Хроника

Веселин Симоновић: Зашто се сви лопови крију иза Вучићевих леђа

Штампа
среда, 06. октобар 2021.

 Србија јуче, 5. октобар: на власти су генерални секретар Српске радикалне странке и бивши министар информисања у влади Мирка Марјановића, портпарол Милошевићеве Социјалистичке партије Србије, потрчко Мире Марковић, припадник Арканових тигрова (читајте: хијена), а помажу им користољубиви отпадници Демократске странке… Државне паре добијају фирме криминалаца и политичара, мафијаши на власти или биски њој граде на извориштима лековите воде, у националним парковима, цела држава је бесправно градилиште…

Београдом, као и у другим градовима, шетају набилдовани црнокошуљаши без вратова и с четвртастим главама и чувају ратне злочинце који траже помиловање за убицу премијера Зорана Ђинђића. На телевизијама с националним фреквенцијама и режимским штампаним билтенима гостују дилери дроге, режимски прирепци и тобожњи опозиционари који развијају теорије завере како је Ђинђића убио Запад, те да је 5. октобар био велика грешка. Зато данас поново живимо у “деведесетим”, само што ови бивши и садашњи не воде ратове, осим што непрекидно сеју мржњу и заваду по целом региону.

У таквој држави је очекивано да плагијатор Синиша Мали буде министар финансија, Небојша Стефановић без икакве школе, али с докторатом, буде министар одбране, Александар Вулин, правник који није свраћао на факултет у Крагујевцу, буде министар полиције, да скупштински Одбор за правосуђе води Владимир Ђукановић, који брани највећег узгајивача марихуане у Европи…

Још једна је велика сличност с деведесетим годинама, држава је поистовећена с једним лидером и једном партијом, тад као и сад је један човек одлучивао ко ће да добије који посао, ко може да краде и колико. Постоји и велика разлика: у Милошевићевом режиму нико није могао да се позива на њега кад га ухвате у некој неподопштини, а он никог није јавно бранио.

Данас свака вуцибатина коју ухвате да је крала у продавници може да извади чланску карту Српске напредне странке и да каже да је то све измишљено, јер желе да науде Александру Вучићу. То је могуће зато што је сам председник државе направио такав систем. Србија нема парламентарну демократију с премијерским системом, како је то записано у Уставу, ми имамо господара који дели паре, кажњава, награђује и пресуђује. Подсетићу – председник је бранио Милана Радоичића, осумњиченог да је учествовао у убиству Оливера Ивановића, затим оног Бабића с наплатне рампе, Вулина и његову тетку с 250.000 евра, недавно и Колувију за Јовањицу (грехота такав човек да робија за тону марихуане), бранио је Синишу Малог за плагијат, за Савамалу и за 24 стана… И овај списак је подужи.

И шта би Синиша Мали могао да каже поводом нових доказа (обелоданио их је КРИК) да је ипак био власник 24 стана у Бугарској?

Очекивано рече да су то све лажи, али да нису уперене против њега већ против Александра Вучића и да су прави и једини лопови Драган Ђилас и његов брат. Кад год било кога ухвате да је нешто крао или муљао с државним парама они вичу – Ђилас лопов. Синиша Мали је у неспретној одбрани можда направио себи велики проблем, јер рече да је “њима тема где су рачуни Вучића којих наравно нема, јер лажу о свему”.

Деведесетих су говорили да не краду већ обезбеђују џебану војску у рату, а данас да све то измишља Ђилас да би наудио Вучићу и сакрио своје милионе.

(Нова.рс)
 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]