петак, 30. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Веритас": Ни после 29 година нико није одговарао за стрељање заробљених официра и војника ЈНА у Бјеловару
Хроника

"Веритас": Ни после 29 година нико није одговарао за стрељање заробљених официра и војника ЈНА у Бјеловару

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 29. септембар 2020.

Документациони центар Веритас подсетио је да се данас навршава 29 година од када су хрватске снаге у касарни у Бјеловару након предаје убиле више официра и резервиста Југословенске народне армије и да за тај ратни злочин нико није одговарао, иако се зна да је стрељање наредио председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић.

Тела изложена у касарни, грађани скрнавили лешеве

Тог дана су, након договореног уласка у касарану, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) стрељали команданта 265. моторизоване бригаде пуковника Рајка Ковачевића и његове помоћнике потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића.

Њихова тела сутрадан су, по Шимићевој наредби, била изложена у касарни, а грађани Бјеловара су скрнавили њихове лешеве обилазећи касарну.

Шесторица резервиста ЈНА из Бјеловара - Радован Барберић, Здрако Докман, Радован Грдељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић су издвојени у полицијску станицу, одакле су после четири дана изведени и стрељани у шуми Чесма, недалеко од Малог Коренова. Цивил из Бјеловара Саво Ковач, који је такође био са њима, је и поред три прострелне ране преживео стрељање.

Још нема пресуда за злочине

"За злочине над припадницим ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то време формално-правно била и Хрватска, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима, још нико није осуђен" навео је Веритас.

У суседном селу Беденик, у магацину борбених средстава, капетан прве класе Милан Тепић подигао је у ваздух 170 тона експлозива, како би спречио да муниција падне у руке припадницима ЗНГ.

Том приликом погинули су он и војник Стојадин Мирковић, који није хтео да се преда, док су хрватске снаге стрељале старијег водника Ранка Стевановића који се предао, као освету за погибију 11 својих војника у експлозији.

Предсједништво СФРЈ је 19. новембра 1991. прогласило мајора Милана Тепића за народног хероја. Војник Мирковић је 1999. године одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена, док га је 2014. године Свети архијерејски синод СПЦ одликовао орденом Светог Саве трећег степена "за врлински живот, пожртвованост и посведочену љубав према Богу и ближњем свом".

(Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер