Početna strana > Hronika > Vesna Cvjetićanin: Novak u Australiji nije imao fer proces
Hronika

Vesna Cvjetićanin: Novak u Australiji nije imao fer proces

PDF Štampa El. pošta
petak, 21. januar 2022.

Nije trebalo dugo, samo pet dana, da se donese puna presuda, odnosno objave razlozi za presudu koja je izrečena 16. januara.

Predsedavajući Federalnog suda, a i Sudskog veća u slučaju Đoković, sudija Olsop (Allsop), tačno je u 4:15 po podne po lokalnom vremenu, kao što je i najavio, postavio svoje obrazloženje na portal Suda.

Smatram da je Vlada u slučaju Đoković veoma lukavo uvukla Sud u svoju političku igru i da se Sud našao u – recimo – neobranom grožđu

Iskreno, da se ovako kompleksna presuda, i od tako velikog značaja, donese sa svim razlozima, u roku od samo nekoliko dana posle ročišta je zaista neuobičajeno.

Na presude se zna čekati mesecima, što je poznato u svim sudskim sistemima u svetu. Ali, u ovom slučaju se ipak potvrdila ona narodna „što je brzo to je i kuso“.

Pre svega želim da kažem da je poznavaocima australijskog državnog uređenja jasno da je takozvano „trojstvo“ – sudstvo, zakonodavno telo (parlament) i izvršno telo (vlada) istorijsko nasleđe iz Velike Britanije i takozvanog Vestminster sistema.

Smatra se da je snaga stabilnosti ovog državnog sistema u toj podeli vlasti i svojevrsnoj nezavisnosti svake od ove tri grane državnog aparata.

Zato je i sam sudija Olsop to izneo na početku svog kratkog izlaganja o odluci koja je sledila tog 16. januara, naime, da se ove tri državne funkcije drže potpuno odvojeno i da ne utiču na rad jedna drugoj.

Kao da je hteo da se (o)pravda i podseti sve koji slušaju (a takvih je bilo stotine hiljada na svim kontinentima!) da nijedan ministar nije iznad nijednog sudije, i da je svaka sudska odluka potpuno samostalna i odvojena od vladinog uticaja.

Najinteresantniji deo presude je, za mene, sudsko „priznanje“ u paragrafu 105 da je ovaj ministar ovako zaključio, a možda bi neki drugi na njegovom mestu zaključio drugačije

U suštini, ovaj aspekt je važno razumeti, jer ta borba da se po svaku cenu pokaže da je Sud samostalan i politički nezavistan je u srcu celog ovog predmeta i iznesenih sudskih razloga.

Ja u stvari smatram da je Vlada u slučaju Đoković veoma lukavo uvukla Sud u svoju političku igru i da se Sud našao u – recimo – neobranom grožđu.

Međutim, nije mogao da odbije da odigra svoju ulogu, a kako ju je odigrao, predmet je ovog članka.

U celoj stvari je interesantno to da koliko god da je odluka sama po sebi bila neočekivana, toliko je njeno obrazloženje – blago rečeno – očekivano i po stilu i po sadržaju: stilski suvoparno i stereotipno, neinventivno, ali pravnički korektno.

To je, nažalost, često slučaj sa značajnim sudskim odlukama u kojima se sudije iz petnih žila trude da ni u dlaku ne odstupe od slova zakona, sve da bi pokazali kako su važni i samostalni.

Avaj!

U svojih 106 paragrafa Sudsko veće se svim silama trudilo da pokaže da je jedna stvar kojom su se rukovodili bio Zakon o imigraciji (Migration Act).

Naravno, kao što je svojstveno pravnom sistemu Australije, sudski presedani su neizbežan osnov za razmatranje značenja pojmova i toga „šta je parlament hteo da kaže“, tako da su i njih koristili u nezavidnom broju.

A opet, presedani su brojni, raznorazni i komplikovani.

Uglavnom, svako ko hoće da odbrani neki svoj stav ili argumenat, može da nađe bezbroj citata i presedana koji će podržati baš njegovo viđenje stvari.

Lepota slobode pravne misli (čitaj: uzima svako onako kako mu odgovara)! Dobro, možda je ovo malo preoštar komentar, ali činjenica je da su pred sudom u ovom sistemu uvek dve strane koje imaju suprotne interese, i svi advokati se pozivaju na „svoje“ presedane.

Sudije onda važu. Tačno tako je bilo i ovde.

Vagale su se reči i termini kao javni red i mir, sigurnost, zajednica, zdravlje i zdravstveni sistem, javni interes.

Pa šta znači budućnost i da li se ona može određivati prema ponašanju u prošlosti, moguće i možda, šta znači to da je odluka iracionalna i nelogična, i kakve osobine racionalna i logična odluka treba da ima.

Manje-više sve ono što su presedani već stotinama puta prežvakavali u različitim, ili sličnim, kontekstima.

Najinteresantniji deo presude je, za mene, sudsko „priznanje“ u paragrafu 105 da je ovaj ministar ovako zaključio, a možda bi neki drugi na njegovom mestu zaključio drugačije. Ha-ha.

A šta se desilo sa pravilima fer postupka?

Jedno od veoma zabrinjavajućih strana ove cele sage je nedostatak fer procesa (natural justice principles) prema Novaku tokom brojnih i različitih proceduralnih i administrativnih odluka u tih desetak dana.

Sud je mogao da kaže da bi parlament trebalo da razmotri da li je ovakva odredba u današnjem danu i demokratskom (!) društvu zaista poželjna i odgovarajuća.

Na moju – i mnogih drugih stručnjaka u oblasti prava – veliku žalost, Sud je samo konstatovao da je zakon u ovakvim slučajevima ovlastio ministra da ne mora da primenjuje pravila fer postupka u donošenju svoje odluke.

Začuđujuće je, i veoma žalosno, da Sud nije prokomentarisao ovu istorijski prevaziđenu i po svemu arhaičnu odredbu migracionog zakona.

Sud je mogao da kaže da bi parlament trebalo da razmotri da li je ovakva odredba u današnjem danu i demokratskom (!) društvu zaista poželjna i odgovarajuća.

Mogao je! Ali nije. Sramno. Možda ovaj put nisu imali vremena da se bave takvim sitnicama.

Eto, sve u svemu, obrazloženje je sklepano na brzinu, i kao što rekoh, tehnički i pravno je korektno, ali isprazno.

Sud je imao šansu da prokomentariše – ne da utiče, nego samo da skrene pažnju – na očigledne slabosti trenutnog zakonskog sistema, na to da su neke odredbe zaostale i da nisu u duhu modernog društva i shvatanja o slobodama i pravima pojedinaca (bez obzira da li su državljani ili ne jedne države), da su neograničena prava ministra u ovoj oblasti tužna relikvija iz vremena naseljavanja Australije (koju su primenjivali na jadnu sirotinju i sitne lopove koji su tu dovlačeni pre dvesta godina…). Sve je to propušteno da se kaže. Nažalost.

Ne samo Novakovu, nego i svih ljudi koje će se ova odluka u buduće dotaći.

(Danas)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner