Хроника

Весна Малишић: Вучићев напад на "елиту" само је средство да се заплаше опозициони бирачи и хомогенизују они који ће гласати за власт

Штампа
уторак, 23. јул 2019.

Шта је то Александра Вучића, који је сваког боговетног дана присутан на свим телевизијама, у свим дневницима, у јутарњим и вечерњим терминима, у ванредним и редовним укључењима и на конференцијама за медије због којих се прекидају програми кад год му се прохте као да ће смак света - натерало да напише ауторски текст „Елита и плебс“ за дневни лист „Политика“? Mало му је било то што је о елити већ до сада рекао? Није довољно презира и гађења, колективно и поименце, према њима исказао? Или можда није имао прилике да појасни ако му је нешто остало недоречено? Или се неке сочније дисквалификације накнадно сетио, а нису му при руци биле Маца или Гоца да допитају оно што је остало нејасно.

Зашто је, у ствари, председник Србије написао текст у коме нема ничег новог, ниједне нове идеје, ниједне нове увреде, с истом метом и истом аргументацијом? Чак и конфузан и стилски неуједначен толико да ће и лаик препознати баш непотребну „помоћ пријатеља“ коју је очигледном учинила једна реч - „јербо“ - Александар Вучић je до сада никада у јавном говору није употребио.

Али да се не бавимо онтологијом небитног у тексту за који је председник рекао да је најчитанији у последњих двадесет година, јер су „људи препознали да је дубински важан“. Шта је то, у ствари, дубински важно?

Када је 2015. године Александар Вучић први пут писао ауторски текст „Мој одговор њима“, закључио је да за своје историјске замисли нема подршку елите и да су зато он и његова Влада принуђени да сањају сами. Његов нови текст „Елита и плебс“ показао је у каквој се ноћној мори Србија у међувремену нашла, са влашћу без јасног фокуса и са конфузијом као најважнијим инструментом владања. Илустрација је и инверзија у тексту јер председник, који на узди држи цело друштво, цвили као угрожена мањина коју терорише нека непостојећа већина. И зато мора још једном (на мржњи и антагонизму) да прикупи своје бирачко тело у паничном страху да конци који се већ извлаче могу да опарају царево ново одело.

Иако изгледа да је текст ничим изазван, можда га је ипак подстакло ново истраживање БИРОДИ, по коме владајућу странку углавном подржавају старији и сиромашни грађани нижег и средњег образовања, а преко 58 одсто гласача СНС има само основно и ниже образовање. Из тога следи закључак да се ова власт одржава „на страху и трауми транзиционих губитника“. Знао је то председник и без овог истраживања. Има и он своја свакодневна мерења подршке. Зато је вероватно и нервозан у последње време. Па цела стратегија његове популистичке власти окренута је ка њима, они су његово бирачко тело. Антиелитизам и антиплурализам је суштина његове политика. Колику је само енергију уложио да их држи у залеђеној виртуелној слици коју мора да одржава свакодневним дозама бриге, претњи и обећања. И сад неко јавно сугерише да се тај лед топи.

А трежњење је заразно као вирус. Уз СНС је, према налазу БИРОДИ, данас 35 одсто грађана. Пошто је истина овде субверзивна делатност, шеф посланичког клуба СНС Александар Мартиновић истраживање је назвао опасном појавом са елементима кривичног дела. Само што није рекао да гласника треба стрпати у затвор. И вероватно прави окидач за Вучићев ауторски текст је његова нова мука, која није мала, како да сачува оно што је освојио. И да запуши рупе на бурету из којег цури на све стране. Напад на елиту је само средство да се застраше бирачи који би гласали за опозицију и хомогенизују они који ће гласати за власт. Текст је порука њима: они вас понижавају, ја вас браним. За њих сте ниже вредни, ја чувам ваше достојанство.

Шта је још остало председнику? Да искушава подршку странке најављујући своје повлачење и да прати реакције истакнутих претендената на страначки престо, да још бруталније криминализује критичаре власти и да појача претње и утеривање страха

Они хоће да вас пљачкају, ја им то нећу дозволити. За њих сте крезави, стари и необразовани, за мене сте супериорни јер ценим марљивост и знање, а не дипломе. Они презиру вас и презиру Србију, ја презирем њих. Зато ћу ја бити ваш глас. Ја ћу се борити за вас. Ја сам народ. И ја сам крезав. И спреман сам да браним ваше право да бирате мене на следећим изборима. То је поента његовог текста.

Шта је још остало председнику? Да искушава подршку странке најављујући своје повлачење и да прати реакције истакнутих претендената на страначки престо, да још бруталније криминализује критичаре власти и да појача претње и утеривање страха. (Видети транскрипт пресретнутог разговора Вука Јеремића и Милана Роћена). Јер изборна кампања је почела. А о победи се ради.

(НИН, Данас)  

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]