Veronika Krašenjinikova: Rusija u „partnerstvu” sa SAD može postati samo američki satelit!

GENERALNI direktor Instituta spoljnopolitičkih istraživanja i inicijativa - Veronika Krašenjinikova – dala je intervju moskovskom listu Stoletie. Fakti objavljuju taj razgovor u dva dela.

- VERONIKA Jurjevna, «nestandardna diplomatija» novog ambasadora SAD u Rusiji Majkla Mekfola već ga je učinila njusmejkerom u našoj štampi. Nedavno je saopštio da je šokiran razmerama antiamerikanizma u Rusiji. Pretpostavljam da pod antiamerikanizmom on podrazumeva primedbe Moskve Vašingtonu zbog finansiranja opozicionih i nevladinih organizacija. Tome treba dodati to što mi ne verujemo u izjave Sjedinjenih Država o miroljubivim namerama sa postavljanjem antiraketnog štita u Evropi. Da, sigurno, da tu ima i drugih stvari. Međutim, nećemo govoriti o ovom diplomati. Recite, molim vas, antiamerikanizam – da li je to odbijanje bilo koje države i bilo kog političara da prihvati dejstva Vašingtona kao nešto dobro? I kao istinsku brigu o demokratiji u svetu?

- Ukoliko je «amerikanizam» sejanje vojnih baza po čitavom svetu, provociranje ratova pod izmišljenim izgovorima sa subverzivnim delovanjem zapadnih i lokalnih nevladinih organizacija - koji će onda normalan čovek biti za Ameriku? Kada protiv tvoje zemlje radi takva mašinerija, onda je otpor jedina zdrava reakcija.

U suštini, Vašington antiamerikanizmom naziva pre svega tačno shvatanje istinske politike i namera Sjedinjenih Država. Ne verujete da je Amerika svetionik slobode i demokratije? Odmah ste antiamerikanista. Ne želite da podržite rat SAD protiv Irana? Opet ste antiamerikanista. Želite nezavisnu, suverenu politiku za svoju državi? Sigurno ste antiamerikanista.  

Ovde, naravno, treba praviti razliku između američkog režima i američkog naroda. Mnogi Amerikanci su žrtve svog režima, ratova i ekonomske krize. Međutim, propagandistički sistem u SAD je toliko čvrst, toliko neprobojan – sovjetski je u poređenju sa njim bio dečja igra – da je praktično nemoguće računati na bilo kakav otpor iznutra.  

- U Sjedinjenim Državama i Baraka Obamu njegovi protivnici optužuju za antiamerikanizam, uveravajući javnost da proklamovano «resetovanje» (odnosa sa Rusijom) nanosi štetu nacionalnoj bezbednosti zemlje. Kod nas su mnogi političari smatrali da je to samo masovno reklamirani termin koji se koristi za obradu ruskog javnog mnjenja i stvaranje «miroljubivog lika Amerike».  A šta je «resetovanje» donelo Rusiji – osim neodređene euforije koja treba da zahvati sve građane zemlje?

- Optuživati Obamu za antiamerikanizam je potpuni  nonsens. U SAD su uvek konkurisala dva pristupa protivniku: otvorena agresija i korišćenje za svoje ciljeve države proglašene za protivnika – uz primenu džudo-zahvata kada se težina protivnika koristi protiv njega samog. Prvi pristup je takozvani «mačizam» u politici – karakterističan je za senatora DŽona Mekejna, svojevremeno potpredsednika SAD Dika Čejnija i Mita Romnija danas. U toj grupi se mogu naći i potpuni bolesnici: svojevremeno su i generala Dvajta Ajzenhauera takvi optuživali da je komunistički agent jer u jesen 1945. godine nije krenuo na Moskvu.  

U drugoj grupi su «partneri» - oni se rukovode principima italijanske mafije iz filma «Kum»: drži prijatelje blizu, a neprijatelje - još bliže. To je pametniji i lukaviji pristup jer državu žrtvu koristi protiv nje same, navodi je da sama obavi zadatak. Obamina admiistracija i Majkl Mekfol su ovakav pristup Rusiji krstili  «resetovanjem» odnosa. Šta je ono donelo Rusiji? Samo dobre izglede da postane satelit SAD! Dajte još «resetovanja» u narednih nekoliko godina – i naši vojnici će ratovati u američkim ratovima kao što to danas čine Gruzini.

