Ведрана Рудан: Лијепа наша Косово

 Ведрана Рудан у својој новој колумни била је инпирисана возом, украшеним фрескама, који је требало да вози од Београда до Косовске Митровице. Она се, наравно, није задржала само на њему, већ је писала о вишегодишњем проблему на Балкану.

Већ двадесет и пет година не ратујемо са Србима, Хрватска је дератизирана, немош у Лијепој Њиховој наћ Србина да га свијећом тражиш. Сви Срби данас у Хрватској православни су Хрвати. То смо тражили, то смо и добили уз Божју и америчку помоћ.

Нажалост, на неки начин је хрватска побједа над вјековним нам непријатељем, јебеш оних сто година у Југи кад нисмо знали тко је Србин, а тко Хрват, ипак Пирова. Срба још има. Јебем ти побједу након које непријатељ не да је жив него и у нови рат креће. Срећом, мисле неки Хрвати, кад Николић и његови синови па онда и сви Срби крену на Косово то за нас може бити само побједа.

У рату ће погинути милијун Срба.Том милијуну додајмо милијун Косовара. Косово неће бранити само Косовари који тамо чуче. Кад домовина зове онда у обрану јуре домољуби из читавог свијета. Замислите кад Косовари из Хрватске крену у бој, у бој за народ свој. Јеботе, тек то ће бити остварење хрватског сна од стољећа, заборавила сам којега. Хрватска ће најзад бити ЧИСТА. Без Срба, без Албанаца, ако занемаримо оно нешто ситно цигана које још одавде није побјегло и пет избјеглица из Сирије, увалила нам их ЕУ, постат ћемо Хрвојадланд.

Боже, како се човјек занесе. Није све баш тако једноставно. Николић и синови ће кренути на Косово, то је океј. Али Косово није оно Косову које је остало у сјећању прекаљеног хероја, уваженог четника и борца за слободу и демокрацију. Косово је данас Америка. Хрватска је чланица НАТО-а, и ми смо Америка. Зато ће наши дечки на Косову бранити груду своју.

И тако ћемо, ми Амери, опет садити врбе за Србе, и тако ће они, можда Руси, клати Хрвате јер желе салате. Овај пут на Косову. Додуше, Трумп и Путин најављују споразум о ненападању па ће Србин, четник, ратник и херој ипак остати са синовима дома и причати предизборне пиздарије на које се Срби више не пале.

Пред двадесет и пет година била сам ужаснута ратом који је све народе на просторима Југославије претворио у круха гладне робове. Огуглала сам. Данас ми се јебе што и њиховим и нашим сероњама рата никад доста. Ја сам стара, а мој син је Швицарац.”

(Рудан.инфо)