Велики синдикални протести у Грчкој, Француској, Шпанији, Италији и Румунији

У организацији Конфедерације европских трговинских синдиката организовани су протести у Грчкој, Шпанији, Француској, Италији и Румунији. Планирано да протести трају три дана.

Синдикати траже од својих влада да појачају мере за очување социјалне правде и солидарности, да обезбеде сигурније послове и већи број радних места.

Грчка је под блокадом. Запослени у јавном сектору организовали су двадесетчетворочасовни штрајк због неслагања са мерама владе за сузбијање економске кризе.

Штрајк је значајно пореметио авионски саобраћај, а не раде ни министарства и јавне службе.

Због обуставе рада контролора лета, авионски саобраћај био је прекинут, а многи летови из Грчке и у Грчку су сасвим отказани.

Штрајк је организовао синдикат АДЕДИ, који окупља око пола милиона запослених у јавним службама, а у Атини је одржан и протестни митинг.

Грчка се, после низа година стабилног раста, у 2009. години суочава са рецесијом, а криза је озбиљно уздрмала и неке од кључних сектора, као што су туризам и грађевинарство.

Због економских тешкоћа, појачавају се и политичка трвења, а опозиција је већ више пута затражила оставку конзервативне владе Костаса Караманлиса.

У Паризу је организована протестна шетња запослених у здравству. Од председника Саркозија и Владе траже да повуку закон о реформи система јавног здравства.

Против реформе здравства демонстрирале су хиљаде медицинских радника, док су студенти наставили борбу против реформе универзитета, која траје већ 15 недеља.

"Када влада каже да ће, због смањења трошкова, укинути скоро 110.000 радних места у болницама и то без неког ваљаног разлога и оправдања - да ли се то онда зове реформа здравства", објашњава лекар Андре Грималди.

Француски председник Никола Саркози жели да уведе промене у области здравства и високошколског образовања, којима би се дала већа извршна власт менаџерима који воде појединачне универзитете и болнице, тако да добију више аутономије у односу на централизована административна тела.

Критичари упозоравају да би овакак корак обе институције претворио у фирме, где би се одлуке доносиле искључиво на основу финансијских разлога.

Да би ублажио незадовољство здравствених радника, Саркози је ове недеље саопштио да ће директори болница морати да се консултују са медицинским особљем у вези са питањима руковођења, али ово није било довољно да убеди лекаре и сестре да окончају расправе.

Иако се француски здравствени систем сматра једним од најбољих у свету, прошле године његов укупан дуг достигао је 20 милијарди евра, а здравствени радници страхују да влада има тајни план да смањи број запослених у болницама.

Због синдикалних протеста на кратко је била блокирана и шпанска престоница. Око 50.000 радника у Мадриду затражило је већу заштиту радних места.

"Људима је потребан чврст систем социјалне заштите данас, а не прекосутра. Посао одмах", истакао је Ињасио Фернандес Токсо, вођа синдиката.

(РТС)