Хроника | |||
Вељко Џакула: Српска заједница у Хрватској не поставља питање о легитимности војне операције Олуја |
уторак, 04. август 2015. | |
Званични Београд и Загреб нису желели да одговоре на питање Данаса да ли ће тријумфализам који Хрватска испољава обележавањем двадесетогодишњице Олује утицати на српско-хрватске односе, док наши саговорници из Хрватске имају различита гледишта о томе. Поједини констатују да прослављање ове војне акције у Загребу неће представљати реметилачки фактор, а други тврде да обе државе користе тему Олуја у унутрашњополитичке сврхе. Драго Хедл, новинар загребачког Јутарњег листа, наводи за Данас да обележавање Олује у Хрватској, "уз коју је ове године, с обзиром да је реч о јубиларној годишњици, организована и војна парада", неће пореметити односе са Србијом. - Иако Србија ове године 5. 8. проглашава даном жалости и сјећања, такав став према Олуји постојао је и раније. За Загреб Олуја је легитимна војна операција којом је Хрватска ослободила свој териториј, за Београд злочин којим су Срби протјерани из Книнске крајине, а више стотина њих је убијено. Такав став није нов, он постоји већ 20 година, тијеком којих су односи сусједа имали своје успоне и падове. На односе Загреба и Београда утјече цијели низ фактора, од којих је однос према Олуји само један, нипошто најважнији. Он је међутим згодан за унутрашњополитичку употребу, како властима у Загребу, тако и властима у Београду. Управо тога свједоци смо ових дана. Али кад прослава годишњице Олује прође, доћи ће до другачијих вјетрова и покушаја да се односи поправе - сматра Хедл. У Удруги слободарских активиста, иначе једном од организатора протеста против "државно организованог порицања злочина из Олује", одржаног прекјуче у Загребу, за Данас кажу да ће односи између наших држава остати управо "идеални за власти обје земље". - Будимо реални, и нашима и вашима ово савршено одговара јер немају што друго понудити осим национализма! Прослава Олује - што се ту точно слави? Једни то виде као побједу, други као злочине, а већина само жели достојанствен живот у миру гдје ће прошлост оставити повијести са тежњом бољој будућности. Можемо ли говорити о миру када се злочини не признају и не процесуирају? Јесмо ли уопће имали могућности за стварни мир када се обје стране својски труде одржавати тај жар мржње на животу? За мир је потребан труд обје стране, а за рат очито тако мало. Док год ће овдје главна тема бити рат, нажалост за мир нема мјеста. У каквом су стању данашње државе након распада Југославије? Опљачкане, поробљене кредитима и ускоро креће распродаја ово мало ресурса што нам је остало. У таквој ситуацији лакше је искапати неке старе ратне сјекире и дизајнирати повијест у сврху пропаганде за постизање "виших циљева" владајућих. Обичним људима у обје земље додјељује се статус проматрача... Параду у Загребу подржава мањинска скупина, оних који су заглавили у прошлом тисућљећу и оних необразованих којима је лако манипулирати. Што се тиче обиљежавања у Книну, ујутро ће бити политички домољубни протокол уз понеку "домољубну" проповијед црквених великодостојника, а навечер ултранационалистички дернек уз главну звијезду проусташку икону Томпсона, који ће привући вјероватно више од сто тисућа људи - закључују наши саговорници. Коментаришући обележавање Олује у Хрватској, Вељко Џакула, председник Српског демократског форума, каже за Данас да Српска заједница у Хрватској, па тако ни СДФ, не постављају данас питање о легитимности војне операције Олуја, коју Хрватска слави као своју велику војну побједу, "него захтијевају да се и жртве ове заједнице третирају равноправно као и све друге ратне жртве". - У том захтјеву никад нисмо наилазили на пуно и искрено разумијевање политике у Хрватској, али су нам институције цивилног друштва искрени савезници у том послу. Без истраживања Хрватскога хелсиншког одбора, проведених одмах након Олује, којима су именом и презименом пописане жртве Олује међу српским цивилним становништвом и "инвентаризирана" паљевина и уништавање имовине, наша настојања имала би мање темеља и увјерљивости. Покушавали смо све како бисмо хрватску јавност сензибилизирали за питање страдања српске заједнице, али и за питање изостанка поратног опоравка подручја која су била захваћена ратом - констатује наш саговорник. - Представници српске заједнице судјеловали су у комеморацијама жртвама Вуковара, а и у Книну смо присутношћу на прослави обљетнице Олује жељели подсјетити на питање страдања Срба. Упозоравали смо на пропусте политике повратка, на изостанак развојне стратегије за ова подручја, па и на то да пропуштањем дефинирања такве политике Хрватска не испуњава једно од начела Еуропске уније: начело равномјернога и одрживога друштвеног развоја. У цивилном друштву у Хрватској у томе нисмо сами, али утјецаја нашег дјеловања на политику још увијек нема - констатује председник СДФ. Подсетимо, 2012. је одлука Вељка Џакуле да се одазове позиву тадашњег председника Хрватске Иве Јосиповића и да присуствује прослави Олује у Книну изазвала опречне коментаре у Београду и Загребу. "Селективно саосећање" У Женској мрежи Хрватске за Данас кажу да политичке елите и институције и даље "изражавају селективно суосјећање са жртвама рата у Хрватској". "Захтијевамо да РХ прекине политику дискриминације и величања одговорних за ратне злочине над цивилним становништвом. Позивамо на одговорност и на дистанцирање од злочина почињених у име Републике Хрватске. Захтјевамо да институције власти престану подржавати митове већ у потпуности подрже процес суочавања с прошлошћу", истичу у овој организацији. (Данас) |