Весна Пешић: Тадић је своје завршио

Председник Тадић је Србе који живе на северу Косова гурнуо на барикаде. Четири месеца слушамо како је то демократско и легитимно право народа да брани своја огњишта, своју земљу и свој опстанак на Косову. Помогла су им јавна предузећа, Србија шуме, Србија путеви, а нарочито оно најважније предузеће –  државна безбедност. Шта је председник имао на уму када је народ на те барикаде гурнуо, питали су се многи од нас. У благом очајању смо посматрали како се ти људи гурају у понор, а наша држава губи сваки кредибилитет и шансу да ухвати и последњи вагон у одбеглом европском возу. Сада видимо да никаквог плана није било, била је то површна играрија с људима и државом, са свим грађанима ове земље. Чекало се, онако милошевићевски, до последње секунде. Тек кад је Тадићу догорело до ноката, решио је да изађе и каже – е, сад је мени доста тих барикада, силазите доле! Барикаде више нису државни и национални интерес, каже председник, ма какви, оне служе само екстремистима и оним поганим политичарима који хоће да дођу на власт. Све у свему, наређење је да се барикаде напусте.

Нећу да ситничарим и поставим питање које су надлежности председника државе. Нема везе, јер сви знамо да је он одавно преузео сву власт у земљи, да одлучује о свему и свачему, и да је у овом случају он лично командовао барикадама. Нема кога још да криви, јер су сви други, бар оне које смо данима слушали, били само обожаваоци, музиканти и добронамерни коалициони трабанти. Али, ако има још криваца, такви морају бити јавно прозвани. Кад је обелоданио своју одлуку да Срби имају сићи с мрских барикада, зачула се какофонија одушевљења председниковом мудром одлуком. Додуше, чули су се и неки познати гласови против, који нападају са погрешне стране. У првом реду су запевали такозвани аналитичари, сви одреда одушевљени „мудром одлуком“, “храбрим потезом“ и „одговорном одлуком“. Питам се само, шта су досад радили док је Тадић командовао тим истим барикадама. Наравно, паметно ћутали или славили председника.

У другом ешалону оних који су похвалили најновију председничку одлуку су садашњи и будући коалициони партнери који су га с правом подсећали: па зар нисмо лепо говорили, па зар нас нисте на крст разапињали и претили нашим породицама, зар све време не говоримо да се политика према Косову мора мењати, па тражили смо седницу скупштине, али ето, хвала богу, добро је испало, били смо корисни, ваљда ћемо бити и награђени.

Трећи ешалон чине медији и њихови главни уредници, сви су председника подржали, нико ни реч да зуцне и упита има ли председник неки наставак приче и шта ће даље бити. Неки слуте, можда ће ипак извући кандидатуру, а успех лечи све, тако ће се све заборавити. Једино е-новине питају ко ће да одговара за она четири месеца на барикадама, срамно лагање и бламажу, али и за погубну политику, нарочито после пораза пред Међународним судом правде, када је и политички магарац могао да схвати да су све карте на столу, а да ми у рукама имамо само даске. Ни јасноћа Ангеле Меркел није вредела. Као тобоже, много их је изненадила, нису очекивали толику грубост  – а сви смо знали шта ће рећи, па и унапред о томе писали. Није добро било ни то што је дијалог са Приштином прекинуо. Једном речју, председник је водио погрешну, несупешну и бламантну политику, наносећи велику штету Србији.

Изнад свега, председник Тадић се неодговорно понаша. Играо се грађанима који живе на Косову, али и свим грађанима Србије, јер нисмо чули који га је циљ водио до јуче, прекјуче. Када је Србима рекао да сиђу с брикада, и себи је изрекао исту команду. И он треба да поднесе оставку и да тако, тим чином, почне стварно нова политика у Србији. Јер она више не може да подноси тако неодговорне и бахате политичаре. Председник је брже боље опрао руке и отишао у провод код Додика, у Републику Српску, да се дружи са звездама – Кустурицом и Ђоковићем (како су се ови тамо нашли баш у исто време?), дочекани српским девојкама, а ни  послужење није мањкало. Сви весели, добро расположени, славни, лепи и богати. А мисле и вечни!  Што се Тадића тиче, ако хоће да остане упамћен по неком добру, треба да распише изборе на свим нивоима, и за председничко место. Има сада тих европејаца разних фела ко плеве. Не мора више он да се разапиње између Европе и Косова. Он је своје завршио, с кандидатуром или без ње.

(Пешчаник)