петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вељко Џакула: Српска заједница у Хрватској не поставља питање о легитимности војне операције Олуја
Хроника

Вељко Џакула: Српска заједница у Хрватској не поставља питање о легитимности војне операције Олуја

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. август 2015.

Званични Београд и Загреб нису желели да одговоре на питање Данаса да ли ће тријумфализам који Хрватска испољава обележавањем двадесетогодишњице Олује утицати на српско-хрватске односе, док наши саговорници из Хрватске имају различита гледишта о томе. Поједини констатују да прослављање ове војне акције у Загребу неће представљати реметилачки фактор, а други тврде да обе државе користе тему Олуја у унутрашњополитичке сврхе.

Драго Хедл, новинар загребачког Јутарњег листа, наводи за Данас да обележавање Олује у Хрватској, "уз коју је ове године, с обзиром да је реч о јубиларној годишњици, организована и војна парада", неће пореметити односе са Србијом.

- Иако Србија ове године 5. 8. проглашава даном жалости и сјећања, такав став према Олуји постојао је и раније. За Загреб Олуја је легитимна војна операција којом је Хрватска ослободила свој териториј, за Београд злочин којим су Срби протјерани из Книнске крајине, а више стотина њих је убијено. Такав став није нов, он постоји већ 20 година, тијеком којих су односи сусједа имали своје успоне и падове. На односе Загреба и Београда утјече цијели низ фактора, од којих је однос према Олуји само један, нипошто најважнији. Он је међутим згодан за унутрашњополитичку употребу, како властима у Загребу, тако и властима у Београду. Управо тога свједоци смо ових дана. Али кад прослава годишњице Олује прође, доћи ће до другачијих вјетрова и покушаја да се односи поправе - сматра Хедл.

У Удруги слободарских активиста, иначе једном од организатора протеста против "државно организованог порицања злочина из Олује", одржаног прекјуче у Загребу, за Данас кажу да ће односи између наших држава остати управо "идеални за власти обје земље".

- Будимо реални, и нашима и вашима ово савршено одговара јер немају што друго понудити осим национализма! Прослава Олује -  што се ту точно слави? Једни то виде као побједу, други као злочине, а већина само жели достојанствен живот у миру гдје ће прошлост оставити повијести са тежњом бољој будућности. Можемо ли говорити о миру када се злочини не признају и не процесуирају? Јесмо ли уопће имали могућности за стварни мир када се обје стране својски труде одржавати тај жар мржње на животу? За мир је потребан труд обје стране, а за рат очито тако мало. Док год ће овдје главна тема бити рат, нажалост за мир нема мјеста. У каквом су стању данашње државе након распада Југославије?

Опљачкане, поробљене кредитима и ускоро креће распродаја ово мало ресурса што нам је остало. У таквој ситуацији лакше је искапати неке старе ратне сјекире и дизајнирати повијест у сврху пропаганде за постизање "виших циљева" владајућих.  Обичним људима у обје земље додјељује се статус проматрача...

Параду у Загребу подржава мањинска скупина, оних који су заглавили у прошлом тисућљећу и оних необразованих којима је лако манипулирати. Што се тиче обиљежавања у Книну, ујутро ће бити политички домољубни протокол уз понеку "домољубну" проповијед црквених великодостојника, а навечер ултранационалистички дернек уз главну звијезду проусташку икону Томпсона, који ће привући вјероватно више од сто тисућа људи - закључују наши саговорници.

Коментаришући обележавање Олује у Хрватској, Вељко Џакула, председник Српског демократског форума, каже за Данас да Српска заједница у Хрватској, па тако ни СДФ, не постављају данас питање о легитимности војне операције Олуја, коју Хрватска слави као своју велику војну побједу, "него захтијевају да се и жртве ове заједнице третирају равноправно као и све друге ратне жртве".

- У том захтјеву никад нисмо наилазили на пуно и искрено разумијевање политике у Хрватској, али су нам институције цивилног друштва искрени савезници у том послу. Без истраживања Хрватскога хелсиншког одбора, проведених одмах након Олује, којима су именом и презименом пописане жртве Олује међу српским цивилним становништвом и "инвентаризирана" паљевина и уништавање имовине, наша настојања имала би мање темеља и увјерљивости. Покушавали смо све како бисмо хрватску јавност сензибилизирали за питање страдања српске заједнице, али и за питање изостанка поратног опоравка подручја која су била захваћена ратом - констатује наш саговорник.
Џакула поручује да је трагично да тај простор данас има само половину предратног становништва, да је Срба само трећина предратног броја, "али да је радних мјеста на том подручју само четвртина у односу на стање прије рата".

- Представници српске заједнице судјеловали су у комеморацијама жртвама Вуковара, а и у Книну смо присутношћу на прослави обљетнице Олује жељели подсјетити на питање страдања Срба. Упозоравали смо на пропусте политике повратка, на изостанак развојне стратегије за ова подручја, па и на то да пропуштањем дефинирања такве политике Хрватска не испуњава једно од начела Еуропске уније: начело равномјернога и одрживога друштвеног развоја. У цивилном друштву у Хрватској у томе нисмо сами, али утјецаја нашег дјеловања на политику још увијек нема - констатује председник СДФ.

Подсетимо, 2012. је одлука Вељка Џакуле да се одазове позиву тадашњег председника Хрватске Иве Јосиповића и да присуствује прослави Олује у Книну изазвала опречне коментаре у Београду и Загребу.

"Селективно саосећање"

У Женској мрежи Хрватске за Данас кажу да политичке елите и институције и даље "изражавају селективно суосјећање са жртвама рата у Хрватској". "Захтијевамо да РХ прекине политику дискриминације и величања одговорних за ратне злочине над цивилним становништвом. Позивамо на одговорност и на дистанцирање од злочина почињених у име Републике Хрватске. Захтјевамо да институције власти престану подржавати митове већ у потпуности подрже процес суочавања с прошлошћу", истичу у овој организацији.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер