петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Весна Пешић: Бојкот избора као стратешка и морална одлука
Хроника

Весна Пешић: Бојкот избора као стратешка и морална одлука

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 16. август 2019.

 Наша јавна сфера се већ неколико месеци усијава око изборних услова за предстојеће изборе на пролеће идуће године, а затим и око бојкота тих избора којим прети опозиција (пре свега СзС) заједно са грађанима у протесту против диктатуре, уколико власт не обезбеди слободне и поштене изборе којих заправо нема већ 7 година. У већ усијану атмосферу убацили су се разговори између власти и опозиције на тему изборних услова, до којих је дошло на иницијативу и под покровитељством Фондације за отворено друштво, а на подстрек спољашњих фактора којима је стало до тога да опозиција одустане од бојкота и учествује на предстојећим изборима. Разговоре са опозицијом је прихватио и Вучић, као невољни уступак који је раније с гнушањем одбијао, а сада је под притиском споља и изнутра у то попуштање уградио и неке своје интересе. Ти разговори су почели и теку килаво, јер су „преговарачи“ свесни њихове површности која може довести до неколико козметичких промена у изборном процесу, али неће отклонити суштину проблема. Вучић неће одустати од своје пропагандне машинерије која свакодневно ради пуном паром, па од ње неће одустати ни на предстојећим изборима. Ни „права опозиција“ неће одустати од бојкота, јер је и она поставила и исписала своје црвене линије.

За попуштање и започињање разговора између власти и опозиције по свој прилици су задужени ЕУ и САД, очекујући да ће након Вучићеве победе у пуном легитимитету он бити спреман да пресече „косовски чвор“ признањем Косова, у неком аранжману који би могао да прогура у Скупштини и на референдуму, односно кроз процедуре које су потребне за промену Устава. У тако ризичној ситуацији Вучићу не одговара бојкот опозиције, а и генерално му је стало да сачува свој имиџ у спољном свету. Будући да га чека решење косовског проблема, најважније му је да у том ризичном процесу остане на власти. У још увек недефинисаном аранжману око Косова, питање демократије није записано у агенду спољашњих иницијатора разговора, што многе наше демократе брине и збуњује када су у питању европски утицаји. А ту заправо нема више ничег необичног, сем за оне који се још увек нису суочили са новим глобалним трендовима. Тим „спољним факторима“ периферни популистички диктатори баш и не сметају, уколико обаве неке послове који су њима важни. И све су мање гадљиви на такве лидере који цветају широм света, а истина је и то да бар 300 Вучићу сличних популиста седи у ЕУ парламенту, док су већ на власти слични популисти у САД и Великој Британији, док неки тек прете да ће на власт доћи.

Главно питање које се искристалисало у описаном метежу око избора заслужује додатна разјашњења, која се односе на статус изборних услова у широј друштвеној ситуацији данашње Србије. Овакав правац размишљања иницирала је Софија Мандић која је устврдила да се око изборних услова не могу водити никакви договори између власти и опозиције, јер у Србији постоје изборни закони и правила који се морају применити, као било који други важећи закони. Будући да о важећим законима нема расправе и договарања, опозиција једино може да врши притисак на власт да се на предстојећим изборима поштују постојећи закони. Њен став је савршено исправан, али нас упућује и на ширу слику у позадини њеног становишта. Обе позиције, њена опомена о примени важећег закона, као и опозиционо настојање око демократизације изборних услова које је Вучић деградирао – не узимају у обзир реално постојеће стање у Србији. Било да опозиција тражи да се отклоне неке фактичке радње које карактеришу Вучићеве изборе (о чему доста знамо и није их потребно наводити), било да се само држимо постојећих закона како жели Софија Мандић – то ни изблиза не покрива свакодневно гажење Устава и закона у Србији, што је заправо модус операнди Вучићеве власти.

Због системских разлога, отпочети разговори између власти и опозиције изгледају као испразно замлаћивање јавности. И сам Вучић је из свог угла поручио да ће „учинити пуно да би се са дневног реда скинула ова бесмислена прича о изборним условима“. Она јесте бесмислена, јер је Вучић за 7 година своје владавине направио пустињу од Србије

У том ширем контексту поставља се питање зашто би изборни закони били поштеђени у безакоњу у коме живимо. Зашто су се захтеви опозиције свели на изборне услове у ситуацији суспендовања државе, што се драматично исказало рушењем у Савамали и било настављено другим бројним скандалима. Социолог Иван Живков је с правом покренуо питање мандата опозиције да сведе своје захтеве само на изборне услове у окружењу у коме су готово све институције мртве (Логорска демократија, Данас, 13. август 2019). Описујући детаљно стање у Србији, у којој се сада говори само о изборним условима, он га је сликовито назвао „логорска демократија“. У Србији постоје закони и Устав, али се наш реални живот не одвија у законски дефинисаном поретку, него у неком другом „систему“, којим управља фактичка моћ једног човека и његове дружине. Држава је украдена од грађана и у нашем случају претворена у разбојничку банду коју чине међусобно повезане криминалне групе са својим финансијским интересима. Опис стања нам је познат, па не видим шансу да се по захтевима опозиције Вучић одрекне својих таблоида, Пинка или економске зависности гласача (масовни клијентелизам).

Због ових системских разлога, отпочети разговори између власти и опозиције, које ниједна страна није смела да одбије, изгледају као испразно замлаћивање јавности. И сам Вучић је из свог угла поручио да ће „учинити пуно да би се са дневног реда скинула ова бесмислена прича о изборним условима“. Она јесте бесмислена, јер је Вучић за 7 година своје владавине направио пустињу од Србије, из које две трећине младих планира да побегне, јер у њој нема будућности. Он и његова врхушка систематски су правили нову реалност која сада доминира у свим областима друштвеног живота, и која се нарочито огледа у малигној и популистичкој подели на Вучићев „крезуби народ“ коме и он тобоже припада, и непријатељску и лажну елиту која њега лично мрзи. Оваке политичке и друштвене поделе градиле су се на шмитовском схватању политике која друштво политички дели на пријатеље и непријатеље власти. Таквом поделом на нас и њих, на патриоте и издајнике опозиција је сведена на архи непријатеља лоповског типа кога треба уништити. Што се заправо и догодило, јер је слабашна и расцепкана опозиција делегитимисана као државни непријатељ.

Вучић и његови људи су такву поларизацију друштва градили на свим местима на којима се реч може чути, а нарочито у Скупштини где је против опозиције и „претходника“ отворен рат до истребљења. Папагајским понављањем истог текста, острашћено, поганим језиком и лажима владајућа већина је нападала петооктобарске власти оптужбама да су до даске уништиле и опљачкале Србију. И довеле економију до уништења, а народ до просјачког штапа. Вучић и његови људи су спасиоци Србије, јер су залагањем и поштењем од пропале Србије направили економског лидера у региону, а и у Европи, са највећим БДП-ом у историји и незабележено високим платама и пензијама.Тако је први пут у историји Србија званично запловила у златно доба. Ове ординарне лажи о успешној „напредњачкој економији“, која је много успешнија од „досманлијских влада“ детаљно је подацима оповргао професор економије Милојко Арсић, показујући да су све постоктобарске власти (и Коштуничина и Цветковићева влада) биле економски успешније од Вучићевих (НИН, 1. август 2019). Подела на нас који су спасиоци Србије (Вучићеви неорадикали), и оне (досовци и „жути лопови“) који су је бездушно уништили и покрали, главна је системска лаж у бесомучној пропаганди на којој паразитира и опстаје Вучићев режим (видети Теофил Панчић, Време, 9. август 2019). Иза те лажи се помно крије истина да је управо у деведесетим годинама, за време Милошевићеве и радикалске власти у којој се истицао Александар Вучић, Србија уништена до таквих размера да се још није опоравила. На тој главној лажи и скривању истине о улози Александра Вучића који је својим обесним национализмом нанео огромну штету Србији, опозиција би могла да гради и формулише своју алтернативу лажљивој власти и њеном малигном и експанзионистичком национализму који је типичан за Вучића. Што се види и по томе што се он и даље свађа са свим државама у региону.

Овом последњом регресијом Србија се укључила у глобалне популистичке, антидемократске, конзервативне, профашистичке и алт-рајт трендове који су запљуснули САД, Велику Британију и неке чланице Европске уније. Речено Жижековим речником, то су политике које се заснивају на ултимативном непријатељству великог Другог, које побуна и критика само даље хране, што блокира излаз из таквих система. Што више критикујеш, такав систем добија више замаха и продужава му се опстанак. Они без непријатеља вену, па отуда идеја да критичари узурпатора оставе без те хране како би самог себе урушио. Будући да овакве режиме стварају и одржавају екстра богате олигархије које се нису промениле, а нису ни кажњене за крах и пуцање надуваног балона 2008, за сада нема назнака да су решења на видику.

Будући да је наша опозиција излаз нашла у бојкоту избора који има морални и симболични значај, она не треба да се троши у некаквој анти-изборној кампањи. Таква кампања неће бити успешна, зато што легитимност избора не зависи од броја људи изашлих на биралишта. Притом, ако знамо да опозиција може да придобије највише 20 посто бирача, и да учини да приближно исти постотак грађана прихвати бојкот, њој би најпаметније било да се посвети активирању својих потенцијала који нису мали и да унутар себе отвори дебате које ће пронаћи решење за надуване популистичке власти.

(Пешчаник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер