Велике интернет преваре - фабриковање "кликова"

Када је тајландска полиција упала у закупљену куц́у у близини камбоџанске границе, пронашла је импровизовану металну платформу, опремљену са 500 паметних телефона, такозвану фарму кликтања, коју су водили Ванг Донг, Ниу Банг и Ни Вењин.

Овом приликом полиција је, како извештава Бангкок Пост, запленила готово 350.000 СИМ картица, 21 читач СИМ картица и девет рачунара.

Ове тајне операције у којој појединци лажно ступају у интеракцију са веб локацијом како би подигли статус клијентовог сајта, производа или услуге, показују да значајан део интернет саобрац́аја није стваран.

“Фарме кликова”, које се обично налазе у земљама у развоју због јефтине радне снаге, постоје широм Азије, док је највећи број ситуиран у Кини, Индији, Непалу и на Тајланду.

Радници су плац́ени, у просеку, један амерички долар за 1.000 запрац́ених особа, док ова услуга клијента кошта 12.95 долара када је у питању Инстаграм, односно девет долара за исти број купљених пратилаца на СаундКлауду.

Хиљаде и хиљаде мобилних телефона, које контролишу ови радници, без престанка крстаре интернетом и стварају лажну популарност у служби великих брендова.

Како велики број потрошача поверење неком производу или особи поклања на основу лајкова или пратилаца, брендови, администратори страница на друштвеним мрежама или власници појединих профила често прибегавају стратегији изградње велике лажне популарности.

Једна од највећих “фарми” откривена је 2017. године када је објављен снимак таквог предузећа на Твитер налогу Енглисх Руссиа. Како наводи непознати Рус, запослени су му рекли да, сем изложених, поседују још преко 10.000 мобилних телефона који обављају исти посао.

У наводном ценовнику, који је откривен 2015. године, на једној кинеској “фарми кликтања”, за омасовљавање скинутих апликације на Гугл продавници, клијент треба да издвоји 11.200 долара уколико жели да заузме неко од првих 10 места на листи бесплатних апликација. Да би апликација остала на том месту, потребно је да издвоји додатних 65.000 долара сваке недеље.

На најпопуларнијем кинеском сајту, Таобао, који се бави овом врстом манипулације, могу се нац́и бројне сличне услуге.

“Фарме кликова” успевају већ годинама да разбију кодове неке од најјачих компанија, попут Гугл продавнице, Амазона, Фејсбука, Твитера и Инстаграма.

Провајдери “Плати-по-клику”, укључујуц́и Гугл, Јаху и МСН, уложили су значајне напоре у борби против превара кликова. Како се лажни прегледи које стварају ова предузећа разликују од оних које потичу од робота, где компјутерске програме пишу стручњаци за софтвер, велике платформе користе алгоритме који бришу налоге са необичним активностима, попут “лајковања” превише страница у кратком временском периоду.

У једној “чистки” Фејсбука, избрисано је 83 милиона лажних налога, што чини више од шест одсто од укупно 1,3 милијарди налога на Фејсбуку.

Према наводима Атланског савеза Црне Горе, који се бавио лажним пратиоцима на друштвеним мрежама политичара у марту 2019. године, председник Александар Вучић, којег је у том тренутку пратило 288.173 особа, би у следећој “чистки” Твитера изгубио више од 80 одсто пратилаца који су означени као лажни профили.

Међутим, како је аутоматизованом филтеру изузетно тешко да открије овај симулирани саобрац́ај као лажни, јер се понашање посетилаца чини потпуно идентичним као и код правог легитимног посетиоца, неретко се дешава да фарме кликова пробију платформе.

Ова појава доноси такође велике губитке фирмама које сајтове плаћају сваки пут када неко од посетилаца кликне на рекламу, без обзира на то да ли је купио производ.

Иако услуге “фарме кликова” крше многе политике корисника друштвених мрежа, за сада не постоје владини прописи који их чине незаконитим.