U suštini, sve su to za sada samo taktičke protivrečnosti. A cilj je isti – slomiti nezavisni kurs države i i potčiniti ga sebi. Bokser ima dve pesnice: da li više volite udarac desnom ili levom rukom? «Resetovanje» je za Rusiju opasnije od otvorenog neprijateljstva Vašingtona zato što omogućuje aktivni rad unutrašnjem proameričkom lobiju. Što mu daje priliku da radi pod devizom «saradnje sa našim partnerima».  

- Smatram da u SAD i do dan danas ne mogu da shvate: kako to da u Rusiji poodavno postoje svi atributi zapadnog potrošačkog društva. Navodno smo  već potpuno vesternizovani, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju: da ogromna većina nas Vašingtonu ne veruje...  

- Tako je: velika većina naroda Vašingtonu ne veruje. Ali, zato «veruju» takozvane elite. Setimo se: za očuvanje Sovjetskog Saveza se u martu 1991. godine izjasnilo 76,4 odsto građana zemlje što ni za jotu nije zaustavilo Borisa Jeljcina i njegove kompanjone da potpišu Beloveški sporazum o raspuštanju SSSR. Najefikasniji način da se takva država kao što je Rusija potčini – nije frontalni napad tenkova i aviona, budući da smo u otvorenim ratovima uvek pobeđivali, već neprimetno delovanje iznutra – subverzivno delovanje preko NVO, psihološka dejstva i korumpiranje ključnih ljudi. U Vašingtonu to nazivaju «pobedom bez rata».  

Zato će Vašington protiv Rusije sve više i više da radi rukama same Rusije. Još samo pre nekoliko godina tamo su postavljeni zadaci da se nađu unutrašnji, ruski izvori finansiranja subverzivne delatnosti – da se i novac uštedi i skinu moguće optužbe. Obratite pažnju na Komitet za građanske inicijative koji je osnovao Aleksej Kudrin. On je istakao da zapadni novac novoj organizaciji nije potreban, zato što ima dovoljno novca u zemlji. Ko bi posumnjao... Kudrin se sprema da radi na regionalnom i lokalnom nivou – to je poznata vašingtonska strategija zaobilaženja centralnih vlasti iz pozadine.  

Ili druga nedavno osnovana struktura: Ruski savet za međunarodne odnose pod rukovodstvom Igora Ivanova i Andreja Kortunova – ovaj poslednji već nekoliko decenija dobija platu iz američkog budžeta. Tako će i Ivanov, kao i Kudrin, da se skine sa zapadne finansijske igle. Jer, bacite pogled na spisak članova RSMO: tamo zaista postoje parajlije koje mogu da zavuku ruku u džep. Interesi ruskih prozapadnih tajkuna su daleko bliži Vašingtonu nego interesima ruskog naroda.

Međutim, najmođniji mehanizam za ostvarivanje vašingtonskih interesa u Rusiji može postati «otvorena vlada». U Vašingtonu vole sve što je «otvoreno» - otvoreno za njihov uticaj. U koncepciji «otvorene vlade» koncentrisana su tri ključna resursa subverzinvog rada: prozapadna ekspertska zajednica, liberalna grupacija u rukovodstvu Rusije i prozapadne NVO. U tom klupku, eksperti će definisati potrebnu politiku, liberalni deo vlade će je realizovati, nevladine organizacije će pratiti izvršenje te politike i dizati buku, ukoliko to bude potrebno.

Međutim, pored izgradnje takve sopstvene sturkture, Rusija planira da stupi u neko međunarodno partnerstvo «Otvorene vlade» čija bi koncepcija bila definisana u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. Osnovni promoteri pristupanja Rusije tom partnerstvu su Mihail Margelov, koji je nedavno izdao Libiju, i Mihail Abizov – najbliži saradnik Anatolija Čubajsa za koga je neshatljivo na koji način je postao savetnik predsednika. Ovo partnerstvo će obavezati Rusiju da otkriva Vašingtonu masu za njega korisne informacije, da se konsultuje pri donošenju odluka u unutrašnjoj politici, da podnosi izveštaje pred NVO – pred Navaljnim i Njemcovim?... – i da izvršava niz drugih obaveza koje u celini znače delimično gubljenje suvereniteta.  

Razgovarao Viktor Gribačov

(Fakti)