споразума, јер су њихове армије учествовале у ратовима, а не некакви гаранти”, рекао је Магазиновић.

Према његовим речима, најеклатантнији примери нарушавања добросуседских односа су председници Србије и Хрватске, Александар Вучић и Зоран Милановић, који „наизменично нарушавају ментално здравље” грађана БиХ, који су дубоко трауматизовани због рата из деведесетих година 20. века.

„Вучић понекад спомиње интегритет Босне и Херцеговине, али никада не спомиње суверенитет наше државе. Милановић је имао прилику да буде балкански Вили Брант, да пружи руку и затражи од других да признају туђу бол, и да остане записан у историји. А он је одабрао да трчи за гласовима за други председнички мандат”, казао је Магазиновић.

Упитао је како то да западни партнери често помињу и критикују руски утицај у региону, а утицај Србије и Хрватске који је много већи, пролази без критике.

Говорећи о томе да ли Србија треба да уведе санкције Русији, председник Покрета слободних грађана (ПСГ) Павле Грбовић је казао да Србија мора да усклади своју спољну политику са ЕУ, не само зато што је земља-кандидат, већ зато што је то исправно.

Грбовић је рекао да ће ПСГ подржати акт о увођењу санкција Русији.

„Рушићемо Вучића на свим другим темама, осим на тој”, казао је Грбовић.

Посланик Европског парламента из Словеније Роман Јакић оценио је да је сарадња преко Берлинског процеса боља опција од Отвореног Балкана и поручио „не улазите!” земљама које су позване у Отворени Балкан.

Он се запитао шта је руски циљ у дестабилизацији Западног Балкана и додао да је то можда баш „Отворени Балкан”.

Независни посланик у Сабору Хрватске Бојан Главашевић рекао је да „Вучићева Србија” не може да води главну реч у промоцији идеје „отвореног Балкана”.

Он је оценио да је „Отворени Балкан”, што се Вучића тиче, у основи „српски свет”.

Иван Вујовић из Социјалдемократске партије Црне Горе рекао је да у ЕУ мора да постоји и свест и стратешки приступ да нема стабилности ЕУ ако она не укључи и стабилизује и Западни Балкан.

Регионалну конференцију „Кво вадис, Балкан?” организују Регионална академија за демократију, Центар за грађанско образовање из Подгорице и Документа из Загреба, уз подршку ЕФБ-а, преноси Бета.

(Политика)