Веритас: Кандидат за новог хрватског министра ветерана Милијан Бркић учествовао у масакру рањених српских војника на Велебиту 1993.

 Најозбиљнији кандидат за новог министра ветерана у Влади Хрватске Милијан Бркић командовао је водом специјалне јединице хрватске полиције која је учествовала у масакру рањених српских војника на Велебиту 1993. године, објавио је директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Штрбац наводи да је у хрватским медијима, који ових дана у похвалном тону износе детаље његовог ратног пута, наведена и информација да је Бркић, звани Васо, а иначе актуелни главни секретар Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) био члан специјалне јединице хрватског МУП-а "Алфе".

Хрватски медији изнели су податак да је Бркићев Пети вод, којим је и командовао 22. јануара 1993. године учествовао у акцији на Велебиту.

Штрбац у ауторском тексту за београдске "Вечерње новости" подсећа да је тог дана хрватска војска започела офанзиву на јужне делове Републике Српске Крајине - Равне Котаре, познату под кодним називом "Масленица", иако је то подручје било под заштитом УН.

Истог тог дана хрватске снаге су измасакрирале и 21 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца, након што су их из заседе напали на велебитском превоју Мали Алан на 500 метара удаљености од осматрачнице Унпрофора.

Шртбац подсећа да су се српски војници из Грачаца налазили у два камиона која су се кретала путем, а када им је пристигла помоћ, она није могла да прође до места напада, јер су их у томе спречили припадници Унпрофора.

Унпрофорци су следећег дана својим камионом у Грачац довезли 21 тело нападнутих.

На почетку напада из камиона је успело да искочи и спаси се девет људи, међу којима и Драган Ђурић, коме је у камиону остао брат Ђорђе, и Дамир Бркљач, коме је у камиону остао отац Дане.

На Ђорђевом телу нађена је рана од метка у близини препоне, а лобања му је била смрскана.

- Кичма сломљена. У руци стиснута земља и трава. Гледам и друга тела. Скоро сви поред рана од метака имају разбијене лобање. Закључујуем да су их рањене мучили - испричао је његов брат Драган.

Дамиров отац био је рањен у ногу, али му је нос био одсечен, на леђима урезан крст, а врат пресечен.

Штрбац наводи да се на снимку прегледа и идентификације велебитских жртава види како из отворених врећа цури крв, која се цеди из убодних рана, пререзаних вратова, одсечених удова, носева и полних органа, а највише је смрсканих лобања.

Међу убијенима је била и 26-годишња болничарка Душанка Гаћеша, која је, наводи Штрбац, имала прострелну рану на левој натколеници и расекотину на десном рамену, те смртоносну повреду чеоног дела главе, нанесену тупим предметом.

Штрбац наводи да је Веће за ратне злочине у Београду крајем 2006. године покренуло преткривични поступак за злочин на Малом Алану и наредне године све прикупљене доказе доставило хрватском правосуђу које још води истрагу против "Непознатог Неког".

- Можда и јесте јунаштво по велебитским врлетима убацити се у непријатељску позадину и из заседе ликвидирати непријатеља, али масакрирање заробљених, рањених и већ мртвих непријатеља свакако није чојство. Министар па макар и хрватских ветерана требало би да има и ту особину - закључио је Штрбац.

Милијан Бркић: Моја изјава је злонамерно и неистинито пренета, нисам никог терао из Хрватске

Функционер Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и кандидат за министра бранитеља Милијан Бркић оптужио је данас део медија да су злонамерно и неистинито пренели његову изјаву у којој је посланику српске националне мањине Милораду Поповцу поручио да ако се осећа угроженим у Хрватској може да оде тамо где то неће бити.

"Никоме нисам рекао да 'иде из Хрватске' као што то инсинуирају поједини медији. Нисам никога терао, посебно не зато што је Србин. То не бих могао направити нити због оних, више од 250 погинулих хрватских бранитеља припадника српске националне мањине, те мојих пријатеља Срба и припадника других националних мањина који су заједно са мном учествовали у одбрани и ослобађању заједничке нам домовине Хрватске", написао је Бркић на свом Фејсбук профилу.

У осврту на то што, како је написао, део медија жели неистинито и злонамерно да прикаже његову изјаву о страху који Срби у Хрватској наводно осећају, Бркић је написао да треба подсетити на то "шта је стварно рекао на новинарско питање о томе, како и зашто Милорад Пуповац оптужује ХДЗ за говор мржње и пораст насиља према Србима".

Бркић је рекао да је своју изјаву закључио реченицом да "мисли да нико у Хрватској није угрожен, па тако ни господин Пуповац, а ако јесте, нека оде тамо где неће бити угрожен".

У тексту на свом фејсбук профилу Бркић, који је један од најближих сарадника потпредседника владе и лидера ХДЗ Томислава Карамарка, наводи да "они који националну припадност користе за промовисање својих политичких и материјалних интереса тзв. 'етнобизнисмени' морају коначно да схвате да немају монопол на 'српство' и да не могу да говоре у име свих хрватских грађана српске националности".

Функционер ХДЗ је рекао да Пуповац "живи у илузијама југословенштине која се храни производњом међунационалних сукоба, некада нижег, а некада вишег интензитета што све више препознају и грађани српске националности у Хрватској".

Председник Српског народног већа (СНВ) и посланик српске мањине Милорад Пуповац изјавио је раније да су управо речи Милијана Бркића онакве какве је СНВ документовао у билтену "Говор мржње и насиље према Србима у 2015".

"Што се сигурнијег места тиче, нити сам га тражио нити ћу га тражити, ни због себе ни због оних које заступам. Ово је и моја земља, као и земља оних које представљам. У њој смо се борили и борићемо се против оваквог говора, какву год он силу представљао", нагласио је Пуповац у одговору на Бркићеву поруку да може да оде из Хрватске ако се осећа угроженим.

Пуповац је на представљању Билтена упозорио на пораст случајева мржње и насиља у Хрватској, не само према мањинама. Он је навео да их институције толеришу, јер то тесно повезано с деловањем појединих политичких групација.

(Блиц)