четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Вечерњи лист": Викиликс увукао Хрватску у шпијунски рат
Хроника

"Вечерњи лист": Викиликс увукао Хрватску у шпијунски рат

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 30. новембар 2010.

Хрватска је увучена у међународни шпијунски рат, пише "Вечерњи лист" и наводи да је Хрватска једна од ретких земаља у свету која се у тајним документима спомиње у све 24 тачке интереса по којима се шпијунирају дипломате.

“Санадер: Силајџић је лош, Тадић мисли као и ја, а Русе не желимо”, преноси на насловној страни “Јутарњи лист” први хрватски транскрипт са Викиликса.

У једној од 1686 белешки које је америчка амбасада у Загребу одаслала у Стејт Дипартмент, објављена је на Викиликсу, а преноси "Јутарњи лист", стоји да је премијер Санадер забринут око све већег улагања руских предузећа у БиХ и да је помоћнику државне секретарке уручио “нон-папер” о хрватским ставовима о Русији у којој каже: “Силајџић је старомодан политичар који живи у деведесетим годинама и жели да проблеме БиХ реше друге државе. Силајџић се противи договору који је постигнут с бившим премијером Федерације Терзићем око градње Пељешког моста”.

Ова белешка написана је 10. маја 2007. године, након одвојених састанака тадашњег председника Стјепана Месића, тадашњег премијера Иве Санадера и тадашње министарке спољних послова Колинде Грабар-Китаровић с помоћником америчке државне секретарке за Европу и Азију Даниелом Фридом у Загребу.

Фрид је с хрватским званичницима разговарао након повратка из Бање Луке, где се сусрео с Милорадом Додиком, тадашњим премијером Републике Српске.

Разговор домаћина и госта углавном се бавио БиХ. У белешци тако стоји како је Санадер упозорио да ће у случају исељавања Хрвата из БиХ и издвајања Републике Српске “доћи до стварања опасне мале исламске државе у Европи”. С тиме се, стоји у белешци, сложио и Месић. Фрид је тада казао да не долази у обзир стварање трећег ентитета у БиХ, већ да се тамошњи Хрвати обрате за помоћ америчкој амбасади у Сарајеву.

У време када је службена Русија тражила од Хрватске да се изјасни око пројекта Јужни ток, Дружбе Адрие и ЈАНАФ-а, Санадер је Фриду износио тврдње које је он свакако желео чути. Изражава забринутост повећаним руским улагањима у БиХ, с чиме се слаже и Фрид, наводи “Јутарњи лист”. У белешци стоји како је неколико дана раније у Загребу боравио високорангирани амерички дипломат Мет Бриза који је с домаћинима разговарао о могућој градњи алтернативног плиновода пројекту Јужног тока, који гради руски Гаспром.

Лист наводи да у белешкама стоји да је Фрид у Загребу с домаћинима поделио и информацију како му је Милорад Додик казао да подржава Ахтисаријев план о Косову и да ће он, Додик, подржати независност Косова уколико Веће сигурности донесе резолуцију о независном Косову.

- Хрватска је једна од ретких земаља која се помиње у све 24 тачке интереса по којима се шпијунирају дипломате. Осим ставова и планова њихових влада, посебно су занимљиви лични подаци који Вашингтон занимају о страним дипломатима. То су подаци о телефонској, мобилној, компјутерској комуникацији, лозинке, сигурносне мере и слично, а у многим случајевима и биометријски подаци, односно отисци прстију, ДНК, скенови рожнице - наводи се у тексту.

Према наводима, у делу докумената које је на својим страницама објавио Гардиан, Хрватска се помиње само у једној депеши.

У допису написаном у америчкој амбасади у Паризу поводом сусрета помоћника државне службенице САД-а с француским званичницима из септембра 2009. године наводи се како су односи Хрватске и Словеније у узлазној линији која води према решавању пограничних спорова.

У неким се документима спомиње француска подршка Хрватској за улазак у НАТО.

Што се амбасаде САД-а у Загребу тиче, најживља комуникација била је у 2003. години, као и од 2006. до 2009. О чему је све реч, засад је незахвално нагађати пре објаве и тих докумената, оцењује хрватска штампа.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер